Američke rakete „Tomahavk“ poslednjih nedelja postale su važna tema u Vašingtonu, Kijevu i Moskvi. Predsednik SAD-a Donald Tramp više ne isključuje mogućnost da ove rakete budu isporučene Ukrajini
Američki predsednik Donald Tramp ne isključuje mogućnost isporuke dalekometnih krstarećih raketa „Tomahavk“ Ukrajini, ukoliko se Rusija i dalje bude protivila mirnom rešenju rata.
Pre toga je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio da je sa Trampom telefonom razgovarao o raketama, ali bez navođenja detalja. Kijev smatra da bi rakete dugog dometa mogle doprineti uspostavljanju mira, pišu Lilia Rzhojtska i Roman Gončarenko za Dojče vele.
„Vidimo i čujemo da se Rusija plaši da bi Amerikanci mogli da nam daju ‘Tomahavke’. To pokazuje da ovakav pritisak može doprineti miru“, rekao je Volodimir Zelenski.
On je 12. oktobra izjavio da bi ukrajinske trupe, ukoliko SAD isporuče te rakete, njima gađale isključivo vojne ciljeve na teritoriji Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je tvrdio da rakete „Tomahavk“ ne predstavljaju ozbiljnu pretnju Rusiji, ali je dodao da bi njihova isporuka Ukrajini značila „apsolutno novu, kvalitativno novu fazu eskalacije“ između Vašingtona i Moskve.
Njegov portparol Dmitrij Peskov naglasio je, međutim, u intervjuu za rusku državnu televiziju da bi moguće isporuke raketa „Tomahavk“ Ukrajini izazvale „krajnju zabrinutost“ u Moskvi.
Zelenski bi u petak 17. oktobra trebalo da se sastane s Trampom u Vašingtonu. Ukrajinski predsednik istakao je da će se u razgovoru u Beloj kući govoriti o protivvazdušnoj odbrani i oružju dugog dometa.
Raketa „Tomahavk“ je visoko precizan podzvučni krstareći projektil velikog dometa, koji može imati i stratešku i taktičku namenu. Proizvodi se u brojnim verzijama – za različite bojeve glave, među njima i nuklearne – i može se lansirati sa različitih platformi.
„‘Tomahavk’ je prilično stara raketa čiji je razvoj počeo sedamdesetih godina. Amerikanci su je u početku razvijali kao nosača nuklearnog oružja u tri verzije: vazdušnu – za bombardere, kopnenu i pomorsku“, objašnjava ukrajinski vojni ekspert Konstantin Krivolap u razgovoru za DW.
Rakete su u početku imale domet do 2.500 kilometara. Kada je nuklearna bojeva glava zamenjena konvencionalnom, odlučeno je da domet od 1.600 kilometara i težina bojeve glave od oko 450 kilograma budu dovoljni. Međutim, postoje i dalje modeli koji mogu leteti i do 2.500 kilometara, dodaje Krivolap.
Prema njegovim rečima, kopnene verzije raketa „Tomahavk“ i odgovarajuće lansirne rampe bile su ukinute nakon potpisivanja Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) između SAD i Sovjetskog Saveza 1987. Kada su SAD 2019. tokom Trampovog prvog mandata, izašle iz tog sporazuma, mnoge rampe su ponovo uspostavljene. Krivolap smatra da su Ukrajini sada potrebne upravo kopnene verzije „Tomahavka“.
Posebnost ove rakete, kaže on, jeste u tome što može da leti na veoma maloj visini, prateći konfiguraciju terena i zaobilazeći prepreke. „Najvažnije kod ‘Tomahavka’ jeste njegova sposobnost da leti izuzetno nisko. On najbolje koristi tehnologije koje omogućavaju krstarećim projektilima da ‘čitaju’ reljef.“
Na Zapadu je to krstareća raketa s konvencionalnim (nenuklearnim) naoružanjem – najvećeg dometa.
Raketa „Tomahavk“ uvedena je u upotrebu 1983. a SAD su je više puta koristile u vojnim operacijama – u Jugoslaviji 1999. kada je sa britanskih i američkih brodova ispaljenjo više od 200 komada, u oba rata u Iraku, Libiji i Siriji. Andrej Kovalenko iz Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za bezbednost i odbranu Ukrajine podseća da su „Tomahavci“ 2017. i 2018. tokom sukoba u Siriji uspešno pogađali ciljeve zaštićene ruskom protivvazdušnom odbranom.
Prema njegovim rečima, „Tomahavk“ koristi složeni navigacioni sistem, pa protivniku, nakon što ga radar registruje, ostaju svega sekunde za reakciju. Da bi se ovakva raketa efikasno presrela, potrebna je gusta mreža radara niskog dometa, brza razmena podataka o ciljevima i sinhronizovana protivvazdušna odbrana. „Ruski sistemi su tada štitili sirijske objekte, ali bez uspeha. ‘Tomahvci’ su posebno efikasni kada se ispaljuju u serijama – preopterećenje protivvazdušne odbrane povećava verovatnoću uspeha. Ruski sistemi S-400 i Pancir slabi su protiv ‘Tomahavka'“, kaže Kovalenko.
Iskustva sa ovom raketom i njene tehničke osobine omogućile bi ukrajinskoj vojsci da gađa važne vojne ciljeve u Rusiji na udaljenosti do 1.600 kilometara, kaže vojni ekspert i glavni urednik portala Defense Express, Oleg Katkov. „Na taj način moglo bi se uništiti određeni broj ruskih fabrika naoružanja“, naglašava on.
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) takođe procenjuje da bi Ukrajina pomoću raketa „Tomahavk“ mogla ozbiljno da ošteti ili čak uništi značajne vojne objekte duboko na ruskoj teritoriji – na primer fabriku dronova u Jelabugi u Republici Tatarstan ili vazduhoplovnu bazu Engels-2 u Saratovskoj oblasti. Sa te baze Rusija lansira strateške bombardere koji u masovnim kombinovanim napadima na Ukrajinu ispaljuju krstareće rakete iz vazduha. ISW procenjuje da na teritoriji Rusije postoji ukupno između 1.600 i 2.000 vojnih ciljeva koje bi „Tomahvci“ mogli da dosegnu.
Ukrajinski stručnjaci, međutim, strahuju da njihova zemlja neće dobiti dovoljan broj „Tomahavka“ da bi mogla da pogodi sve te ciljeve. Na kraju krajeva, kaže Oleg Katkov, ne zna se koliko takvih raketa SAD uopšte poseduju, niti koliko bi Ukrajina morala da plati za svaku od njih.
Upravo od toga bi zavisilo da li bi „Tomahvci“ mogli da promene tok rata. Katkov podseća da Vašington Ukrajini sada više ne poklanja oružje, već ga prodaje – za sredstva koja obezbeđuju evropske zemlje članice NATO i Kanada, putem mehanizma PURL (Prioritized Ukraine Requirements List).
Cena jedne rakete „Tomahavk“ visoka je i razlikuje se od zemlje do zemlje. Prema Katkovu, Holandija za jednu plaća 12,5 miliona dolara, a Japan 4,25 miliona – što se objašnjava time da Vašington smatra Kinu, japanskog suseda, najvećom pretnjom nacionalnoj bezbednosti SAD.
„Ako se uzme prosečan iznos finansiranja u okviru PURL mehanizma od pola milijarde dolara i japanska cena po komadu, dolazi se do oko 117 raketa. Ako se primeni holandska cena, taj broj bi bio znatno manji. Brzina proizvodnje svih verzija ‘Tomahavka’ poslednjih godina iznosila je oko 50 komada godišnje. To nije mnogo i znači da Ukrajina sigurno neće dobiti hiljade ovih raketa, verovatno čak ni stotine“, objašnjava Katkov. Od njihovog broja – ako ih Ukrajina uopšte dobije – zavisiće kako će ih Kijev upotrebiti i da li bi to moglo da promeni odnos snaga u ratu.
Ako bi američki predsednik Tramp odlučio da te rakete isporuči Ukrajini, to bi bila neposredna posledica Putinovog odbijanja svakog mirovnog predloga koji dolazi od Trampa, smatra Džon E. Herst, viši direktor Evroazijskog centra Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini.
„Histerija Kremlja zbog moguće isporuke ovog oružja Ukrajini pokazuje da bi to moglo uticati na Putinovu politiku“, rekao je Herst u intervjuu za Dojče vele. On veruje da isporuke „Tomahavka“ verovatno ne bi odlučile rat, ali bi mogle da pošalju signal Putinu i navedu Kremlj na mirovne pregovore.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin, održali su višečasovni telefonski razgovor fokusiran na sukob u Ukrajini i moguće mirovne pregovore. Tramp najavljuje da će se sastanak lidera uskoro održati u Budimpešti
Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi počeće naredne nedelje u Parizu da izdržava petogodišnju zatvorsku kaznu zbog nezakonitog primanja sredstava od bivšeg libijskog lidera Moamera Gadafija
Bivši čuvar u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Oslu osuđen je na tri godine i sedam meseci zatvora zbog odavanja informacija ruskim i iranskim obaveštajnim službama. Sud je ocenio da su podaci koje je predao mogli da ugroze živote američkih diplomata i bezbednost ambasade
Da bi Severna Makedonija mogla da nastavi pristupne pregovore sa Evropskom unijom mora ponovo da menja Ustav - posle promene imena države mora da prizna Bugare kao nacionalnu manjinu
Sva je prilika da će u novu Babišovu vladu da uđu i Motoristi, bizarna frindž skupina čiji je nezvanični lider Filip Turek skrajnut zarad filonacističkih postova na društvenm mrežama, a uzgred je i kolekcionar naci artefakta, rečju, neskriveni fašista. Motiristima se, pak, nazivaju jer su protiv ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što je, kao što vidimo, izuzetno složen politički program i dokaz da danas, nažalost, može da prođe svaka bizarnost
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
