Pre pet godina, 30. avgusta 2020. građani Crne Gore naoštreni voljom da smene vlast koja se do tada činila večnom, izašli su na izbore i uradili upravo ono što su i želeli.
Vlast Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista otišla je posle tri decenije u opoziciju, a neka nova lica sela su u ključne fotelje.
„Za mnoge u Crnoj Gori 30. avgust 2020. bio je simbol nade da zemlja može postati funkcionalna demokratija u kojoj nemamo samo smenjivost vlasti, nego i vlast koja odgovara svakodnevno građanima i građankama za svoje odluke, brine o njihovim potrebama, javnom interesu”, kaže za „Vreme” Daliborka Uljarević, izvršna direktorka crnogorskog Centra za građansko obrazovanje.
Ipak, kako ocenjuje, očekivana konsolidacija sistema nije nastupila.
„Mi smo zapravo dobili zamene, a ne promene u smislu da su mnoge loše prakse koje je DPS imao u vreme svoje vladavine nastavile da žive. DPS ih je živeo u maratonu, a sada ih nova vlast čini u sprintu”, smatra Uljarević.
Da su anomalije DPS-a ostale, ali su akteri novi, smatra i profesor podgoričkog Fakulteta političkih nauka Zlatko Vujović.
On kaže da je pet godina sasvim dovoljan period da se proceni vladavina jedne političke grupacije ili koalicije.
„Ono što jeste drugačije u odnosu na vreme DPS-a jeste da danas nemamo jedan centar moći, kao što je ranije bila ta stranka. Ali sve anomalije koje su činile birače nezadovoljnim – korupcija, partijsko zapošljavanje, zloupotreba državnih resursa – nisu nestale. Samo su se zamenili akteri. Rekao bih čak da su te prakse danas intenzivnije i ekstenzivnije“, kaže Vujović.
„Građani zreliji od onih koji ih vode“
Daliborka Uljarević ocenjuje da je poslednjih pet godina jedan od najturbulentnijih perioda u političkoj istoriji Crne Gore.
„Pad DPS-a srušio je mit o nedodirljivosti vlasti i otvorio prostor za smenjivost – to je veliki demokratski zalog. Međutim, umesto stvarnih promena, dobili smo zamene. Mnoge loše prakse nastavile su da žive, neke čak u još agresivnijem obliku. Čini se kao da sadašnji akteri znaju da nemaju mnogo vremena, pa pokušavaju da uzmu što više za sebe i svoje partije“, kaže Uljarević.
Prema njenim rečima, u Crnoj Gori ranije nije postojala ni dovoljna emancipacija društva, te da je veliko opterećenje čitavom institucionalnom sistemu bila partijska zarobljenost države.
„Sve je negde bilo podređeno jednoj partiji”, priča Uljarević.
Ona dodaje da su građani u međuvremenu pokazali veću političku zrelost od političkih elita.
„Oni su pokretljiviji, kritičniji, slobodniji u odnosu prema partijama. Ali istovremeno, istraživanja pokazuju da sve više ljudi smatra da se Crna Gora kreće u pogrešnom smeru. Početkom ove godine 45 odsto građana ocenilo je da zemlja ide pogrešno, a manje od 36 procenilo je da ide dobrim putem. To je značajno lošiji bilans nego 2020. godine.“
Nema nepromenjivih
Prethodni period pokazao je i da birači ne osećaju lojalnost jednoj partiji u velikoj meri, pa su spremni da na narednim izborima ne pruže podršku onima za koje su glasali, a kojima nisu bili u međuvremenu zadovoljni, smatra Vujović.
Uljarević smatra da je nova vlast 2020. godine došla s talasom obećanja da će raskinuti sve loše prakse koje DPS imao, počevši i od načina rukovođenja državom, „tretiranjem države kao jednom rupom bez dna u smislu korištenja javnih resursa, zloupotrebom javnih resursa za partijske i partikularne svrhe i tako dalje”.
„Mi svedočimo svemu tome i danas, samo što je više aktera i čak je danas, po mom dubokom uverenju, korupcija skuplja u Crnoj Gori nego što je bila u periodu vladavine DPS-a”, kaže Uljarević.
Kako dodaje, ne potcenjuje značaj promene, te da nije bilo ni realno očekivati da će sad odjednom sve biti dobro.
„Ali mislim da je bilo realno očekivati da ćemo se ipak za pet godina izbistriti na način da imamo jednu odgovorniju, bolju, funkcionalniju vlast. Nažalost, nismo došli do toga”, objašnjava Uljarević.
Ona takođe smatra da su prevelika očekivanja bila od nove vlasti i da su se ta očekivanja i njima obilala o glavu.
„Danas su građani i građanke sigurno stroži prema njima nego što su bili prema DPS-u pre njihovog pada. I to je jedna, naravno, dimenzija koja ne poništava činjenicu da oni vide da stvari nisu dobre, da nisu postavljene na adekvatan kolosek i da tu nešto treba da se menja. Verujem da će se to pokazati kroz izborne cikluse jer su građani i građanke mnogi kažnjavali što na lokalnom, što na nacionalnom nivou”, kaže Uljarević.
Ipak, na videlo i dalje izlaze identitetska pitanja, a utisak je da se ljudi više bave time nego životnim temama.
„Mi se mnogo više danas bavimo spomenikom Pavlu Đurišiću, nego ekonomskim temama. Društvo je više fokusirano na ono što ga polarizuje nego na ono što ga spaja i što bi trebalo da ga vodi napred”, priča Uljarević.
Mediji i pritisci iz Beograda
Sagovornici „Vremena” podvlače i veliki uticaj Srbije i predsednika Aleksandra Vučića na dešavanja u Crnoj Gori.
Zlatko Vujović upozorava da Crna Gora sve više liči na Srbiju pod Aleksandrom Vučićem.
„Imamo snažan upliv kapitala i medijskog uticaja iz Beograda. Skoro da više nemamo lokalne kriminalne strukture – one su postale deo mreža koje su povezane sa vlastima u Srbiji. To je opasna transformacija, jer znači da ključne poluge moći više nisu ni u Crnoj Gori.“
On dodaje da medijska scena u ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj državi nije bila gora.
„U vreme DPS-a najjači mediji bili su opozicioni. Danas praktično nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nema kritički odnos prema vlasti. Uz to, Beograd preko Vučićevih investicija i preuzimanja državnog servisa ima ogroman uticaj“, ističe Vujović.
Kako dodaje, u medijima u Crnoj Gori ne može se čuti nijedna kritika Vučićevog režima i nešto dobro o protestima u Srbiji.
Uljarević takođe naglašava da pritisci iz Srbije predstavljaju ozbiljnu prepreku demokratizaciji: „Vlasti u Beogradu pokušavaju da imaju svoj deo kolača vlasti u Crnoj Gori, što dodatno usporava procese demokratizacije i evropeizacije.“
Evropska unija kao jedini korektiv
Crna Gora je u poslednjih nekoliko godina ubrzano krenula da krči put ka Evropskoj uniji i pominje se često kao sledeća članica evropske porodice.
Sagovornici „Vremena“ saglasni su da evropske integracije ostaju ključna nada.
„Da nema evropskih integracija, Crna Gora bi dramatično krenula nadole. Ali to nije rezultat rada naše vlasti, nego geostrateških interesa EU“, smatra Vujović.
Uljarević upozorava da vlast taj kapital ne koristi: „Često imam osećaj kao da će nas Evropska unija, ako treba i na nosilima, uneti u članstvo. Ali vlast taj kredit troši nemilice. Proces je sve trnovitiji, uključujući i zaoštravanje odnosa sa susednom Hrvatskom, što dodatno komplikuje put.“
„Nada i razočaranje“
Pet godina posle istorijskih izbora, Crna Gora se nalazi između nade i razočaranja.
Za građane 30. avgust 2020. ostaje simbol mogućnosti promene, ali i podsećanje da sama smenjivost vlasti ne znači i suštinsko poboljšanje sistema.
