U Srbiji je rado viđen gost. A u centrali Socijaldemokratske partije Nemačke u Berlinu sa zidova su skinuli fotografije bivšeg kancelara i predsednika stranke Gerharda Šredera. On se tome usprotivio
U Srbiji je Gerhard Šreder poznat kao nemački kancelar koji je svoju zemlju 1999. uvukao u bombardovanje NATO-a SR Jugoslavije. I kao neko sa kime se kasnije Aleksandar Vučić – koji svakom pogodnom prilikom grmi o zločinačkoj NATO-agresiji koja je za cilj imala otimanje Kosova i Metohije – rado nasmejan slikao i koga je dovlačio da uveliča partisjke skupove Srpske napredne stranke.
U Nemačkoj je Šreder ozloglašen po svojim bliskim odnosima sa Vladimirom Putinom i što je iz kancelarske fotelje prešao na posao u Gaspromu. Zbog toga su u centrali Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Berlinu, „Kući Vilija Branta“, sa zidova poskidali njegove fotografije.
U intervjuu nemačkoj državnog agenciji DPA on se požalio da hoće da ga „izbrišu iz istorije partije“ jer u hodniku u kome su na zidovima okačene fotografije nekadašnjih predsedavajućih SPD-a njega više nema.
Pa je upozorio partijski vrh da bude obazriv, jer da su u prošlosti komunističke partije nepodobne bivše vođe brisale iz partijske istorije, ali da se on nada da SPD ipak „neće otići tako daleko“.
Dok je bio kancelar od 1998. do 2005. Šreder je negovao prijateljske odnose sa Putinom, a danas još uvek radi za većinski rusko preduzeće „Severni tok“. On je napad Rusije na Ukrajinu doduše bio nazvao „fatalnom greškom“, ali se ipak nije distancirao od Putina. Zbog toga ga se SPD odriče, a pokušaj jedne frakcije da se formalno izbaci iz partije je propao.
Dok je bio kancelar imao je nadimak „drug bosova“ (Der Genosse der Bosse). Mnogi su mu zamerali da je zalutao u partiju koja bi trebalo da zastupa interese radnog naroda i zapravo doprineo uništenju socijaldemokratije jer je, kao da je demohrišćanin ili liberal, protežirao interese krupnog kapitala.
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
