Petsto milijardi dolara Ilona Maska: Alarmantna koncentracija finansijske moći

Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije je bogatstvo, prema časopisu Forbs, premašilo 500 milijardi dolara. U korporativnom svetu to je vrhunac preduzetničkog genija čoveka koji je pomerio granice automobilske industrije, otvorio nova poglavlja u svemirskim tehnologijama i zakoračio u sferu veštačke inteligencije.

U „drugom realnom“ svetu, to je alarmantan pokazatelj ekonomske i političke situacije u kojoj su pojedinci bogatiji od većine država, dok milijarde ljudi na planeti jedva preživljavaju s minimalnim sredstvima.

U trenutku kada jedan čovek raspolaže bogatstvom većim od bruto domaćeg proizvoda, na primer, Norveške — bogate evropske zemlje poznate po velikim rezervama gasa i nafte — nameće se pitanje da li takva koncentracija finansijske moći kod pojedinaca predstavlja osvit novog društvenog uređenja — plutokratije sa algoritamskim licem?

Spekulacije kao osnova ultra-bogatstva

Paradoksalno, imovina Ilona Maska — kao i većine ultra-bogataša — ne proizlazi iz stvarne proizvodnje ili neposrednog doprinosa društvu, već iz rasta vrednosti akcija i spekulativnih tržišnih očekivanja. Reč je o bogatstvu koje više odražava raspoloženje investitora nego konkretne inovacije ili poslovne rezultate. Takva vrednovanja su nestabilna i podložna naglim promenama, jer zavise od projekcija, a ne od stvarnih performansi.

Većina Maskove imovine vezana je za deonice Tesle, SpaceX-a, njegove nove AI firme xAI, kao i društvene mreže X. To znači da se Maskovo bogatstvo može povećati ili smanjiti za desetine milijardi u roku od jednog dana — bez da se bilo šta suštinski promenilo u realnoj ekonomiji, ili društvu oko nas.

Maskova firma za veštačku inteligenciju xAI, recimo, bila je vrednovana na 75 milijardi dolara u julu, da bi već u septembru bila procenjena na 200 milijardi — i to bez ijednog komercijalnog uspeha ili jasnog tržišnog učinka.

Slično važi i za kompaniju SpaceX, koja je, prema agenciji Rojters, razmatrala prodaju unutrašnjih akcija u dogovoru koji bi vrednovao firmu na čak 400 milijardi dolara — opet na osnovu projekcija, a ne prihoda ili profita kompanije, koji su neuporedivo manji. Ovo, dakle, više nije ekonomija stvaranja vrednosti — već ekonomija vere u obećanja.

Nadrealne projekcije i bilionske nagrade

Takvu nadrealnu dinamiku najbolje ilustruje predlog kompenzacionog paketa Tesle vrednog 1.000 milijardi dolara (da, bilion dolara), koji Mask može da dobije ako ispuni niz ambicioznih (i krajnje diskutabilnih) ciljeva – uključujući povećanje tržišne kapitalizacije Tesle na 8,5 biliona dolara do 2035. godine, proizvodnju desetina miliona vozila godišnje i plasman miliona robota i robotaksija. To bi učvrstilo Maskovu poziciju ne samo kao najbogatijeg i najplaćenijeg izvršnog direktora u istoriji, već i potencijalno kao prvog korporativnog bilionera na svetu.

Dan od sto milijardi

Možda još šokantniji primer koncentracije bogatstva dogodio se u septembru, kada je osnivač Orakla Leri Elison zabeležio najveći jednodnevni dobitak u istoriji: čak 100 milijardi dolara u jednom danu, zahvaljujući naglom rastu cena akcija svoje kompanije. To se desilo bez ikakvog konkretnog događaja koji bi tog dana direktno uticao na milione korisnika Oraklovih usluga. Forbs navodi da je na zatvaranju berze u utorak, 9. septembra, Ellisonovo bogatstvo iznosilo 293 milijarde dolara. Već do srede u podne, ono je skočilo na 400,9 milijardi.

Apsurd je tim veći jer je Orakl u prvom kvartalu prijavio rezultate ispod očekivanja analitičara, ali su uprkos tome akcije kompanije skočile za neverovatnih 38 odsto. Razlog? Projekcija da će prihodi od cloud infrastrukture — pre svega namenjene veštačkoj inteligenciji — porasti sa sadašnjih 18 milijardi dolara godišnje na čak 144 milijarde u naredne četiri godine.

Kapital i kontrola

Ovo nisu samo ekonomske brojke — ovo su društvene i političke činjenice

Ljudi poput Maska i Ellisona i drugih big-tech milijardera ne poseduju samo kapital. Oni kontrolišu komunikacione platforme, podatke milijardi korisnika, infrastrukturu budućnosti, pa i pravce u kojima se kreće veštačka inteligencija. Njihov uticaj nadmašuje moć država i izabranih političkih lidera, jer oblikuju tokove informacija, tržišne trendove, tehnološki napredak i globalne strateške prioritete — često bez ikakvog demokratskog nadzora ili odgovornosti.

U tom kontekstu, ključno pitanje više nije koliko neko „zaslužuje“ svoje bogatstvo. Pitanje je: da li iko van tog kruga ima stvarnu moć da utiče na pravac u kojem ide čovečanstvo?

Jer kada tržište vrednuje očekivanja više nego realne rezultate, a bogatstvo zavisi od nekoliko tehnoloških firmi čije su vrednosti napumpane spekulacijama — čitav svet postaje ranjiv. Finansijski baloni, kakvi su prethodili globalnoj ekonomskoj krizi 2008. godine i recesiji koja je usledila, nisu stoga prošlost — već uvertira u moguće buduće lomove.

Zato na Maskovih 500 milijardi dolara ne bi trebalo da gledamo samo kao na fascinantan uspeh jednog čoveka. To je pre crvena lampica — upozorenje da živimo u nepravednom i nehumanom svetu gde bogatstvo nema granica, dok se posledice te nejednakosti osećaju svuda oko nas.