U EU-u pušenje svake godine uzrokuje smrt više od pola miliona ljudi. Zakonske odredbe brinu o zdravlju, ali u stvarnosti sve izgleda potpuno drugačije
Kafić „Pas koji puši“ na bulevaru Monparnas ima sve čari klasičnog pariskog kafea: brkatog konobara, francuske sendviče, espreso kafu i pivo koje se služi u malim kriglama. Za vreme radnih pauza kafe potpuno ispune zaposleni u okolnim firmama i kompanijama, kada se posvuda čuju glasan žamor i zveket šolja. U jednom delu kafea nastaje oblak dima od duvana i cigarilosa stranog porekla, koji se brzo širi po celoj prostoriji i pravi dimnu zavesu, za svakoga ko pokuša da sa ulice vidi šta se unutra dešava. Pas vlasnika kafea u stvari je jedini koji ne puši.
Uprkos restriktivnom Zakonu o zabrani pušenja na javnim mestima iz 1993. godine, u francuskim kafeima se puši u svakom delu prostorije, iako je po važećem zakonu pušenje dozvoljeno jedino u izolovanim prostorijama. Vlasnik ovog kafea, koji mesečno proda duvan i cigarilose u vrednosti od 106.700 evra, uradiće sve kako bi udovoljio svojim klijentima nepušačima, ali ako to nije moguće, oni su ti koji će morati da napuste lokal.
DVA SVETA: Uprkos francuskom stavu da je postignut određeni konsenzus između pušača i nepušača, u praksi to teško da postoji. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, oko 32 odsto populacije u Francuskoj zavisno je od duvana. Uprkos zakonu koji sankcioniše pušenje na javnim mestima, poput metroa, soba za čekanje, mesta za ručavanje, zamoliti nekoga da ugasi cigaretu još se smatra činom agresije. No, Francuska nije jedina zemlja u kojoj dominaciju imaju pušači. U svim zemljama Evropske unije pušenje godišnje uzrokuje smrt vše od pola miliona ljudi, a deset odsto od tog broja su kolateralna šteta – „pasivni pušači“.
U Nemačkoj oko 35 odsto populacije puši, a oko tri stotine ljudi dnevno umire od ove navike. Nekoliko antipušačkih zakona uspešno se primenjuje u praksi. U zemlji slobodnog uživanja duvana, u Rusiji, čak 63 odsto odraslih muškaraca puši. „U Evropi postoji razvijena duvanska kultura koja pušenje smatra neotuđivim pravom i vrstom pravog uživanja kojoj samo slabići prigovaraju. To je ludilo. Pušač je žrtva, oni koji su nepušači, a udišu duvanski dim takođe su žrtve, milioni koji zbog pušenja izgube bližnje takođe su žrtve“, kaže Kristijan Pešang, generalni sekretar Fancuskog komiteta za borbu protiv duvana, u jednom od svojih intervjua koji su prenele francuske organizacije za borbu protiv pušenja.
Poslednjih decenija su evropski zakonodavci u nekoliko navrata pokušali da ograniče pušenje na javnim mestima. Prva je bila Italija, koja je još 1975. godine uvela ovakav zakon. Londonsko regionalno saobraćajno preduzeće zabranilo je pušenje u javnom prevozu, na autobuskim stanicima i krovovima dabldekera, u februaru 1991. godine. U 2001. godini čak je i ruska vlada donela zakon kojim je zabranjeno pušenje na radnom mestu i u javnom prevozu, a zabranjena je i prodaja duvana osobama mlađim od 18 godina.
Na papiru određene zakonske odredbe za nepušače i one koji brinu o zdravlju nacije zvuče odlično, ali u stvarnosti je potpuno drugačije. U Francuskoj se već deset godina ignoriše zakon koji zabranjuje pušenje na javnim mestima, a da pri tom niko, sem boraca protiv pušenja, nije reagovao ni s jednom jedinom izjavom ili saopštenjem. Italijani, koji su odlični u pisanju zakona, skloni su njihovoj slaboj primeni, imaju velik broj beznačajnih odredbi, uostalom kao i njihove južne komšije Grci.
POSTOJI LI NADA: Mnogi očekuju da će se u ovoj godini povećati svest o štetnosti pušenja kod Evropljana i da će se napokon primorati vlade zemalja da efektivno rade na primeni važećih zakona. Međutim, istraživači i aktivisti koji se bore protiv pušenja kažu da su pojedini proizvodi koji pomažu odvikavanju od zavisnosti u većini evropskih zemalja zabranjeni. Umesto da vlade omoguće pomoć zavisnicima, one to zapravo sprečavaju. S druge strane, na primer, visoko toksični duvan za žvakanje iz Indije koji je izuzetno štetan nigde nije zabranjen. Poseban oblik šmrkanja, tačnije udisanja duvana, koji praktikuju najviše Šveđani, najmanje je štetan oblik konzumacije ove biljke. Međutim, i ovaj oblik konzumacije duvana vlada je zabranila.
Duvan napravljen na ovaj način urađen je tako da potrošač izbegava udisanje najštetnijih sastojaka duvana, koji se javljaju kod sagorevanja cigarete. Istraživanja su pokazala da je udisanje duvana na ovaj način za devedeset odsto manje štetno od pušenja cigareta.
Ipak, iako se na trenutak čini, i nije sve tako crno. Više od osamdeset odsto britanskih kompanija je tokom prošle godine dobrovoljno uvelo restrikcije zabrane pušenja na poslu. Sličan trend zahvatio je ubrzo Francusku, a odskora se proširio i na Grčku, gde se i danas mogu videti grupe radnika kako ispred velikih preduzeća i bolnica stoje načičkani jedan pored drugog dok nervozno uvlače dim za dimom. Isto je i u Budimpešti.
Zakoni, kažu stručnjaci, zapravo nikada ne mogu do kraja iskoreniti pušenje, jer su uzroci koji dovode do zavisnosti i politički i psihički i kulturološki. Zato je izuzetno važno da zakoni nemaju moralistički ton, već primenjivu politiku zdravstvene zaštite.
BIZNIS, ALI FER: Možda filozofske rasprave na temu pušenja i oponiranja onima koji se zalažu za vazduh bez nikotina i nemaju veći uticaj na stvarni svet, ali imaju kompanije koje se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda. Duvanska industrija godišnje proda proizvode u vrednosti od 300 do 400 milijardi dolara, a 12 odsto od toga otpada na Evropu. Uprkos raznim restriktivnim zakonima i politici visokih poreza širom Evrope, profit duvanskih kompanija je i dalje solidan.
Iako je procenat onih koji ostavljaju cigarete najveći među odraslim muškarcima, duvanske kompanije su uspešno našle novu ciljnu grupu – žene i mlađu populaciju. Procenat Evropljanki koje puše trenutno je oko 29, a populacije od 15 do 24 godine oko 37,4.
U međuvremenu, visoko razvijene države jesu pooštrile zakone, uvele jasnu zdravstvenu politiku, povećale poreze na cigarete i sve to zajedno utiče na pušače. Duvanske kompanije su takođe vredno radile i njihova sfera interesa su zemlje trećeg sveta u kojima ne postoje restriktivni zakoni protiv pušenja, odlučna zdravstvena politika i mogućnost da se utiče na snažne multinacionalne kompanije. Srbija je inače po broju osoba koje konzumiraju cigarete za nekoliko procenata iza Turske.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
