Izraženi južni olujni vetrovi u kombinaciji sa niskom vazdušnim pritiskom podigli nivo mora i potopili plaže omiljenih letovališta srpskih turista
Olujno nevreme propraćeno udarima jakih južnih vetrova i visokim morskim talasima izazvalo je poplave, odrone i klizišta u brojnim letovalištima u Grčkoj i Crnoj Gori koja su omiljena među srpskim turistima.
Najviše su pogođeni priobalni delovi severne Grčke, naročito popularnim među Srbima, kao što su Paralija, Olimpik bič, delovi Halkidikija i Soluna, piše portal Grčkainfo.
Nadležni za civilnu zaštitu Grčke proglasili su „crveni alarm“ u regionima Peloponeza, Zapadne Grčke, Jonskih ostrva i Epira.
Neviđeni fenomen zabeležen je u Solunu, u oblasti Kalamarije gde su stanovnici i posetioci bili zapanjeni kada je nivo mora naglo porastao, a voda prekrila puteve duž obale, poslovne prostore i parkinge.
Zbog obilnih padavina i povećanja nivoa mora, voda je progutala plaže, pesak je zatrpao automobile, pa su se ulice za samo nekoliko minuta pretvorile u vodene kanale, a saobraćaj je obustavljen u mnogim delovima Grčke, poput Olimpijske regije, na Halkidikiju i u oblasti Nikiti.
Snažno nevreme koje je pogodilo Halkidiki ostavilo je za sobom ozbiljne posledice, a iako se vreme stabilizovalo, situacija je i dalje otežana, a na pojedinim mestima i rizična za kretanje.
Grci zabrinuti za predstojeću sezonu
Prema informacijama nadležnih službi, saobraćaj je obustavljen na više deonica zbog nanosa vode, blata i kamenja, i oštećenja kolovoza nastalih usled obilnih padavina i bujičnih poplava.
Na pojedinim mestima došlo je i do odrona, dok su bujice nanele veliku količinu materijala na puteve.
Plaže su pretvorene u rovove, brojne kuće i putevi su oštećeni ili totalnu uništeni.
Jedna od najteže pogođenih oblasti je Nikiti, gde je značajno oštećen obalni deo mesta.
Jaki vetrovi i visoki talasi izbacili su more na šetalište i put, noseći sa sobom pesak i kamenje. Na više mesta obala je erodirana obale, kolovoz i trotoari oštećeni.
Lokalni ugostitelji i turistički radnici apeluju mole nadležne da hitno počnu sa radovima na sanaciji oštećenih objekata i saobraćajnica kako bi sve bilo dovedno u normalno stanje pre uskršnjih praznika, kada počinje intenzivniji dolazak gostiju i priprema za letnju sezonu.
Istorijski kišovita zima
Grčki meteorolozi skreću pažnju veliku količinu vode koja se očekuje da padne na već zasićena tla. Ističu da je ova zima „istorijski kišovita“ i objašnjavaju problem nije samo meteorološki, već i geološki i hidrološki i da zahteva veliku pažnju, jer čak i umerena kiša može dovesti do klizišta.
Snažan ciklon sa Jadrana, koji se premeštao preko našeg područja dalje na severoistok ka istoku Evrope, doneo je izražena južna strujanja i olujne južne vetrove,a u kombinaciji sa niskom vazdušnim pritiskom,sve to dovelo je do podizanje nivoa Egejskog mora i plavljenja obala na širem području Soluna.
Uzrok izlivanja mora je najčešće snažan olujni vetar koji „gura“ vodu ka obali, a posledice su neretko poplavljene ulice u priobalnim mestima i materijalan šteta na objektima.
Potop u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori
Istovremeno sa nevremenom u Grčkoj, snažan ciklon sa Jadrana je na primorju napravio potop.
Na jugu Dalmacije i Hercegovine palo je više od 100 litara kiše po kvadratnom metru, a na crnogorskom primorju i dvostruko više, pri čemu siu nastale poplave i bujice.
Najgora situacija je u Kotoru, gde je plimni talas učinio da je glavna kapija grada nepristupačna, a kako se vidi po snimcima sa društvenih mreža vode je toliko da ljudi i vozila praktično plivaju po gradu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
