Desetine hiljada vernika i svetskih lidera okupilo se u Vatikanu povodom sahrane pape Franje, koji je položen u baziliku Santa Marija Mađore u Rimu, uz prisustvo više od 130 delegacija i 2.700 novinara
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja sahranjen je u Bazilici Santa Marija Mađore u Vatikanu, gde je njegovo telo preneto iz Bazilike svetog Petra.
Desetine hiljada ljudi na Trgu je Svetog Petra u Vatikanu.
Sahrani su prisustvovali vernici iz celog sveta, svetski lideri, katolički zvaničnici, predstavnici pravoslavnih crkava, veliki broj sveštenika, monahinja, mladih katolika, kao i hodočasnika.
„Obred (sahrane) održan je prema propisima Ordo Exsequiarum Romani Pontificis, a završen je u 13.30“, navodi se u saopštenju Vatikana, prenosi Skaj njuz.
Ispred te bazilike, udaljene oko šest kilometara od Vatikana, papino telo je dočekalo 40 pripadnika marginalizovanih grupa, za koje se on posebno zalagao tokom služe, uključujući migrante, beskućnike, zatvorenike i transrodne osobe.
Sahrani u bazilici Santa Marija Mađore prisustvovali su samo najbliži, a papin jednostavan, drveni kovčeg je dočekan uz zvona.
Papa Franja je, prema sopstvenoj želji, sahranjen u grobnici u podu, u maloj niši, između Kapele Paolina i Kapele Sforca, što je prvi put od 1903. godine da je poglavar Rimokatoličke crkve sahranjen van Vatikana, kada je papa Leon XIII sahranjen u Lateranskoj bazilici.
Sahrani prisustvovalo najmanje 400.000 ljudi
Najmanje 400.000 ljudi okupilo se u Vatikanu na sahrani pape Franje i poređalo se duž ulica kako bi gledalo kako se njegov kovčeg prenosi u crkvu Santa Marija Mađore radi sahrane, prema rečima italijanskog ministra unutrašnjih poslova.
„Procenjujemo da je bilo ne manje od 400.000 ljudi između prisutnih na Trgu Svetog Petra i onih duž rute“, rekao je Mateo Pjantedozi za vesti italijanskog Kanala 5 (TG5).
Završena pogrebna misa
Pre sahrane održana je pogrebna misa poglavaru Rimokatoličke crkve koju je predvodio kardinal Đovani Batista Re, a pogrebna povorka sa papinim kovčegom otišla je u baziliku Santa Marija Mađore u Rimu.
Na kraju mise, tokom koje je okadio i poprskao svetom vodicom kovčeg u kome se nalazi pokojni pontif, kardinal Re dao je poslednju pohvalu papi i „predao papinu dušu Bogu“, tražeći utehu za Rimokatoličku crkvu.
„Draga braćo i sestre, prepustimo Božijoj milosti dušu pape Franje, biskupa katoličkog“, rekao je Re.
Vatikan je saopštio da papinoj sahrani prisustvuje oko 200.000 ljudi.
Mnoge ulice oko Vatikana su zatvorene, a čak i pešaci moraju da koriste brojne obilaznice, a hiljade italijanskih policajaca iz različitih jedinica raspoređeno je na terenu.
Kovčeg pape Franje u petak uveče je zapečaćen tokom liturgijskog obreda u bazilici Svetog Petra, pre sahrane, dok je oko 250.000 vernika odalo počast poglavaru Rimokatoličke crkve. Do sada je potvrđeno da će sahrani prisustvovati najmanje 130 stranih delegacija, a za sutrašnje događaje akreditovano je oko 2.700 novinara iz celog sveta.
Prefekt Rima Lamberto Đanini rekao je da se danas, povodom sahrane pape, na ulicama Rima očekuje 200.000 ljudi, a biće raspoređeno 4.000 policajaca, prenosi Ansa.
Sahrani će, između ostalih, pored predsednika Vlade Srbije Đure Macuta, prisustvovati italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik SAD Donald Tramp, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Francuske Emanuel Makron.
Kako je saopšteno, i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut stigao je u Rim, a kasnije će u Vatikanu prisustvovati sahrani.
Tramp: Došao sam iz poštovanja prema papi
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sa suprugom Melanijom doputovao je sinoć u Rim kako bi prisustvovao sahrani pape Franje.
Tramp je rekao da dolazi „iz poštovanja“ prema papi. Danas će prisustvovati misi zadušnici u crkvi Svetog Petra, nakon koje će papa biti sahranjen u bazilici Santa Marija Mađore, preneo je Rojters.
Članovi Odbora kojem je poverena istraga u aferi mrtvog američkog bogataša naglasili su da je njihov cilj da utvrde “kako je tako aktivan predator mogao da deluje očigledno nekažnjeno tako dugo, uprkos jasnim dokazima o njegovim zločinima koji su predočeni vlastima još 1994. godine”. Uprkos ogromnoj količini dokumenata koji su bačeni u javni domen, ostaje nejasno koliko smo bliži odgovoru na ovo pitanje
Povratak zapadne hemisphere u fokus spoljne i bezbednosne politike SAD i postojanje onoga što se naziva “Donroovom doktrinom” zahteva razumevanje korena ove politike. Intelektualni, državnički i politički legat najvećeg američkog velikog stratega u XIX veku i idejnog tvorca Monroove doktrine Džona Kvinsija Adamsa svakako je prvi i najvažniji korak u celom tom procesu
“Kako bismo u budućnosti pronašli održiv oblik postojanja pravoslavlja u Ukrajini, neophodno je započeti smirenu i otvorenu raspravu o ovom pitanju sa drugim pomesnim Crkvama. Što duže svi zajedno odbijamo takav razgovor, to će rešavanje ovog problema u budućnosti biti složenije”
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
Sukob između Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije najdublje se prelama u Ukrajini, gde paralelno deluju dve crkvene strukture. Arhiepiskop Ukrajinske pravoslavne crkve Silvester u intervjuu za „Vreme” govori o prekidu veza sa Moskvom, izostanku dijaloga sa Carigradom i opasnosti od crkvene izolacije
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
