Početak nove ere na Balkanu

Za „Vreme“ iz Soluna

Prethodnih dana Grčka je prošla kroz jednu od važnih istorijskih faza u kojoj je uspela da deo problema postane deo rešenja: u grčkoj skupštini za ratifikaciju Prespanskog sporazuma glasala su 153 poslanika, 146 je bilo protiv i jedan uzdržan.

„Stigli smo do kraja jednog teškog i bolnog procesa u koji smo se upustili posle 30 godina čekanja“, rekao je premijer Aleksis Cipras pred samo glasanje. „Nalazimo se pred istorijskom prilikom da rešimo Makedonsko pitanje koje je izmučilo Grčku, a pomagalo jačanje balkanskih nacionalizama, stvarajući nestabilnost i nesigurnost u celoj oblasti.“

Posle prebrojavanja glasova i ratifikacije sporazuma, Cipras je konstatovao: „Danas se rađa jedna nova država u našem komšiluku, Severna Makedonija, koja će biti naš prijatelj i partner!“

Put do konačnog izglasavanja Prespanskog sporazuma, koji su 12. juna 2018. potpisali Cipras i makedonski premijer Zoran Zaev, bio je dug i težak. Oba premijera morala su da se odupru unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima, ali i da plate veliku političku cenu kako bi sa krhkom većinom u svojim skupštinama „provukli“ ovaj sporazum. Iako ih je u tome podržavao Zapad – pre svega SAD i Evropska unija – na drugoj strani su bili skeptično javno mnenje kod kuće (65 odsto Grka je bilo protiv ovog sporazuma), jednodušni otpor opozicije, te česta uplitanja Rusije koja je bila protiv da Severna Makedonija postane trideseta članica NATO-a. Ipak, odiseja ova dva premijera završena je 25. januara 2019. izglasavanjem Sporazuma u grčkoj skupštini.

KRIZA VLADE: Na putu za izglasavanje Prespanskog sporazuma i imena Severna Makedonija, Cipras je sa svojom levičarskom vladom, koja je izvukla Grčku iz ekonomske krize i iz osmogodišnjih memoranduma u avgustu 2018, potrošio veliki deo svog političkog kapitala. Sudeći prema anketama, osim dela svojih glasača većinom iz Severne Grčke, izgubio je i svog malog koalicionog partnera, desničarsku partiju Nezavisnih Grka (ANEL) s kojom je vladao četiri godine.

Predsednik ANEL-a i ministar odbrane Panos Kamenos uvek se protivio upotrebi imena Makedonija u imenu grčkog severnog komšije; desetak dana pre konačnog glasanja u skupštini zato je izazvao krizu vlade. Cipras je tada zatražio od skupštine podršku i dobio je 16. januara pošto su ga podržali, osim 145 Sirizinih poslanika, još 6 iz ANEL-a, jedan iz Potamija i jedna nezavisna poslanica sa levog centra. Sve u svemu, od trista poslanika u grčkoj skupštini, vlada se održala na podršci 151 poslanika, a Cipras je izjavio da će završiti program koji je započeo: usvajanje zakona kojima će „osloboditi društvo od muka proizvedenih krizom“ i, prvenstveno, ratifikaciju Prespanskog sporazuma kako bi se zatvorilo jedno otvoreno pitanje koje muči južni Balkan već skoro 28 godina.

POKUŠAJ EKSTREMISTIČKOG UPADA: Danima pre glasanja po celoj Grčkoj su demonstrirali nacionalisti udruženi sa ekstremnom desnicom, neonacističkom Zlatnom zorom. Uz slogan „Makedonija je Grčka“ tvrdili su da se Prespanskim sporazumom „ime Makedonija poklanja Skopljacima“. U Solunu su neonacisti iskoristili priliku da unište spomenik posvećen Holokaustu nad desetinama hiljada solunskih Jevreja pogubljenih ili odvedenih u nacističke koncentracione logore u Drugom svetskom ratu.

Glavne i najveće demonstracije održane su 20. januara u Atini na Trgu Sintagma ispred grčkog parlamenta, a u njima je učestvovalo između 60.000 i 150.000 demonstranata. Iz te gomile sveta izdvojilo se nekoliko grupa ultradesnih demonstranata pod maskama i pokušalo sa metalnim štanglama, palicama i kamenjem da uđe u skupštinu. Međutim, sprečile su ih jake policijske snage; oko dva sata trajalo je nasilje na ulicama, povređena su 25 policajaca, a uhapšeno 9 ekstremista.

Prema policijskim izveštajima, u pokušaju upada u grčku skupštinu učestvovale su i grupe srpskih ekstremista koje su za tu priliku došle iz Beograda i udružile se sa svojim grčkim kolegama. Ministarka Zaštite građana Olga Gerovasili je izjavila da će policija posle istrage otkriti organizatore ovog napada, pritom oslikavajući članove i poslanike neonacističke partije Zlatna zora. Za predsednika grčke skupštine Nikosa Vucisa nema sumnje da se radi o organizovanom i planiranom napadu u pokušaju nasilnog rušenja demokratije od strane ultradesnih, nacionalističkih i neonacističkih organizacija, a optužio je i Novu demokratiju da ne zauzima jasan stav protiv nacionalističkog nasilja i ultradesničarskog terorizma.

PROTOTIP ZA REŠENJE NA BALKANU: Uprkos nasilju i pokušajima terorističkog zastrašivanja pojedinih Sirizinih poslanika u čije su kuće ubacivani Molotovljevi kokteli, a na njihovim zidovima ispisivano „Izdajnici“, levičarska vladina većina nije popustila. Na kraju je izglasala Prespanski sporazum uz pomoć tih nekoliko glasova iz partija Potami i Demokratiki Aristera – ukupno 153 poslanička glasa.

„Istorija će opravdati Grčku jer se usudila, jer se borila i postala garant zajedničkog života, stabilnosti i napretka na Balkanu. Došlo je vreme za nacionalno samopouzdanje“, izjavio je Cipras u govoru nakon čitanja rezultata glasanja. A za Kirijakosa Micotakisa, lidera Nove demokratije, izglasavanje Prespanskog sporazuma je predstavljalo „nacionalni poraz i nacionalnu tragediju“, jer je to „priznaje Skopljacima makedonskog identiteta i makedonskog jezika“. Takođe je rekao i da kada njegova stranka dođe na vlast, neće oklevati da stavi veto na ulazak Severne Makedonije u Evropsku uniju, ako primeti da „grčki interesi nisu zadovoljeni u tom procesu integracija“.

Ostale opozicione stranke su podržale stav kako je Prespanski sporazum „nacionalni poraz“, a Komunistička partija Grčke je izjavila kako vlada „prosto igra američku igru“ ne bi li pomogla širenje NATO-a na Balkanu. I zaista, grčka skupština će prva izglasati integraciju Severne Makedonije u NATO i na taj način osnažiti Prespanski sporazum uz punu podršku SAD i EU.

NOBELOVA NAGRADA: Prespanski sporazum ima veliku političku cenu za Ciprasa – ankete mu ne predviđaju dobre rezultate na sledećim izborima koji će se održati najkasnije u oktobru 2019. Ali u očima EU njegov je ugled znatno porastao i izgleda da je sebi osigurao mesto u istorijskim čitankama; možda će zajedno sa Zaevom biti predložen za Nobelovu nagradu za mir.

Ciprasova politička karijera ionako je bila puna prepreka. Ipak, uspeo je zemlju da izvuče iz teške ekonomske krize tako da sada grčka ekonomija raste po stopi od 2,5 odsto godišnje. Njegova vlada donela je još jednu važnu pozitivnu meru: od 28. januara uvećana je minimalna platu za 11 odsto, sa 586 na 650 evra (pre krize je minimalac bio 750 evra). Naravno, Ciprasovi protivnici ni tu pozitivnu meru od ogromnog društvenog značaja ne vide drugačije nego samo kao „još jedan predizborni poklon“.

Izglasavanjem Prespanskog sporazuma Grčka je poslala poruku stabilnosti i prvi put posle devet godina namerava da izađe na tržište i slobodna od memorandumskih supervizora uzme kredit od 2,5 milijardi dolara na pet godina, sa kamatom od tri odsto. Ta činjenica je najbolji dokaz da se zemlja vratila u normalu.

Gotovo svi stručnjaci se slažu da Prespanski sporazum predstavlja početak nove ere. Po mišljenju Marilene Kope, profesorke na Odeljenju za međunarodne i evropske studije i bivše europoslanice, „ovaj sporazum znači početak mira i saradnje za ove dve zemlje, ali i za celu regiju. Povezaće se prostori Balkana i cela ta oblast će predstavljati grčko zaleđe sa epicentrom u Solunu. Ovaj sporazum je prva dobra vest posle mnogo godina i moguće je da posluži kao uzor sledećoj. A sledeća velika balkanska tema je Kosovo, takođe veoma teška tema. Mislim da će dinamika Prespanskog sporazuma otvoriti nove perspektive za rešenje tog problema.“