Devetu godinu uzastopno oboren je svetski rekord u izdacima država za vojsku, podaci su Stokholmskog instituta za istraživanje mira. Od rekordnih 2443 milijarde dolara, ubedljivo najviše su potrošile SAD, a na drugom i trećem mestu su Kina i Rusija. Razlozi ulaganja u vojsku su brojni - rat u Ukrajini, tenzije na Dalekom istoku i sukob u Pojasu Gaze
Svetski vojni izdaci porasli su devetu godinu zaredom, dostigavši rekordnih 2443 milijarde dolara. Prvi put od 2009. godine, novčana izdvajanja država za vojsku porasla su u svih pet geografskih regiona koje definiše SIPRI (Stokholmski institut za istraživanje mira), sa posebno velikim povećanjima zabeleženim u Evropi, Aziji i Okeaniji i na Bliskom istoku.
„Najveći rast vojnih izdataka je direktan odgovor na globalno pogoršanje mira i bezbednosti“, rekao je Nan Tian, viši istraživač SIPRI-jevog Programa za vojne izdatke i proizvodnju naoružanja. „Države daju prioritet vojnoj snazi, ali rizikuju da upadnu u spiralu akcija-reakcija u sve nestabilnijem geopolitičkom i bezbednosnom okruženju“.
Rusija i Ukrajina nisu mnogo daleko
Ruski vojni izdaci povećali su se za 24 procenta, dostigavši procenjenih 109 milijardi dolara u 2023. godini. Ovo predstavlja rast od 57 odsto od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. U 2023. godini ruski vojni izdaci činili su 16 procenata ukupnih državnih izdataka.
Ukrajina je bila osmi najveći trošadžija u 2023. godini, nakon što su joj vojni izdaci skočili za 51 procenat i dostigli 64.8 milijardi dolara. Podaci pokazuju i da Ukrajini 58 procenata ukupnih državnih izdataka odlazi na vojsku.
Ukrajinski vojni izdaci u 2023. godini iznosili su oko 60 odsto ruskih. Međutim, Ukrajina je takođe primila najmanje 35 milijardi dolara vojne pomoći tokom godine, uključujući 25.4 milijarde dolara od SAD-a. Kada se i ove brojke uzmu u računicu, trošenje Ukrajine na vojsku iznosi oko 91 procenata ruskih izdataka.
SAD najveći trošadžija NATO pakta
U 2023. godini, 31 članica NATO pakta potrošila je 1.341 milijardu dolara, što je više od polovine svetskih vojnih izdataka. Gotovo 70 odsto tih izdataka odlazi na SAD, čije je trošenje u prošloj godini poraslo za 2,3 procenta i dostiglo 916 milijardi dolara. Međutim, i većina evropskih članica NATO-a povećala je svoje vojne izdatke. Njihov kombinovani udeo u NATO ukupnom budžetu bio je 28 procenata, najviši u poslednjoj deceniji. Preostala četiri procenta otišlo je na Kanadu i Tursku.
„Za evropske države NATO-a, poslednje dve godine rata u Ukrajini fundamentalno su promenile bezbednosnu perspektivu. Ova promena u percepciji pretnje ogleda se u rastućim udelima BDP-a koji se usmeravaju na vojne izdatke, pri čemu se NATO cilj od dva procenata sve više vidi kao osnovica, a ne kao prag koji treba dostići“, rekao je Lorenco Skaracato, istraživač SIPRI-jevog Programa za vojne izdatke i proizvodnju naoružanja.
NATO cilj od dva procenta predstvalja obavezu članica ovog pakta da dva odsto svog BDP-a odvajaju za vojsku. Prošle godine je 11 članica ispunilo ili premašilo ovaj nivo – najveći broj od kada je obaveza preuzeta. Drugi cilj – da se najmanje 20 procenata vojnih izdataka usmeri na „izdatke za opremu“ –ispunilo je 28 NATO članica u 2023. godini, u odnosu na 7 u 2014.
Zveckanje oružjem na Dalekom istoku
Kina je drugi najveći vojni trošadžija na svetu. U prošloj godini, izdvojila je procenjenih 296 milijardi dolara za vojsku, što je povećanje od šest odsto u odnosu na 2022. Ovo je 29. uzastopna godina rasta vojnih izdataka Kine. Ova zemlja sama čini polovinu ukupnih vojnih izdataka u regionu Azije i Okeanije. Ipak, povećanje kineskih ulaganja kaskadno izaziva i veće trošenje okolnih zemalja, koje sa ovom državom nisu u prijateljskim odnosima.
Na primer, Japan je izdvojio oko 50 milijardi dolara za vojsku u 2023. godini, što je 11 procenata više nego u 2022. Vojni izdaci Tajvana takođe su porasli za 11 procenata u 2023. godini, dostigavši 16.6 milijardi dolara.
„Kina usmerava veliki deo svog rastućeg vojnog budžeta na povećanje borbene spremnosti Narodnooslobodilačke vojske. Ovo je podstaklo vlade Japana, Tajvana i drugih da značajno ojačaju svoje vojne kapacitete, trend koji će se ubrzati u narednim godinama“, kaže Šiao Liang, istraživač SIPRI-ja.
Na Bliskom istoku najveće povećanje u poslednjoj deceniji
Procenjeni vojni izdaci na Bliskom istoku porasli su za devet procenata i dostigli 200 milijardi dolara u 2023. godini. Ovo je najviša godišnja stopa rasta u regionu zabeležena u poslednjoj deceniji.
Izraelski vojni izdaci, drugi najveći u regionu nakon Saudijske Arabije, porasli su za 24 procenata, i iznosili su 27.5 milijardi dolara. Povećanje izdataka uglavnom je izazvano velikom ofanzivom Izraela na Gazu kao odgovor na napad Hamasa u oktobru 2023.
„Veliko povećanje vojnih izdataka na Bliskom istoku u 2023. godini odražava brzo promenu situacije u regionu – od zatezanja diplomatskih odnosa između Izraela i nekoliko arapskih zemalja u poslednjih nekoliko godina do izbijanja velikog rata u Gazi i straha od sukoba na regionalnom nivou“, ističe Dijego Lopez da Silva, viši istraživač SIPRI-ja.
Izvor: SIPRI
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
