Nuklearni rat samo što nije – ukoliko čitate srpske tabloide.
Ako, pak, informacije tražite na nekom drugom mestu, shvatićete da je totalni sukob nije baš verovatan.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije ove nedelje potpisao izmenu nuklearne doktrine, po kojoj će se konvencionalni napad na Rusiju od strane bilo koje zemlje, koju podržava nuklearna sila, smatrati zajedničkim napadom te zemlje i te sile na njegovu zemlju.
U noći između 18. i 19. novembra, Ukrajina je, prema podacima koje potvrđuju i Kijev i Moskva, upotrebila američke ATACMS rakete, gađajući strateške ciljeve unutar granica Rusije. Dan nakon što je na Rusiju lansirala dalekometne rakete američke proizvodnje, u noći između 20. i 21. novembra Ukrajina je prvi put ispalila britanske rakete dugog dometa Storm Shadow na rusku teritoriju, javljaju britanski mediji.
U četvrtak, 21. novembra, Ukrajina je optužila Rusiju da je gađala Dnjepar interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM), prvi put od početka rata. Međutim, kako javlja „Fajnenšal tajms“, raketa nije sadržala nuklearnu bojevu glavu.
Širenje straha počinje s vrha
Nije dugo prošlo od ukrajinske upotrebe američkih raketa, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već sa svih televizija sa nacionalnom frekvencijom upozorio na veliki rizik od svetskog sukoba. Dodajući, pritom, i da je Srbija u pogledu broja skloništa potpuno nespremna ukoliko do takvog scenarija dođe. Sa druge strane, pohvalio se robnim rezervama države.
„Naše robne rezerve su na veoma visokom nivou i dalje nisam sasvim zadovoljan, ali od mesa, soli, šećera, ulja, suncokreta, kukuruza, pšenice, svinjskog, goveđeg mesa, pasulja, ribljih konzervi, to je sve prepuno“, rekao je Vučić tokom obraćanja javnosti.
Kako je dodao, u robnim rezervama je 13,5 do 14 miliona kilograma soli, još više šećera, kukuruza, pšenice.
U naredna dva dana, plašenje građana nuklearnim ratom postala je tema broj jedan za tabloide.
Šta ima u tabloidima?
„AKO PUTIN ZAPOČNE NUKLEARNI RAT! Ovo su najsigurnije zemlje u koje biste mogli pobeći“, piše Alo.
Blic objavljuje tekst pod naslovom: „PRIPREMA ZA NUKLEARNI RAT! Evo šta je Rusija počela masovno da proizvodi u trenutku kada je Amerika odobrila Ukrajini upotrebu ATACMS raketa (VIDEO)“, dok Informer piše o tome kako je: „Nuklearni rat bliži nego ikad! Putin ne naseda na provokacije Zapada, rešenja će biti samo za stolom!“
Naslov Informera je istovremeno i primer tipičnog klikbejta, pošto u samom tekstu nema ni govora o tome kako je „nuklearni rat bliži nego ikad“.
Naprotiv, sagovornik Informera Stefan Srbljanović, politikolog i predsednik organizacije Savet za strateško planiranje i održivi razvoj, kaže da je siguran da je „pretnja nuklearnim arsenalom samo to, pretnja, jer je i jednoj i drugoj strani jasno da bi ceo svet bio zbrisan“.
Kurir u sredu objavljuje tekst sa naslovom: „PANIKA! SVET ČEKA REAGOVANJE RUSIJE: Moskva može da baci termobaričke bombe, ŽRTVE I RAZARANJE slični atomskom udaru!“, dok u podnaslovu navodi da „eksplozije izazivaju razorni talas i temperature do 2.000 stepeni“.
Šta kažu analitičari i svetski mediji?
Sa druge strane, uprkos zastrašujućim naslovima tabloida, brojni svetski mediji pišu o tome dasituacija i nije tako crna. O ovome govori i vojni analitičar Aleksandar Radić, koji za „Danas“ kaže da je vest o izmeni ruske nuklearne doktrine „stvaranje slike da nam preti nuklearni sukob“.
„Te emocije koje se izazivaju kod ljudi su u službi propagande. Rusi žele da slika o Rusiji bude takva da izgleda da su odlučni, a zapravo je ta izmena o nuklearnoj doktrini napravljena pre više meseci. I to ne znači i da će biti iskorišćena“, navodi Radić.
On kaže da Moskva neće doneti nijednu ozbiljnu odluku dok Donald Tramp ne uđe u Belu kuću. Naprotiv, kaže Radić, sve ide ka završetku rata i prekidu borbenih dejstava.
„I to će se desiti i ostaće onako gde i kako se budu zatekle zaraćene strane. Naravno da će Rusi u međuvremenu dejstvovati. Isto tako Tramp se pojavljuje u trenutku u kojem će moći da profitira na situaciji koju je zapravo nasledio. Očekivani tok je da će do proleća početi da postoji atmosfera u kojoj će biti moguće zamisliti konačno primirje, jer ni jedna ni druga strana nisu u stanju da naprave neki veći pobednički iskorak. I jedni i drugi su iscrpljeni“, navodi vojni analitičar Aleksandar Radić.
Svetski mediji: Malo verovatan scenario
Kako pišu svetski mediji, uprkos pretnjama Moskve, SAD su saopštile da nisu primetile nikakve znake neuobičajenih aktivnosti na mestima gde se skladište rusko nuklearno oružje, što ukazuje da nije bilo promena u fizičkom rasporedu taktičkih bojevih glava.
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin izjavio je za „NBC njuz“ da ne vidi nikakve naznake da Moskva namerava da upotrebi nuklearno oružje u bliskoj budućnosti.
„Ne vidim promenu u njihovom strateškom položaju snaga. Nastavićemo da budemo oprezni u tom pogledu“, rekao je Ostin na hiljaditi dan od početka rata u Ukrajini.
Britanski „Gardijan“ navodi i da „većina stručnjaka smatra da je malo verovatno da će Rusija trenutno upotrebiti nuklearno oružje, ali upozoravaju da oprez mora postojati”. Pavel Podvig, viši istraživač u Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja, izjavio je da ne veruje da Moskva razmatra upotrebu nuklearne bombe u Ukrajini „pre svega zato što to ne bi pomoglo da se postignu bilo kakvi vojni ciljevi, a Rusija trenutno napreduje“. Ipak, on je dodao da određeni rizik svakako postoji.
U ruskoj „Pravdi“ se ocenjuje da Putinov dokument ne sadrži radikalno nove odredbe, ali da je značajan kao važan signal drugim državama.
„Zemlje koje su spremne da uđu u konflikt s Rusijom rizikuju nuklearni odgovor. Ta doktrina je pre svega odgovor odlazećem timu američkog predsednika“, objašnjava ruski politikolog Nikolaj Kostikin, piše Dojče vele.
Nije prvi put
Kako je ranije pisalo „Vreme“, ovo nije prvi put da je Rusija zapretila nuklearnim sukobom. U nedelju, 27. februara 2022. godine, tri dana nakon početka invazije na Ukrajinu, predsednik Rusije Vladimir Putin stavio je nuklearnu komandu Ruske federacije u „stanje pripravnosti“ i podigao „snage za odvraćanje“ u režim borbene gotovosti. Nakon ruske najave, i oružane snage Sjedinjenih Američkih Država proporcionalno su podigle svoju borbenu gotovost (skr. DEFCON).
Tada je, tek treći put u istoriji, prema procenama platforme DefconLevel koja je globalno citirana, i DEFCON dostigao nivo 2. Dan kasnije, ova procena je smanjena na nivo 3, a koliko je i ovaj nivo borbene gotovosti visok govori da je 11. septembra 2001. američka vosjka bila na nivou pripravnosti DEFCON 3. Američka DEFCON skala se kreće od 5 do 1, gde je 5 normalno stanje, a na 1 je nuklearni rat neizbežan. DEFCON 2 znači da je „nuklearni rat blizu“.
Promena načina ratovanja
Prvi put je nivo DEFCON 2 proglašen 24. oktobra 1962. godine, u jeku Kubanske krize, kada je Sovjetski Savez naoružao Kubu nuklearnim bojevim glavama, što će tadašnji hladni rat dovesti do usijanja, a svet u stanje nuklearne paranoje, pisalo je „Vreme“.
Sledeći put je na nivou 2 DEFCON bio 15. januara 1991, kada je uoči operacije Pustinjska oluja u Iraku združeni generalštab smatrao da je potrebno za tu akciju imati pripravnost svih rodova vojske.
Što se tiče Kubanske krize, ona se smatra trenutkom kada je svet bio najbliži nuklearnom ratu. Samo 17 godina od kraja Drugog svetskog rata, završenog upravo bacanjem dve atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, i u jeku Hladnog rata – svet je bio svestan razaranja koji može doneti eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog saveza. Danas, 62 godine od Kubanske krize – okolnosti su potpuno drugačije.
Razlog tome je „strategija odvraćanja“ velikih svetskih nuklearnih sila. U prevodu, i Moskva i Vašington svesni su da je cena nuklearnog napada prevelika. Upravo iz tog razloga, kroz godine su potpisani brojni sporazumi koji su doveli do postepenog smanjivanja nuklearnog arsenala obe države. U međuvremenu, najčešći vid sukoba u svetu postali su tzv. „periferni ratovi“, koji se vode u ograničenim dimenzijama, uglavnom bez direktnog učešća SAD i Rusije.
Izvori: Alo/Informer/Blic/Kurir/Danas/DW/Guardian/NBC News/Financial Times
