Desetine hiljada vernika i svetskih lidera okupilo se u Vatikanu povodom sahrane pape Franje, koji je položen u baziliku Santa Marija Mađore u Rimu, uz prisustvo više od 130 delegacija i 2.700 novinara
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja sahranjen je u Bazilici Santa Marija Mađore u Vatikanu, gde je njegovo telo preneto iz Bazilike svetog Petra.
Desetine hiljada ljudi na Trgu je Svetog Petra u Vatikanu.
Sahrani su prisustvovali vernici iz celog sveta, svetski lideri, katolički zvaničnici, predstavnici pravoslavnih crkava, veliki broj sveštenika, monahinja, mladih katolika, kao i hodočasnika.
„Obred (sahrane) održan je prema propisima Ordo Exsequiarum Romani Pontificis, a završen je u 13.30“, navodi se u saopštenju Vatikana, prenosi Skaj njuz.
Ispred te bazilike, udaljene oko šest kilometara od Vatikana, papino telo je dočekalo 40 pripadnika marginalizovanih grupa, za koje se on posebno zalagao tokom služe, uključujući migrante, beskućnike, zatvorenike i transrodne osobe.
Sahrani u bazilici Santa Marija Mađore prisustvovali su samo najbliži, a papin jednostavan, drveni kovčeg je dočekan uz zvona.
Papa Franja je, prema sopstvenoj želji, sahranjen u grobnici u podu, u maloj niši, između Kapele Paolina i Kapele Sforca, što je prvi put od 1903. godine da je poglavar Rimokatoličke crkve sahranjen van Vatikana, kada je papa Leon XIII sahranjen u Lateranskoj bazilici.
Sahrani prisustvovalo najmanje 400.000 ljudi
Najmanje 400.000 ljudi okupilo se u Vatikanu na sahrani pape Franje i poređalo se duž ulica kako bi gledalo kako se njegov kovčeg prenosi u crkvu Santa Marija Mađore radi sahrane, prema rečima italijanskog ministra unutrašnjih poslova.
„Procenjujemo da je bilo ne manje od 400.000 ljudi između prisutnih na Trgu Svetog Petra i onih duž rute“, rekao je Mateo Pjantedozi za vesti italijanskog Kanala 5 (TG5).
Završena pogrebna misa
Pre sahrane održana je pogrebna misa poglavaru Rimokatoličke crkve koju je predvodio kardinal Đovani Batista Re, a pogrebna povorka sa papinim kovčegom otišla je u baziliku Santa Marija Mađore u Rimu.
Na kraju mise, tokom koje je okadio i poprskao svetom vodicom kovčeg u kome se nalazi pokojni pontif, kardinal Re dao je poslednju pohvalu papi i „predao papinu dušu Bogu“, tražeći utehu za Rimokatoličku crkvu.
„Draga braćo i sestre, prepustimo Božijoj milosti dušu pape Franje, biskupa katoličkog“, rekao je Re.
Vatikan je saopštio da papinoj sahrani prisustvuje oko 200.000 ljudi.
Mnoge ulice oko Vatikana su zatvorene, a čak i pešaci moraju da koriste brojne obilaznice, a hiljade italijanskih policajaca iz različitih jedinica raspoređeno je na terenu.
Kovčeg pape Franje u petak uveče je zapečaćen tokom liturgijskog obreda u bazilici Svetog Petra, pre sahrane, dok je oko 250.000 vernika odalo počast poglavaru Rimokatoličke crkve. Do sada je potvrđeno da će sahrani prisustvovati najmanje 130 stranih delegacija, a za sutrašnje događaje akreditovano je oko 2.700 novinara iz celog sveta.
Prefekt Rima Lamberto Đanini rekao je da se danas, povodom sahrane pape, na ulicama Rima očekuje 200.000 ljudi, a biće raspoređeno 4.000 policajaca, prenosi Ansa.
Sahrani će, između ostalih, pored predsednika Vlade Srbije Đure Macuta, prisustvovati italijanska premijerka Đorđa Meloni, predsednik SAD Donald Tramp, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Francuske Emanuel Makron.
Kako je saopšteno, i predsednik Vlade Srbije Đuro Macut stigao je u Rim, a kasnije će u Vatikanu prisustvovati sahrani.
Tramp: Došao sam iz poštovanja prema papi
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sa suprugom Melanijom doputovao je sinoć u Rim kako bi prisustvovao sahrani pape Franje.
Tramp je rekao da dolazi „iz poštovanja“ prema papi. Danas će prisustvovati misi zadušnici u crkvi Svetog Petra, nakon koje će papa biti sahranjen u bazilici Santa Marija Mađore, preneo je Rojters.
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Demonstranti su gađali vozilo predsednika Havijera Mileija tokom kampanje u Buenos Ajresu, nakon čega je njegova kolona ubrzano napustila događaj.
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
U Belgiji, srcu Evropske unije, nalaze se neki od najpretrpanijih zatvora Evrope. Unutra vladaju nasilje, kriminal i narko-karteli. “Vreme” je pričalo sa čuvarima i bivšim robijašima koji tvrde da takvi zatvori stvaraju više problema nego što navodno sklanjaju kriminalce sa ulice
Štrajk zaposlenih u preduzeću Železnička infrastruktura Crne Gore završen je nakon što su dobili garancije da će im biti povećane plate
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
