Stotinak utradesničara upalo je u pozorište „Ivan Vazov“ u Sofiji zato što je na repertoaru bila predstava Džona Malkoviča u kojoj se, po njima, pogrdno govori o Bugarima u Srpsko-bugarskom ratu
U Sofiji, glavnom gradu Bugarske, stotinak ultradesničara je 7. novembra upalo u pozorište „Ivan Vazov“ u nameri da spreče Džona Malkoviča da odigra predstavu Oružje i čovek Džordža Bernarda Šoa.
Fošlo je do tuče, intervenisala je policija, publika nije uspela da se probije do sale.
Komedija Oružje i čovek se odvija tokom Srpsko-bugarskog rata 1885. a ultradesničari su tvrdili da Malkovičeva predstava nastoji da „ismeje, ponizi i karikira sliku Bugarina i sećanje na heroje Srpsko-bugarskog rata“.
S obzirom da je gotovo neverovatno da je stotinak ultradesničara pročitalo to Šoovo delo, smatra se da im je zasmetao datum održavanja predstave, 7. novembar, godišnjica bitke kod Slivnice u Srpsko-bugarskom ratu.
Bugarska nacionalna televizija javila je da je Džon Malkovič dao kratku izjavu publici u skoro praznom pozorištu, jer oni koji su kupili karte nisu mogli da uđu zbog neukrotive rulje napolju.
„Hvala vam na prisustvu i na trudu koji ste uložili da uđete u salu“, rekao je Malkovič,
Upravnik pozorišta Vasil Vasilev je rekao, a prenosi „Sofia Globe“, da je „protest nezakonit. Ovo je 2024. godina, a neko želi cenzuru. Da li je ovo naša zemlja? Jesmo li došli do ovoga? Posle 100 godina juriš na Narodno pozorište. To je nečuveno! To se ne može u normalnoj evropskoj zemlji“.
Bugarska novinska agencija BTA izvestila je da je Malkovič na konferenciji za novinare 29. oktobra uoči premijere rekao da ga zanima samo dobro pozorište i da veruje da je „Oružje i čovek“ veoma dobra predstava.
Izvor: Blic
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
