SAD
Tramp najavio korišćenje vojske za masovne deportacije
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Tokom protekle dve godine korupcija, nepotizam i rat, koji je upropašćujuće skup za sve sem za nekolicinu visokih Mugabeovih zvaničnika i generala, povećali su inflaciju na 170 odsto, nezaposlenost na 50 odsto i srozali dve trećine stanovnika Zimbabvea ispod granice siromaštva. Malo je onih koji danas mogu da kupe lekove, čak i da mogu da odu kod lekara. Procenjuje se da 2000 ljudi svake sedmice umire od side. Prosečni životni vek je pao na 39 godina za oba pola
Posle gotovo 22 godine vladavine, sve nepopularniji predsednik Zimbabvea Robert Mugabe našao se pred najtežim izazovom: predsedničkim izborima koje će početkom sledećeg meseca po svoj prilici izgubiti u korist Morgana Tsvangiraija, bivšeg sindikalnog vođe sada na čelu Pokreta za demokratske promene (MDC).
Opozicija i grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da novi restriktivni zakoni, uz nasilje i zastrašivanja kojima se Mugabe i njegova vladajuća ZANU-PF partija mesecima bave onemogućavaju da izbori 9. i 10. marta budu slobodni i pošteni. Niko, zapravo, nije suguran kakva je Mugabeova strategija. Mnogi veruju da predsednik, koji je upravo proslavio 78. rođendan, želi da stvori do te mere haotičnu situaciju da bi mogao da zavede vanredno stanje. Tada bi zabranio MDC ili, što je važnije, odložio izbore koje može da izgubi.
Mugabe, za koga kažu da je slabog zdravlja, cinično je eksploatisao probleme Zimbabvea. Veoma je zadovoljan što se svetska štampa usredsredila gotovo isključivo na mučan problem koji je on zadao belim farmerima jer mu je to dalo priliku da tvrdi kako se još jednom bori sa neoimperijalističkom Britanijom. A to je argument koji godi ušima drugih šefova afričkih država. Istovremeno, činjenica da je u dosadašnjem nasilju poginulo tri puta više crnaca (30 ) u odnosu na belce tiho je zaboravljena u buci predsednikove retorike i međunarodnog zgražavanja nad sudbinom belih farmera.
Takođe je zaobiđeno bedno stanje zimbabveanske privrede. Mugabe je, u okviru svoje zemljišne reforme, počeo da šalje odrede naseljenika bezemljaša, predvođene takozvanim ratnim veteranima, na farme belaca tek kada su ekonomski problemi zemlje proizveli stvarnu političku opoziciju.
Pitanje zemljišnih poseda jeste deo problema. Kolonijalizam i rasistički režim Rodezije Jana Smita ostavio je Zimbabveu nejednakost u nasleđe. Oko 4400 belih farmera, manje od pola procenta stanovništva, ima 32 odsto obradivog tla – i to najboljeg. Mada njihova proizvodnja kukuruza i duvana čini kičmu privrede zemlje, niko ne dovodi u pitanje potrebu reformi. Ali, tokom protekle dve godine korupcija, nepotizam i rat u Demokratskoj Republici Kongo, koji je upropašćujuće skup za sve sem za nekolicinu visokih Mugabeovih zvaničnika i generala, povećali su inflaciju na 170 odsto, nezaposlenost na 50 odsto i srozali dve trećine stanovnika Zimbabvea ispod granice siromaštva. Malo je onih koji danas mogu da kupe lekove, čak i da mogu da odu kod lekara. Procenjuje se da 2000 ljudi svake sedmice umire od side. Prosečni životni vek je pao na 39 godina za oba pola.
Za rođendan je predsednik dobio pohvale zvaničnih medija koji predstojeće izborno nadmetanje između Mugabea i Tsvangiraija opisuju kao takmičenje „između iskazanog i iskusnog revolucionara i državnika i čoveka spremnog da bude marioneta u rukama bele manjine“.
Opisujući Mugabea kao „skromnog“, list „Herald Zimbabve“ dodaje: „Patriotski narod se moli bogu da blagoslovi njihovog vođu zbog njegovog žrtvovanja za dobrobit zemlje.“ Desetine državnih preduzeća objavljuju plaćene oglase zahvalnosti Mugabeu. Među njima su i nacionalna železnica, koja je prošle nedelje objavila da nema novca za isplatu nadnica, elektrodistribucija, koja šest meseci kasni u vraćanju dugova Južnoj Africi, i jedina željezara u zemlji koja je prestala da radi.
SANKCIJE: U međuvremenu, Mugabe je zabranio posmatračima EU-a da prate izbore, na šta mu je EU uzvratio sankcijama. Mugabeov predstavnik Džordž Čarama u ponedeljak je odbacio izveštaje posmatrača iz Južne Arfike po kojima su njihovi predstavnici fizički napadnuti od militanata vladajuće partije. Čarama kaže da su napadi „delo elemenata treće strane koju podržavaju neprijateljski strani interesi u cilju podele naroda Zimbabvea“.
Mugabeova vlada neprekidno optužuje strane sile, naročito Britaniju, za nerede u zemlji. Britaniji, bivšem kolonijalnom gospodaru, zabranjeno je da na izborima učestvuje i u timu posmatrača Komonvelta. Mugabe je na zboru u pograničnom gradu Bejtbridžu objavio da su predstojeći izbori deo „rata“ između njegove i britanske vlade. „Britanija je kukavna mala zemlja koja umnogome zavisi od nas Afrikanaca“, rekao je on.
Zatim je obećao da će nastaviti sa programom zemljišne reforme tako što će bezemljašima podeliti farme čiji su vlasnici belci: „Niko neće gladovati. A nikome ko je neprijatelj Zimbabvea neće biti dozvoljeno da ore zemlju.“
Tsvangirai, čije su vozilo Mugabeove pristalice u nedelju zasule kamenjem na putu ka mestu održavanja opozicionog predizbornog skupa, izjavio je da Mugabe neće moći da slomi volju naroda. „Nije važno koliko će prepreka Mugabe staviti narodu na put. Nije važno da li će prihvatiti ili odbaciti ishod izbora. Volja naroda će pobediti.“
Mugabe se narugao sankcijama koje su zaveli Evropska unija, a zatim i SAD protiv njega i vođa njegove vladajuće partije. U prvom reagovanju na evropske sankcije, on je rekao da neće pokleknuti pred međunarodnim pritiskom, odnosno da neće odustati od svog programa oduzimanja imanja: „Moramo biti spremni da se odupremo svim akcijama Britanije i njenih saveznika. Ako počnemo da kukamo, tad ćemo i podleći“, izjavio je Mugabe na skupu pristalica u zapadnom delu zemlje.
ŠTA ĆE NAM EVROPA: Ljuta zbog toga što Zimbabve nije dozvolio evropskim posmatračima da prate izbore, Evropska unija je zavela sankcije i naredila svom posmatračkom timu da se vrati kući. Sankcije onemogućavaju Mugabea i njegove visoke zvaničnike da putuju u Evropu i nalažu zamrzavanje računa u evropskim bankama.
„Šta je Evropa? Šta ću ja u Evropi? Mislim da to nije prava kazna za nas. Ima dovoljno država u Africi i Aziji, pa što bi moj novac išao u Britaniju. Tamo nemam kozu. Koze i prasiće imam ovde“, izjavio je tim povodom Mugabe. On tvrdi da nema novca u Britaniji, ali je do sada bio rednovan posetilac te zemljr – nekad zbog odmora, nekad zbog kupovine, sve dok se odnosi s bivšim kolonijalnim centrom nisu pogoršali tokom dve godine političkog nasilja i ilegalnog otimanja farmi.
Danas je Zimbabve bogata zemlja kojoj preti glad. To je scena na kojoj šef države, izgleda, može da radi sve što hoće da bi zadržao vlast. Hiljade ljudi je pretučeno, mnogi su oteti i ubijeni. Svet je zaokupljen Mugabeovom visokotiražnom kampanjom protiv belaca koji dominiraju poljoprivredom, ali u gradovima i na selu tregedija se nastavlja.
Dve nedelje uoči izbora afrički lideri pregovaraju s vođom opozicije Tsvangiraijem o mogućem otvaranju puta Mugabeu da bezbedno napusti zemlju u slučaju izbornog poraza, tvrde diplomatski izvori.
Tsvangirai danas u predizbornim anketama vodi sa 70 odsto. Politički analitičari kažu da će Mugabeu biti teško da u svoju korist preokrene tako široku podršku vođi opozicije, bilo putem predizbornog nasilja bilo obilatim falsifikovanjem rezultata.
Ali, žilavi Mugabe odbija pomisao na izborni poraz i nagoveštava da će možda organizovati vojni puč da bi, ako izgubi, ostao na vlasti. Međutim, afričke vođe su do te mere protiv puča da pokušavaju da nagovore Mugabea da prihvati mogući izborni poraz u zamenu za udobno izgnanstvo i amnestiju od suđenja za optužbe za brojne slučajeve kršenja ljudskih prava.
Tvrdi se da je predsednik Nigerije Olusegun Obasandžo o Mugabeovom egzilu razgovarao sa Tsvangiraijem prošlog meseca u Harareu. Tsvangirai, koji je preživeo više atentata, odbija da potvrdi ove izveštaje. Međutim, daleko od toga da je sigurno da bi Mugabe prihvatio takav dogovor, čak kada bi se Tsvangirai složio.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju
Kako su navijači Rumunije na utakmici sa Kosovom isprovocirali gostujuće fudbalere i izazvali međunarodni incident
Odluka još dva meseca aktuelnog predsednika SAD da dozvoli Ukrajini korišćenje američkih raketa u ratu sa Rusijom predstavlja značajnu promenu politike Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve