Devetu godinu uzastopno oboren je svetski rekord u izdacima država za vojsku, podaci su Stokholmskog instituta za istraživanje mira. Od rekordnih 2443 milijarde dolara, ubedljivo najviše su potrošile SAD, a na drugom i trećem mestu su Kina i Rusija. Razlozi ulaganja u vojsku su brojni - rat u Ukrajini, tenzije na Dalekom istoku i sukob u Pojasu Gaze
Svetski vojni izdaci porasli su devetu godinu zaredom, dostigavši rekordnih 2443 milijarde dolara. Prvi put od 2009. godine, novčana izdvajanja država za vojsku porasla su u svih pet geografskih regiona koje definiše SIPRI (Stokholmski institut za istraživanje mira), sa posebno velikim povećanjima zabeleženim u Evropi, Aziji i Okeaniji i na Bliskom istoku.
„Najveći rast vojnih izdataka je direktan odgovor na globalno pogoršanje mira i bezbednosti“, rekao je Nan Tian, viši istraživač SIPRI-jevog Programa za vojne izdatke i proizvodnju naoružanja. „Države daju prioritet vojnoj snazi, ali rizikuju da upadnu u spiralu akcija-reakcija u sve nestabilnijem geopolitičkom i bezbednosnom okruženju“.
Rusija i Ukrajina nisu mnogo daleko
Ruski vojni izdaci povećali su se za 24 procenta, dostigavši procenjenih 109 milijardi dolara u 2023. godini. Ovo predstavlja rast od 57 odsto od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim. U 2023. godini ruski vojni izdaci činili su 16 procenata ukupnih državnih izdataka.
Ukrajina je bila osmi najveći trošadžija u 2023. godini, nakon što su joj vojni izdaci skočili za 51 procenat i dostigli 64.8 milijardi dolara. Podaci pokazuju i da Ukrajini 58 procenata ukupnih državnih izdataka odlazi na vojsku.
Ukrajinski vojni izdaci u 2023. godini iznosili su oko 60 odsto ruskih. Međutim, Ukrajina je takođe primila najmanje 35 milijardi dolara vojne pomoći tokom godine, uključujući 25.4 milijarde dolara od SAD-a. Kada se i ove brojke uzmu u računicu, trošenje Ukrajine na vojsku iznosi oko 91 procenata ruskih izdataka.
SAD najveći trošadžija NATO pakta
U 2023. godini, 31 članica NATO pakta potrošila je 1.341 milijardu dolara, što je više od polovine svetskih vojnih izdataka. Gotovo 70 odsto tih izdataka odlazi na SAD, čije je trošenje u prošloj godini poraslo za 2,3 procenta i dostiglo 916 milijardi dolara. Međutim, i većina evropskih članica NATO-a povećala je svoje vojne izdatke. Njihov kombinovani udeo u NATO ukupnom budžetu bio je 28 procenata, najviši u poslednjoj deceniji. Preostala četiri procenta otišlo je na Kanadu i Tursku.
„Za evropske države NATO-a, poslednje dve godine rata u Ukrajini fundamentalno su promenile bezbednosnu perspektivu. Ova promena u percepciji pretnje ogleda se u rastućim udelima BDP-a koji se usmeravaju na vojne izdatke, pri čemu se NATO cilj od dva procenata sve više vidi kao osnovica, a ne kao prag koji treba dostići“, rekao je Lorenco Skaracato, istraživač SIPRI-jevog Programa za vojne izdatke i proizvodnju naoružanja.
NATO cilj od dva procenta predstvalja obavezu članica ovog pakta da dva odsto svog BDP-a odvajaju za vojsku. Prošle godine je 11 članica ispunilo ili premašilo ovaj nivo – najveći broj od kada je obaveza preuzeta. Drugi cilj – da se najmanje 20 procenata vojnih izdataka usmeri na „izdatke za opremu“ –ispunilo je 28 NATO članica u 2023. godini, u odnosu na 7 u 2014.
Zveckanje oružjem na Dalekom istoku
Kina je drugi najveći vojni trošadžija na svetu. U prošloj godini, izdvojila je procenjenih 296 milijardi dolara za vojsku, što je povećanje od šest odsto u odnosu na 2022. Ovo je 29. uzastopna godina rasta vojnih izdataka Kine. Ova zemlja sama čini polovinu ukupnih vojnih izdataka u regionu Azije i Okeanije. Ipak, povećanje kineskih ulaganja kaskadno izaziva i veće trošenje okolnih zemalja, koje sa ovom državom nisu u prijateljskim odnosima.
Na primer, Japan je izdvojio oko 50 milijardi dolara za vojsku u 2023. godini, što je 11 procenata više nego u 2022. Vojni izdaci Tajvana takođe su porasli za 11 procenata u 2023. godini, dostigavši 16.6 milijardi dolara.
„Kina usmerava veliki deo svog rastućeg vojnog budžeta na povećanje borbene spremnosti Narodnooslobodilačke vojske. Ovo je podstaklo vlade Japana, Tajvana i drugih da značajno ojačaju svoje vojne kapacitete, trend koji će se ubrzati u narednim godinama“, kaže Šiao Liang, istraživač SIPRI-ja.
Na Bliskom istoku najveće povećanje u poslednjoj deceniji
Procenjeni vojni izdaci na Bliskom istoku porasli su za devet procenata i dostigli 200 milijardi dolara u 2023. godini. Ovo je najviša godišnja stopa rasta u regionu zabeležena u poslednjoj deceniji.
Izraelski vojni izdaci, drugi najveći u regionu nakon Saudijske Arabije, porasli su za 24 procenata, i iznosili su 27.5 milijardi dolara. Povećanje izdataka uglavnom je izazvano velikom ofanzivom Izraela na Gazu kao odgovor na napad Hamasa u oktobru 2023.
„Veliko povećanje vojnih izdataka na Bliskom istoku u 2023. godini odražava brzo promenu situacije u regionu – od zatezanja diplomatskih odnosa između Izraela i nekoliko arapskih zemalja u poslednjih nekoliko godina do izbijanja velikog rata u Gazi i straha od sukoba na regionalnom nivou“, ističe Dijego Lopez da Silva, viši istraživač SIPRI-ja.
Izvor: SIPRI
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
