Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Ministar odbrane Boris Pistorijus neće biti kandidat SPD-a za kancelara. To je u četvrtak uveče saopštio rukovodstvu partije i poslaničke grupe, a poručio je i u videu objavljenom na Instagramu. Nakon kontroverzne javne debate, otvoren je put za ponovnu kandidaturu kancelara Olafa Šolca.
Građani žele Pistorijusa
Međutim, da se pitaju građani Nemačke, Pistorijus bi bio najprikladniji kandidat SPD-a za kancelara. To je pokazalo aktuelno istraživanje „Nemački trend“ (Deutschlandttrend), koje redovno, za javni servis ARD sprovodi agencija za istraživanje javnog mnjenja „Infratest dimap“, piše DW.
U reprezentativnoj anketi, sprovedenoj među oko 1.300 učesnika s pravom glasa, 60 procenata se izjasnilo za Pistorijusa, koji je već mesecima jedan od najpopularnijih političara u zemlji.
Samo 21 odsto ispitanika podržava aktuelnog kancelara Olafa Šolca, takođe iz SPD-a.
Istovremeno, lidera opozicije Fridriha Merca, kandidata konzervativaca iz redova CDU i CSU, 42 procenata anketiranih smatra dobrim izborom.
Anketa je vršena početkom nedelje, uglavnom putem telefonskih intervjua, i uzima u obzir najnovije političke događaje.
Visok nivo podrške Pistorijusu bio je razlog zašto je u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji izbila žestoka rasprava o tome da li bi Olaf Šolc trebalo ponovo da se kandiduje za kancelara ili bi to ipak trebalo prepustiti Pistorijusu.
Kada se gledaju samo pristalice SPD-a, podrška ministru odbrane još je ubedljivija: 82 odsto njih smatra da je on pogodan da preuzme najvišu političku funkciju u Nemačkoj.
Kako je u četvrtak uveče saopšteno, zvanična odluka da Olaf Šolc ponovo predvodi SPD u kratkoj predizbornoj kampanji koja će trajati do sredine februara, trebalo bi da bude doneta narednog ponedeljka na sednicama Predsedništva i Izvršnog odbora SPD-a.
Pre nešto više od dve nedelje, raspala se koalicija tri partije – socijaldemokrata, Zelenih i FDP-a. Šolc i njegov SPD otada vladaju zemljom u manjinskoj koaliciji sa Zelenima. Vanredni izbori zakazani su za 23. februar.
Olaf Šolc, dakle, ostaje kandidat SPD-a za kancelara. Inače je on, početkom nedelje, tokom samita G20 u Rio de Žaneiru, više puta naglasio da želi ponovo da se kandiduje. Ipak, malo je verovatno da će Šolc, nakon prevremenih izbora, zaista i ostati kancelar. Većina građana želi promenu vlasti.
Građani Nemačke žele promenu vlasti
Na pitanje koja stranka bi ubuduće trebalo da predvodi vladu, 38 procenata ispitanika je odgovorilo: CDU sa svojim predsednikom i kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom. To je sigurno i zato što građani Nemačke već mesecima znaju da konzervativci vode u svim anketama, uključujući i aktuelni „Nemački trend“.
Na redovno pitanje te ankete: Za koju stranku bi glasali kada bi izbori bili u predstojeću nedelju, 33 procenta je odgovorilo: CDU/CSU. Na drugom mestu nalazi se u delovima krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 19 odsto, dok su na trećem mestu Socijaldemokrate i Zeleni, obe sa po 14 procenata.
U ovoj najnovijoj anketi SPD je izgubio još dva procentna poena u odnosu na prethodno istraživanje s početka novembra.
Većina Nemaca ne želi isporuku Taurusa Ukrajini
Među partijama u Nemačkoj vodi se debata o tome da li bi Ukrajina trebalo da dobije nemačke krstareće projektile Taurus, kojima bi mogla da gađa ciljeve i na teritoriji Rusije. Kancelar Olaf Šolc to već dugo odbija, navodeći kao razlog da bi time Nemačka postala učesnik u ratu.
S druge strane, lider opozicije Fridrih Merc podržava isporuku, kao i mnogi političari iz vladajuće stranke Zelenih i bivše vladajuće stranke FDP.
Međutim, 61 procenat ispitanika u ovoj anketi striktno je protiv isporuke tih projektila Ukrajini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
