Kada žene govore o menopauzi – o nedostatku sna, problemima sa koncentracijom, migrenama ili iscrpljenosti – mnogi počinju da šapuću. Iako se trenutno oko jedanaest miliona žena u Nemačkoj nalazi u menopauzi i često trpi posledice hormonskih oscilacija, ova tema je i dalje tabu.
Od tih žena, više od devet miliona je zaposleno, što čini oko petinu ukupno zaposlenog stanovništva, piše DW.
Nasuprot tome stoji činjenica da se trećina kompanija u Nemačkoj žali na nedostatak kvalifikovane radne snage, pokazalo je konjunkturno istraživanje instituta Ifo iz marta 2024. godine. Ovaj problem će se verovatno dodatno pogoršati usled demografskih promena.
Zbog toga je još važnije da se poslodavci brinu o dobrobiti svojih zaposlenih. Ipak, tegobe žena u menopauzi do sada se često ignorišu.
Pri tome, oko trećine žena pati od teških simptomakoji mogu da utiču i na radnu sposobnost. Pored valunga, posledice menopauze mogu biti bolovi u zglobovima, lupanje srca, problemi sa koncentracijom, depresivna raspoloženja i smanjeno samopouzdanje.
Menopauza najčešće počinje sredinom ili krajem četrdesetih godina i obično traje između deset i petnaest godina. To je period u kojem su deca često već „izašla iz kuće“, a žene bi zapravo mogle ponovo da naprave iskorak u karijeri. Međutim, realnost često izgleda drugačije.
Visoki troškovi
Posledice menopauze koštaju Nemačku oko devet i po milijardi evra godišnje u izgubljenoj ekonomskoj vrednosti, kaže Andrea Rumler sa Visoke škole za ekonomiju i pravo u Berlinu. Kompanije bi pritom izgubile oko 40 miliona radnih dana.
Rumler je 2023. anketirala više od 2.000 žena starosti između 28 i 67 godina. Za skoro četvrtinu ispitanica, tegobe u menopauzi bile su razlog za smanjenje radnog vremena, dok je gotovo petina zbog toga promenila posao. Svaka deseta žena navela je da je zbog menopauze ranije otišla u penziju ili to planira.
U nekim sektorima ženama je posebno teško
U pojedinim profesijama rad tokom menopauze teži je nego u drugima. Na primer, policajkama u patrolnoj službi. Ako dođe do iznenadnih jakih krvarenja ili problema sa bešikom, toalet nije uvek u blizini.
Uopšte, žene koje rade u javnom prostoru imaju posebne poteškoće u suočavanju sa simptomima menopauze. Nastavnice, vaspitačice, negovateljice ili prodavačice ne mogu da se povuku u rad od kuće niti da uzmu kratke pauze po potrebi.
Ovo je posebno važno za društvo, jer u nekim od ovih sektora radi natprosečno veliki broj žena: u nezi (85 procenata), u školama (73 procenta), u komercijalnim kancelarijskim poslovima (više od 65 procenata), kao i u uslužnim delatnostima i prodaji (skoro 62 procenta). Uz to, upravo ti sektori posebno pate od nedostatka kvalifikovane radne snage.
Strah od stigmatizacije i diskriminacije
Mnoge žene doživljavaju kao veoma opterećujuće to što ne mogu otvoreno da govore o menopauzi. Više od polovine žena koje je Rumler anketirala izjavilo je da je tema menopauze tabu na njihovom radnom mestu.
„Mnoge žene u ovoj životnoj fazi pate na poslu, ali o tome ne govore – iz stida, neznanja ili straha od stigmatizacije“, kaže Rumler.
Zato je edukacija u kompanijama od velikog značaja. Pri tom ne bi trebalo informisati samo žene koje su direktno pogođene, već i druge zaposlene i rukovodioce o posledicama menopauze. „Ono što stalno čujem od lekara medicine rada ili zaposlenih u kadrovskim službama, koji se veoma angažuju na ovoj temi, jeste da rukovodioci često odmahnu rukom, jer smatraju da to nije važno pitanje“, priča Rumler.
Pored destigmatizacije, ženama pomaže i mogućnost da prilagode radno vreme i radne procese svojim potrebama. Fleksibilni modeli radnog vremena, planiranje zadataka prema potrebama i svesno organizovanje pauza mogu značajno da poboljšaju radnu sposobnost kod iscrpljenosti, problema sa koncentracijom i poremećaja sna.
Na primer, za zaposlene žene u prodaji, proizvodnji, terenskom radu, kao i za vozačice autobusa ili policajke, važan je jednostavan pristup sanitarnim prostorijama. A pošto se tema menopauze u medicinskim studijama do sada jedva obrađuje, lekarke i lekari medicine rada trebalo bi da budu dodatno obučeni.
Velika Britanija kao pozitivan primer
Poslednjih godina došlo je do značajnih pomaka, naročito u Velikoj Britaniji. Tamo je parlament pokrenuo opsežnu istragu o menopauzi na radnom mestu, a savetovanje na tu temu postalo je deo rutinskih zdravstvenih pregleda u okviru državne zdravstvene službe NHS.
Više od 7.800 organizacija do sada je potpisalo dobrovoljnu obavezu „Menopause Workplace Pledge“, među njima kompanije kao što du Vodafone, BBC ili Tesco, ali i opštine, škole, humanitarne organizacije, zdravstveni pružaoci usluga i mala preduzeća iz različitih sektora.
U Nemačkoj je menopauza i dalje marginalna tema
Kako bi podržao žene, Vodafone, na primer, nudi E-learning kurs o menopauzi i omogućava fleksibilan rad. Revizorska kuća PwC pokrenula je inicijativu „Menopause Matters“, preuzima troškove privatnih tretmana vezanih za menopauzu i nudi zdravstvenu aplikaciju sa telemedicinskim savetovanjem.
U Nemačkoj je anketa iz 2024. godine, koju je među poslodavcima sprovela organizacija the-change.org, pokazala da 63 procenta njih i dalje smatra menopauzu „isključivo“ ili „pretežno privatnom“ temom. U 74 procenta ispitanih kompanija nisu postojale nikakve mere za podršku ženama u menopauzi. Samo sedam procenata navelo je da čini „mnogo“ kako bi pružilo podršku.
