U Nemačkoj se 23. februara održavaju parlamentarni izbori. Demohrišćana ubedljivo vode. Na drugom mestu je jednako ubedljivo desničarska Alternativa za Nemačku
Aktuelni kancelar Olaf Šol još uvek veruje da je moguće da njegova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sustigne konkurenciju. Za magazin „Špigel“ je rekao da je „60 odsto siguran“ da će ponovo biti izabran za kancelara, piše Dojče vele (DW).
Međutim, s obzirom na najnovije rezultate ispitivanja javnog mnjenja, to se čini malo verovatnim. SPD sada uživa samo 14 odsto podrške, pokazuje reprezentativna anketa „Nemački trend“, koju je od 10. do 12. februara za javni servis ARD sproveo institut Infratest dimap. To je pad za Socijaldemokrate od jedan odsto u odnosu na istraživanje od prošle nedelje, a u poređenju s rezultatima izbora 2021, to bi bio pad od više od jedanaest procenata.
Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), koji na saveznom nivou nastupaju zajedno, zadržali su prvo mesto i u odnosu na prethodnu nedelju blago porasli na 32 procenta (+1).
Alternativa za Nemačku (AfD) ostaje stabilna na 21 odsto. Zeleni bi mogli da računaju s nepromenjenih 14 procenata. Levica bi sa šest odsto (+1) ušla u Bundestag, a Savez Sara Vagenkneht (BSW) sa 4,5 odsto (+0,5) i Liberali (FDP) sa četiri procenta ne bi prešli cenzus od pet odsto.
Trećina birača još uvek neodlučna
Kako se izbori približavaju, tako sve više birača prelazi iz tabora neodlučnih među one koji su izabrali stranačke boje. Ipak, još uvek je značajan broj birača neodlučan – doduše manje nego kad su u pitanju izbori 2017. i 2021. desetak dana pre glasanja, ali još uvek dovoljno da može da dođe do primetnih promena.
U aktuelnoj anketi otprilike svaki osmi birač (13 odsto) navodi da bi do dana izbora mogao da promeni odluku o tome za koga će da glasa. Nešto više od dve trećine birača (69 odsto) zna za koga će da glasa, a gotovo svaki peti (18 odsto) razmišlja o tome da uopšte ne iziđe na izbore ili još ne pokazuje sklonost prema bilo kojoj stranci.
Koja bi stranka trebalo da vodi vladu?
Nakon što se prethodna vlada SPD-a, Zelenih i Liberala početkom novembra raspala, postalo je jasno da će se održati prevremeni izbori. Infratest dimap tada je pitao građane koju bi stranku želeli da vide na čelu buduće vlade i gotovo svaki drugi birač tada je naveo Damohrišćane (CDU/CSU). Međutim, u poslednja četiri meseca taj procenat je pao na 35 odsto.
Otprilike upola manje ispitanika, njih 17 procenata, podržalo bi novu vladu predvođenu SPD-om, dok 11 odsto preferira vladu pod vođstvom AfD-a. Devet odsto je za to da vladu vode Zeleni.
Nijedan kandidat za kancelara ne oduševljava većinu birača
Demohrišćani su kao svog kandidata za kancelara istakli Fridriha Merca. Njega 34 odsto birača (+1 u poređenju s prošlom sedmicom) smatra sposobnim za dobrog kancelara. Svaki četvrti ispitanik vidi aktuelnog kancelara Olafa Šolca (26 odsto, +1) ili kandidata Zelenih Roberta Habeka (25 odsto, -1) kao dobar izbor za kancelarsku poziciju. Svaki peti birač (19 odsto, +1) daje podršku Alis Vajdel, kandidatkinji AfD-a za kancelarku.
Međutim većina ispitanika za sva četiri kandidata izjavljuje da ne bi bili dobri kancelari. To se do sada nije dogodilo ni na jednim izborima za Bundestag. Godine 2021, pre nego što je Šolc preuzeo dužnost, 51 odsto birača verovalo je da će on biti dobar kancelar.
Koje bi stranke mogle da formiraju koaliciju?
Ako Demohrišćani pobede na izborima, na što ukazuju sve ankete, oni neće moći da vladaju sama i biće im potreban koalicioni partner ili čak partneri. Matematički i politički, moguće su koalicije Demohrišćana sa SPD-om ili Demohrišćana sa Zelenima. Iako bi koalicija s AfD-om (stranke čiji su i zvanično kategorizovani kao ekstremno-desni) bila matematički moguća, Demohrišćani je unapred i kategorički isključuju kao mogućnost.
Za birače je SPD-a i dalje najpoželjniji partner za Demohrišćane, s 32 odsto (+1) podrške. Koaliciju Demohrišćana s AfD-om podržava 17 odsto (-2), a 16 procenata (+2) je za saradnju Demohrišćana i Zelenih. Jedanaest odsto (-2) vidi Liberala kao poželjnog partnera Demohrišćanima.
Istraživači javnog mnjenja pitali su i birače Demohrišćana koje bi saveze preferirali. Najveće simpatije postoje za koaliciju sa SPD-om (39 odsto). Koaliciju s Liberalima podržava 27 odsto glasača Demohrišćana, a Zelene bi kao koalicionog partnera prihvatilo njih 11 odsto. Samo devet procenata bi bilo za saradnju sa AfD-om.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
