Obrti u stilu tv-sapunice

Političkim „životinjama“ širom sveta predsednički izbori u Americi pružaju isto ono zadovoljstvo koje iz latinoameričkih sapunica izvlače očajne domaćice. I ovaj je predizborni serijal, poput mnogih meksičkih TV novela, maratonski. I obrti su slični, naročito u pogledu povratka otpisanih. Ako ste letos stali tamo gde je senator iz Arizone Džon Mekejn bio na korak da se ispiše iz trke zbog nedostatka novca, onda se svakako pitate koliko ste epizoda propustili kada se on danas nameće kao favorit za osvajanje republikanske nominacije.

I ovde se, kao i u sapunicama, bije bitka između outsajdera i favorita, između onih koji su, poput bivšeg guvernera Arkanzasa Majka Hakabija, odrasli na zemljanom patosu i onih koji su se, poput bivšeg guvernera Masačusetsa Mita Romnija, rodili sa srebrnom kašičicom u ustima.

Tokom kampanje smo čak mogli da se uverimo u nezaobilazan kliše iz svake sapunice: da i bogati plaču. Senatorka Klinton suzu je pustila pred glasanje u državi Nju Hempšir, dok je i Baraku Obami zastala knedla u grlu dok je Karolina Kenedi, ćerka neprežaljenog predsednika, svetu objašnjavala zašto je senator iz Ilinoisa podseća na njenog oca. Ne manjka, dakle, ni upliva moćnih dinastija, ali ni istinskih filmskih i TV zvezda. I konačno, kao što već biva u telenovelama, i nakon preterano čestih i grotesknih obrta, gledalac se i posle stote epizode opet našao na početku: Hilari Klinton, koja je zbog upliva u kampanji muža i bivšeg predsednika Bila u međuvremenu stekla nadimak „Bilari“, i dalje je favorit, kao i nakon početka kampanje pre više od godinu dana. Tu se, ujedno, završava svaka sličnost sa podelom uloga koja je važila početkom prošle godine.

PRESTROJAVANJE: U gromoglasnu kampanju za osvajanje nominacija demokrate su ušle sa jasnim favoritom, što se odavno nije dogodilo. Senatorka Klinton, što zbog prikupljenog novca, što zbog jakih političkih veza, među suparnicima iz svojih redova na samom startu takoreći nije ni imala dostojnog takmaca. Ako je od nekoga i zazirala, to je pre bio bivši senator iz Severne Karoline Džon Edvards, koji se ispisao iz trke, a ne Barak Obama koji joj danas parira i po novcu i po broju simpatizera.

Amerika, takođe, ne pamti predsedničku kampanju u koju su demokrate ušle sa toliko više novca od svojih republikanskih rivala kao što je to bio slučaj sa ovim predsedničkim izborima. Za to je donekle zaslužna istorijska okolnost da prvi put nakon osam decenija među kandidatima nema aktuelnog predsednika niti potpredsednika. Ova okolnost širom je otvorila vrata Bele kuće pa se u trku do najpoznatijeg ružičnjaka u SAD uključila vrlo raznolika republikanska družina u kojoj je bilo nemoguće prepoznati izrazitog favorita. Takođe, republikanski kandidati trčali su povijeni pod ogromnim teretom Bušovog nasleđa. Predsednik Buš je na početku predsedničke kampanje uživao podršku od jedva 30 odsto građana, što je demokratama, a među njima prevashodno senatorki Klinton, davalo veliko početno preimućstvo. Istrajna podrška senatora Mekejna Bušovim ratnim naporima u Iraku umalo ga nije koštala takmičarskog rednog broja prošlog leta, kada su iz Iraka i Avganistana svakog dana stizale tragične vesti, a voditelji udarnog pregleda vesti američkog javnog servisa odjavljivali emisiju uz slike i imena američkih palih boraca, među njima najviše onih koji nisu dočekali ni trideseti rođendan. Nijedan od republikanskih kandidata nije se jasno uklapao u grandioznu viziju lidera po meri „velike stare partije“. Svaki od njih je sa stanovišta republikanskog „mejnstrima“ bio atipičan, a nijedan ni najmanje nalik moćnoj Reganovoj figuri koga republikanski moćnici i njima naklonjeni analitičari danas prave od blata. Jedan se ženio tri puta, drugi je egzotične vere, treći osim verskih kao i da nema drugih ubeđenja, četvrti je u Senatu previše puta pružao ruku ka demokratama, a zamera mu se i to što je „naseo na baljezgarije Ala Gora“ o opasnostima koje prete od klimatskih promena. Zbunjeni pred tako živopisnom galerijom likova, moćni i uticajni republikanski patriciji nisu se usudili da velikodušno odreše kesu u korist jednog kandidata.

Godinu dana kasnije, uoči „super utorka“ (5. februar), kada glasa 24 od 50 američkih država, ili polovina birača (kad ovaj broj „Vremena“ već bude bio u štampi), republikanski kandidati imaju izrazitog favorita, dok se neizvesnost preselila u demokratski tabor. Hilari Klinton, čija je pozicija bila toliko lagodna da se verovalo da će dobar deo trke posmatrati sa zadnjeg sedišta, danas se bori da očuva minimalnu prednost nad Obamom. Suočen sa moćnom mašinerijom marke „Bilari“, Obama je svoju mrežu bacio veoma široko i ubrzo dokazao da je dorastao svakom izazovu, finansijskom ili političkom, koji je pred njim postavljala senatorka Klinton. Socijalne i etničke grupe, na čiju je podršku Hilari čvrsto računala, okreću se ka Obami. Do pre samo nekoliko nedelja senatorka Klinton čvrsto je verovala da će „super utorak“ bespogovorno rešiti stvar u njenu korist i otvoriti joj širok put ka nominaciji. Danas je utakmica toliko napeta da istraživanja pokazuju dramatične fluktuacije. Pre samo dve nedelje istraživanja su pokazivala da senatorka Klinton, gledano na nacionalnom nivou, ima preimućstvo od 20 procentnih poena nad Obamom, koji je u rekordnom roku istopio ovu prednost. U trenucima kada je ovaj tekst začet, senatorka je imala prednost u Kaliforniji, državi u kojoj je pobeda najslađa, jer donosi najviše kandidata na završnoj konvenciji na kojoj se odlučuje o nominacijama. Dok je tekst stigao do štamparije, Obama je, prema anketama, poveo u najmnogoljudnijoj američkoj državi, osvajajući simpatije i brojne hispanske populacije čija je ljubimica donedavno bila Hilari. No, anketari su se tokom ove kampanje više puta opekli o sopstvene prognoze, što pokazuje svu napetost borbe. Istovremeno, Barak Obama je samo tokom januara prikupio 32 miliona dolara, ili više od milion dnevno. Obama je za oglašavanje u državama koje su glasale u utorak već potrošio više od 11 miliona dolara, i to za manje od tri nedelje. Hilari je potrošila preko osam miliona dolara, ali će račun na kraju biti znatno veći. Oboje su u završnici trošili više od milion dolara dnevno za medijske oglase, prevashodno televizijske, kojima su zasuli države u kojima se glasalo, prema proceni Ivana Trejsija iz Centra za analizu medijske kampanje.

BOJA NOVCA: Poređenja radi, u Ajovi su u iste svrhe svi kandidati ukupno potrošili 43 miliona dolara i desetak dolara manje u Nju Hempširu, procena je jedne medijske analitičke grupe pri Univerzitetu u Medisonu, Viskonsin. Ovoliki protok novca i maratonska borba na raštrkanim i udaljenim frontovima zahtevaju domišljatost u kampanji i brižljiv odabir delotvorne strategije. Ako je nešto izvesno posle glasanja 5. februara, onda je to da će ovo biti najskuplji izbori u istoriji Amerike, u kojima bi konačan ceh mogao da vredi i milijardu dolara.

Izvesno je i da senator Mekejn 5. februara neće osigurati republikansku nominaciju, o kojoj će se odlučivati početkom septembra u glavnom gradu Minesote, ali će sigurno obezbediti dovoljno veliku prednost nad glavnim rivalom Mitom Romnijem. „Matematički je nemoguće da osvojimo nominaciju pre marta, ali naš voz niko neće moći da zaustavi ukoliko budemo dobro prošli“, kaže aktivista iz Mekejnovog izbornog štaba.

Matematika koju je aktivista pomenuo odnosi se na složeni sistem glasanja, koji se ne razlikuje samo od države do države već i od partije do partije. Broj osvojenih glasova na preliminarnim izborima se uz prilično zamršena pravila pretvara u delegate koji na završnim konvencijama glasanjem donose konačnu odluku o nominaciji. Zato je ova etapa utakmice borba za delegate, kojih će na završnoj demokratskoj konvenciji u avgustu u Koloradu ukupno biti 4049.

U republikanskim redovima teren je prilično raščišćen. Uz otvorenu podršku guvernera Švarcenegera (čija je supruga Marija Šrajver, nećakinja pokojnog predsednika Kenedija, podržala Obamu) i bivšeg gradonačelnika Rudija Đulijanija (koji se ispisao iz trke), Mekejn može sebi da dopusti da dođe do daha. To, međutim, nipošto nije slučaj sa demokratama koje će se boriti do poslednjeg delegata. Samo iz Kalifornije u Denver će na demokratsku konvenciju otputovati više od 400 delegata. Demokratski kandidat koji bude osvojio glasove 2025 delagata imaće u rukama zvaničnu nominaciju Demokratske stranke, dok će republikanac morati da osvoji najmanje 1191 glas. Na završnoj konvenciji kod demokrata rezervisano mesto ima i grupa od oko 800 „superdelegata“, koju između ostalih čine uticajni članovi Kongresa, bivši predsednici Karter i Klinton, te bivši potpredsednici Al Gor i Volter Mondejl. U ovako napetoj trci, njihova privrženost može biti presudna. Bivša prva dama doskora je uživala podršku većine među superdelegatima, ali je senator Obama i tu počeo da je sustiže. Zato je za demokrate glasanje u utorak tek jedna od etapa u ovoj „trodimenzionalnoj šahovskoj partiji“, kako je rekla jedna Hilarina saradnica. Nastavak kampanje obećava još mnogo obrta, na radost političkih životinja. „Ukoliko vas ovi predsednički izbori ostavljaju ravnodušnim“, zapisao je nedavno jedan američki komentator, „onda vas ne interesuje politika.“ Ali, ukoliko je tako, pitamo se, zašto ste onda pročitali ovaj tekst?