Do sad su Izrealci napadali samo kada bi neko od njihovih bio ubijen ili ranjen. Niko nije bio povređen u minobacačkoj vatri na dva jevrejska naselja i jednu izraelsku farmu na granici pojasa Gaze.
Povodom nove faze konfrontacije Šaron je objavio „neprekidnu borbu protiv terorizma“. „Nekad ćemo najaviti šta nameravamo da uradimo, a nekad nećemo.“ Sada se krvavi sukobi nastavljaju bez prekida
Šest dana pošto je Šalhevet Pas, deset meseci stara beba, ubijena palestinskim metkom, njeno telo je proneto ulicama podeljenog grada Hebrona i sahranjeno uz jecaje i krike za osvetom. Izrael je, piše lokalna štampa, dobio mučenicu. Šalhevet je postala izraelski simbol nedužne žrtve pobesnelog nasilja.
Mada religiozni Jevreji svoje mrtve sahranjuju odmah, porodica Pas, koja pripada militantnom naseljeničkom pokretu u Hebronu, zahtevala je da država prvo ponovo okupira palestinsko susedstvo iznad njihove enklave odakle su ispaljeni hici koji su ubil Šalhevetu.
Arijel Šaron, izraelski premijer, krenuo je u osvetu, razarajući palestinske ciljeve raketama iz helikotera topovnjača. Ali napad, 48 sati posle ubistva bebe, nije učino ništa u slamanju palestinske pobune. Samo mesec dana od dolaska na vlast, Šaron počinje da izgleda isto onako nemoćno u uspostavljanju bezbednosti u državi kao i njegov prethodnik Ehud Barak.
IZDRŽLJIVOST: Šaron je pregazio Baraka na nedavnim izborima svojim ratničkim obećanjem da će Izrealcima silom vratiti mir i spokoj. Ali, posle nekoliko uzastopnih dana palestinskih terorističkih napada bombama i mecima, Šaron je objavio da će Izraelcima trebati „dosta izdržljivosti“ da bi podneli „mračni rat“ protiv palestinskog terora. U međuvremenu, šestoro Palestinaca je ubila izraelska vojska, a više od 100 ranila tokom masovnih protesta duž rubova više palestinskih gradova. Izraelski vazdušni napadi su raspalili gnev i strah da Šaron namerava da ponovo osvoji delove palestinske zemlje.
Novi talas bune podudario se sa mirnim demonstracijama izraelskih Arapa (koji imaju izraelsko državljanstvo, žive unutar jevrejske države i čine 20 odsto stanovništva Izraela) povodom 25. godišnjice ubistva šestorice njihovih sunarodnika tokom demonstracija protiv odluke tadašnje izraelske vlade o eksproprijaciji njihove zemlje.
Izraelske trupe ubile su petoricu Palestinaca tokom protesta u Nablusu na Zapadnoj obali, gde je oko 10.000 ljudi demonstriralo ulicama. U Hebronu, izraelski tenkovi i teški mitraljezi osuli su vatru na palestinske četvrti u najžešćem sukobu na podeljenoj Zapadnoj obali od početka palestinskog ustanka prošlog oktobra.
Izraelska armija krajem prošle sedmice tvrdi da je zabeležila 4.140 palestinskih napada od obnavljanja sukoba 28. septembra. Na izraelskoj strani poginulo je 72 ljudi, dok su ranjena 562 civila i vojnika. Na drugoj strani život su izgubili najmanje 381 Palestinac, 13 izaelskih Arapa i jedan Nemac: „Šaron otkriva, kao i njegovi politički prethodnici, da stvarnost pogađa“, piše izraelski dnevnik „Maariv“. U Hebronu, gde oko 500 borbenih jevrejskih naseljenika živi u svojoj tvrđavi okruženoj odredima izraelske vojske usred nekih 100.000 Palestinaca, Šaron je obećao da će obezbediti sigurnost Jevrejima – sa ili bez mirovnog sporazuma sa Jaserom Arafatom. Taj cilj nikad nije bio dalje od ispunjenja.
PRUŽANJE RUKE: Šaron je pokušao da pruži ruku „domaćim“ Palestincima. Sastao se sa političkim vođama arapske zajednice u Izraelu i rekao im da želi da „otvori novu stranicu“ u odnosima vlade sa svojom arapskom zajednicom. Šaron ih je iznenadio obećanjem da njegova vlada neće uzeti ni stopu zemlje u vlasništvu Arapa unutar Izraela. Zapanjio ih je pitanjem šta oni misle o ideji izgradnje jednog novog arapskog grada. Nijedan arapski grad nije podignut otkako je Izrael osnovan 1948.
Ali, dobra volja koja je iskazana iza zatvorenih vrata političkog sastanka nije se prenela na ulice. Za arapsku izraelsku zajednicu život je podeljen između „pre“ i „posle“ prošlog oktobra. U oktobru, izraelska policija je ubila 13 izraelskih Arapa tokom zastrašujućih demonstracija. Za mnoge Arape tad se sasvim ugasila nada da će ikad biti prihvaćeni kao punopravni građani Izraela, sa istim statusom i pravima.
Novi krug nasilja krenuo je posle dve sedmice relativnog mira.
Posle ubistva desetomesečne devojčice i ranjavanja njenog oca u Hebronu, palestinski militanti su nastavili da dokazuju svoju odlučnost da teror unesu u srce Izraela. Sledećeg dana bombe su ranile više od dvanaest ljudi u predgrađu Jerusalima. Zatim je, u jednom od najtežih napada protiv izraelske države, jedan 23-godišnji Palestinac ušao među đake koji su čekali autobus na raskrsnici južno od grada Netanaje i detonirao bombu u svom rancu.
Dvojica dečaka, od 14 i 15 godina, i napadač su poginuli, dok je troje đaka ranjeno.
Izraelski ratni avioni odmah su se vinuli nad Ramalah i Gazu.
Za razliku od ranijih napada, Šaronova vlada nije obavestila palestinske vlasti da udari predstoje, u očitoj nameri da broj žrtava bude što veći kao i materijalna šteta.
Naređujući svoju prvu vojnu operaciju otkako je preuzeo kormilo države 7. marta, Šaron je objavio da je Jaser Arafat kriv za izazivanje nasilja i da njegova elitna jedinica (Force 17) stoji iza nekih napada. Pet raketa pogodilo je glavni štab Arafatovih specijalnih snaga u Ramalahu, u blizini zgrade palestinskog zakonodavnog saveta. Više raketa pogodilo je bazu za njihovu vojnu obuku na jugu pojasa Gaze. Bombardovani su jedan palestinski arsenal u blizini grada Gaze i jedna garaža za oklopna vozila.
PREKO „ZELENE LINIJE„: Izraelski vojni izvori tvrde da su jedinice zadužene za bezbednost Jasera Arafata i održavanje reda unutar palestinskih teritorija „izbile tokom intifade kao vodeće u kampanji terora protiv Izraela“. Pripadnici ovih jedinica, njih 3500, kažu izraelski vojni izvori, odgovorni su za smrtonosno pucanje na izraelske civile na putevima koji presecaju Zapadnu obalu i za minobacačke napade na jevrejska naselja u Necarimu i pojasu Gaze. Arafatove snage su, takođe, „zatvorile oči pred teroristima Hamasa i Islamskog džihada čije ćelije operišu u njihovim zonama“.
Otvoreno je pitanje da li će napadi na Arafatove snage ugušiti nasilje. Arafatovi komandanti tvrde da nemaju nikakvu kontrolu nad Hamasom i Islamskim džihadom i ponavljaju da će nastaviti borbu protiv Izraela, bez obzira na cenu. Uprkos politici fizičkog zatvaranja palestinskih oblasti koju je sprovela izraelska vojska, teroristi nastavljaju da prelaze „zelene linije“ koje razdvajaju izraelsko od palestinskog tla.
Istovremeno, izraelsko javno mnjenje je sve narogušenije. Prema istraživanjima krajem prošle sedmice dnevnika „Maariv“, 65 odsto Izraelaca podržava eskalaciju vojne akcije protiv Palestinaca. U anketi telavivskog centra Tami, ogromna većina jevrejskog stanovništva – 75 odsto – vidi Jasera Arafata kao teroristu. Čak šezdeset odsto veruje da sporazum iz Osla neće doneti mir između Izraelaca i Palestinaca.
Pojačavajući udare, Izraelci su u prošli petak iz helikopera bombardovali dve palestinske policijske stanice u Gazi, pogodili jednu elektranu i ugasili svetla u hiljadama domova, u odmazdi za palestinsku minobacačku vatru. „Izraelci će od sad uzvraćati neumorno i neprekidno“, objavio je Raanan Gišin, visoki Šaronov savetnik. „Palestinske vojne instalacije će biti smatrane ciljevima sve dok Arafatove snage bezbednosti ne spreče napade na Izrael.“
Do sad su Izrealci napadali samo kada bi neko od njihovih bio ubijen ili ranjen. Niko nije bio povređen u minobacačkoj vatri na dva jevrejska naselja i jednu izraelsku farmu na granici pojasa Gaze.
Povodom nove faze konfrontacije Šaron je objavio „neprekidnu borbu protiv terorizma“. „Nekad ćemo najaviti šta nameravamo da uradimo, a nekad nećemo.“ Sada se krvavi sukobi nastavljaju bez prekida.
Mesecima su Ahmed Al-Ašar i njegovi drugovi iz osmog razreda osnovne škole u izbegličkom logoru Nuseirat sledili isti ritual: išli su u školu, zatim do izraelske vojne postaje da bacaju kamenje na vojnike, onda kući da igraju fudbal.
Prošlog četvrtka Ahmed je izdahnuo pogođen metkom u grudi, kao ’72. godine Palestinac mlađi od 16 godina koji je ubijen u izraelskoj vatri u obnovljenim sukobima prošle jeseni.
Samo u poslednja tri meseca, više od 25 dečaka je ubijeno hicima izraelskih vojnika na tri neuralgične tačke: prelazima na izraelsku teritoriju Karni i Erez i raskrsnici Necarim na glavnom putu sever-jug.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
