Pas koji puši

Kafić „Pas koji puši“ na bulevaru Monparnas ima sve čari klasičnog pariskog kafea: brkatog konobara, francuske sendviče, espreso kafu i pivo koje se služi u malim kriglama. Za vreme radnih pauza kafe potpuno ispune zaposleni u okolnim firmama i kompanijama, kada se posvuda čuju glasan žamor i zveket šolja. U jednom delu kafea nastaje oblak dima od duvana i cigarilosa stranog porekla, koji se brzo širi po celoj prostoriji i pravi dimnu zavesu, za svakoga ko pokuša da sa ulice vidi šta se unutra dešava. Pas vlasnika kafea u stvari je jedini koji ne puši.

Uprkos restriktivnom Zakonu o zabrani pušenja na javnim mestima iz 1993. godine, u francuskim kafeima se puši u svakom delu prostorije, iako je po važećem zakonu pušenje dozvoljeno jedino u izolovanim prostorijama. Vlasnik ovog kafea, koji mesečno proda duvan i cigarilose u vrednosti od 106.700 evra, uradiće sve kako bi udovoljio svojim klijentima nepušačima, ali ako to nije moguće, oni su ti koji će morati da napuste lokal.

DVA SVETA: Uprkos francuskom stavu da je postignut određeni konsenzus između pušača i nepušača, u praksi to teško da postoji. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, oko 32 odsto populacije u Francuskoj zavisno je od duvana. Uprkos zakonu koji sankcioniše pušenje na javnim mestima, poput metroa, soba za čekanje, mesta za ručavanje, zamoliti nekoga da ugasi cigaretu još se smatra činom agresije. No, Francuska nije jedina zemlja u kojoj dominaciju imaju pušači. U svim zemljama Evropske unije pušenje godišnje uzrokuje smrt vše od pola miliona ljudi, a deset odsto od tog broja su kolateralna šteta – „pasivni pušači“.

U Nemačkoj oko 35 odsto populacije puši, a oko tri stotine ljudi dnevno umire od ove navike. Nekoliko antipušačkih zakona uspešno se primenjuje u praksi. U zemlji slobodnog uživanja duvana, u Rusiji, čak 63 odsto odraslih muškaraca puši. „U Evropi postoji razvijena duvanska kultura koja pušenje smatra neotuđivim pravom i vrstom pravog uživanja kojoj samo slabići prigovaraju. To je ludilo. Pušač je žrtva, oni koji su nepušači, a udišu duvanski dim takođe su žrtve, milioni koji zbog pušenja izgube bližnje takođe su žrtve“, kaže Kristijan Pešang, generalni sekretar Fancuskog komiteta za borbu protiv duvana, u jednom od svojih intervjua koji su prenele francuske organizacije za borbu protiv pušenja.

Poslednjih decenija su evropski zakonodavci u nekoliko navrata pokušali da ograniče pušenje na javnim mestima. Prva je bila Italija, koja je još 1975. godine uvela ovakav zakon. Londonsko regionalno saobraćajno preduzeće zabranilo je pušenje u javnom prevozu, na autobuskim stanicima i krovovima dabldekera, u februaru 1991. godine. U 2001. godini čak je i ruska vlada donela zakon kojim je zabranjeno pušenje na radnom mestu i u javnom prevozu, a zabranjena je i prodaja duvana osobama mlađim od 18 godina.

Na papiru određene zakonske odredbe za nepušače i one koji brinu o zdravlju nacije zvuče odlično, ali u stvarnosti je potpuno drugačije. U Francuskoj se već deset godina ignoriše zakon koji zabranjuje pušenje na javnim mestima, a da pri tom niko, sem boraca protiv pušenja, nije reagovao ni s jednom jedinom izjavom ili saopštenjem. Italijani, koji su odlični u pisanju zakona, skloni su njihovoj slaboj primeni, imaju velik broj beznačajnih odredbi, uostalom kao i njihove južne komšije Grci.

POSTOJI LI NADA: Mnogi očekuju da će se u ovoj godini povećati svest o štetnosti pušenja kod Evropljana i da će se napokon primorati vlade zemalja da efektivno rade na primeni važećih zakona. Međutim, istraživači i aktivisti koji se bore protiv pušenja kažu da su pojedini proizvodi koji pomažu odvikavanju od zavisnosti u većini evropskih zemalja zabranjeni. Umesto da vlade omoguće pomoć zavisnicima, one to zapravo sprečavaju. S druge strane, na primer, visoko toksični duvan za žvakanje iz Indije koji je izuzetno štetan nigde nije zabranjen. Poseban oblik šmrkanja, tačnije udisanja duvana, koji praktikuju najviše Šveđani, najmanje je štetan oblik konzumacije ove biljke. Međutim, i ovaj oblik konzumacije duvana vlada je zabranila.

Duvan napravljen na ovaj način urađen je tako da potrošač izbegava udisanje najštetnijih sastojaka duvana, koji se javljaju kod sagorevanja cigarete. Istraživanja su pokazala da je udisanje duvana na ovaj način za devedeset odsto manje štetno od pušenja cigareta.

Ipak, iako se na trenutak čini, i nije sve tako crno. Više od osamdeset odsto britanskih kompanija je tokom prošle godine dobrovoljno uvelo restrikcije zabrane pušenja na poslu. Sličan trend zahvatio je ubrzo Francusku, a odskora se proširio i na Grčku, gde se i danas mogu videti grupe radnika kako ispred velikih preduzeća i bolnica stoje načičkani jedan pored drugog dok nervozno uvlače dim za dimom. Isto je i u Budimpešti.

Zakoni, kažu stručnjaci, zapravo nikada ne mogu do kraja iskoreniti pušenje, jer su uzroci koji dovode do zavisnosti i politički i psihički i kulturološki. Zato je izuzetno važno da zakoni nemaju moralistički ton, već primenjivu politiku zdravstvene zaštite.

BIZNIS, ALI FER: Možda filozofske rasprave na temu pušenja i oponiranja onima koji se zalažu za vazduh bez nikotina i nemaju veći uticaj na stvarni svet, ali imaju kompanije koje se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda. Duvanska industrija godišnje proda proizvode u vrednosti od 300 do 400 milijardi dolara, a 12 odsto od toga otpada na Evropu. Uprkos raznim restriktivnim zakonima i politici visokih poreza širom Evrope, profit duvanskih kompanija je i dalje solidan.

Iako je procenat onih koji ostavljaju cigarete najveći među odraslim muškarcima, duvanske kompanije su uspešno našle novu ciljnu grupu – žene i mlađu populaciju. Procenat Evropljanki koje puše trenutno je oko 29, a populacije od 15 do 24 godine oko 37,4.

U međuvremenu, visoko razvijene države jesu pooštrile zakone, uvele jasnu zdravstvenu politiku, povećale poreze na cigarete i sve to zajedno utiče na pušače. Duvanske kompanije su takođe vredno radile i njihova sfera interesa su zemlje trećeg sveta u kojima ne postoje restriktivni zakoni protiv pušenja, odlučna zdravstvena politika i mogućnost da se utiče na snažne multinacionalne kompanije. Srbija je inače po broju osoba koje konzumiraju cigarete za nekoliko procenata iza Turske.