fotografije: ambasada indije
Indijski parlament je usvojio ustavni amandman o porezu na dobra i usluge, kako bi se u Indiji stvorilo jedinstveno tržište i izbeglo višestruko oporezivanje, a to je okarakterisano kao najsavremenija poreska reforma do sada. Ovaj nacrt zakona bio je na čekanju više od jedne decenije, ali je Modijeva vlada uspela da izgradi politički konsenzus kako bi progurala pomenuti nacrt koji je od presudnog značaja za preko 1,2 milijarde Indijaca
ŠTA JE POREZ NA DOBRA I USLUGE (GST): Porez na dobra i usluge (GST) predstavlja jedinstveni porez na promet robe i usluga, polazeći od proizvođača do potrošača, sa ciljem da se uklone poreske barijere između država i stvori zajedničko tržište. Porez plaćen u svakoj fazi trgovine biće dostupan u svakoj narednoj fazi dodate vrednosti, što ovaj porez u suštini čini porezom na dodatu vrednost u svakoj pojedinačnoj fazi. Krajnji potrošač će tako plaćati porez samo poslednjem trgovcu u lancu snabdevanja, što će proizvesti korist u svim prethodnim fazama. Kada ovaj porez bude stupio na snagu, ostali centralni porezi, koji se odnose na akcize, dodatne namete na akcizne proizvode, usluge, carine, poseban porez na dodatu vrednost, i državni porezi kao što su PDV ili porez na promet, centralni porez na promet, zabavu, luksuznu robu, ulazni porez, porez za nabavku, Octroi (porez na unos određene robe za potrošnju) biće obuhvaćeni u integrisani porez koji će se sastojati od dva dela: centralni GST i GST na nivou pojedinačnih država, što će umanjiti duplo oporezivanje, stvarajući jedan okvir za tržišne operacije. Očekuje se da će GST ne samo olakšati funkcionisanje trgovine i industrije, već će i smanjiti troškove robe i usluga potrošaču, dok istovremeno ni centralna vlada ni pojedinačne države neće biti oštećene kada je prihod od poreza u pitanju. GST će doprineti napredovanju Indije na listi Svetske banke po uslovima poslovanja za nekoliko mesta. Novi poreski režim dovešće do povećanja izvoza i ekonomskog rasta zemlje između 1,5 do 2 odsto godišnje.
Za sada, GST neće biti primenjen na proizvode naftnih derivata i alkoholnih pića, ali će i ovi proizvodi biti podložni pomenutom porezu, po donošenju odluke o tome od strane nadležnog tela.
AGENDA: Pre nego što predsednik države izrekne saglasnost o stupanju na snagu ovog zakona, on mora prethodno biti ratifikovan u skupštinama više od polovine indijskih država. Očekuje se da će ovaj proces biti završen u najskorije vreme. Nakon toga će Parlament doneti još dve regulative koje će omogućiti usvajanje zakona: prva će se odnositi na primenu poreza na centralnom nivou i druga će biti usmerena na integrisani vid ovog poreza. Pored toga, savezne države biće u obavezi da ove iste regulative donesu širom zemlje. U međuvremenu, za realizaciju Poreza u celoj zemlji, centralna vlada i vlade indijskih država zajednički su osnovale Mrežu poreza na dobra i usluge (GSTN), kao neprofitnu, nevladinu kompaniju koja će omogućiti onlajn registraciju, plaćanje poreza, prijavu povraćaja poreza, kao i krajnje IT module koji se odnose na reviziju, procene, žalbe itd.
Premijer Indije Narendra Modi je izjavio da je porez na dobra i usluge najbolji primer kooperativnog federalizma i dodao da će ova reforma promovisati projekat „Poslovati u Indiji“ (Make in India) i doprineti rastu izvoza, zaposlenosti, dok će istovremeno uvećati prihode. „Nastavićemo saradnju sa svim subjektima i državama radi uvođenja sistema od kojeg će dobrobit imati celokupno indijsko stanovništvo i koji će unaprediti dinamično, zajedničko domaće tržište“, rekao je indijski premijer. Porez na dobra i usluge (GST) promeniće pravila igre u indijskoj privredi stvaranjem jedinstvenog unutrašnjeg tržišta i smanjenjem kaskadnog efekta poreza na cene robe i usluga. On će uticati na poresku strukturu, incidencu, proračun poreza, plaćanje poreza, usklađenost iznosa poreza, korišćenje kredita, kao i na poresku prijavu, sto će dovesti do kompletne reforme sadašnjeg sistema indirektnog oporezivanja.
GST će imati dalekosežan uticaj na skoro sve aspekte poslovnih delatnosti u zemlji, uključujući utvrđivanje cena proizvoda i usluga, optimizaciju lanaca snabdevanja, sektor informacionih tehnologija, računovodstvo i poresku harmonizaciju.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Nova studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i regrutuje rusko-govoreće kriminalce putem Telegrama kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala EU zbog podrške Ukrajini
Nakon otkrića da je u emisiji „Panorama“ spojen sadržaj dva nepovezana dela govora Donalda Trampa, rukovodstvo BBC-ja preuzelo je odgovornost i podnelo ostavke
Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
