Nemci će raditi sve duže i duže i duže

Trideset tri predloga za reformu penzionog sistema, koje je pripremila posebno formirana komisija sastavljena od stručnjaka i političara, naišla su na odobravanje konzervativnih političkih krugova, ali i na oštre kritike opozicionih stranaka i sindikata u Nemačkoj.

Detaljan izveštaj komisije, koja ima 13 članova, zvanično je objavljen u utorak (23. jun).

Predstavljajući plan u Berlinu, kancelar Fridrih Merc izjavio je da će čitav paket reformi biti sproveden i izrazio uverenje da će koalicioni partneri njegove Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) uskoro podržati njegovo usvajanje, piše DW.

„Svi elementi ovog reformskog paketa sada moraju brzo da budu sprovedeni“, rekao je kancelar. „Oni predstavljaju jedinstven koncept koji može da funkcioniše samo kao celina.“

Ministarka rada Berbel Bas iz SPD-a takođe je izrazila uverenje da će reformski paket biti prihvaćen, ocenivši da je reč o „zaokruženom delu“ koje ne može da se razdvaja na pojedinačne mere.

Predlozi, koji su predstavljeni ranije nego što je prvobitno bilo planirano, delom zbog pritiska vlade, predstavljaju spoj kompromisnih rešenja i pojedinih dugo očekivanih ideja.

Zakonska starosna granica za odlazak u penziju vezuje se za očekivani životni vek

Zakonska starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj ubuduće bi trebalo da zavisi od očekivanog životnog veka. Prema proračunima komisije, to bi značilo da bi se granica povećala na 67,5 godina 2041, na 68 godina 2051, a do 2091. dostigla bi 70 godina.

Ovaj predlog naišao je na kritike sa levice. Filip Tirmer, predsednik omladinske organizacije SPD-a, izjavio je za javni servis DLF da bi pravednije bilo da se starosna granica za penzionisanje vezuje za broj godina tokom kojih je neko uplaćivao doprinose.

Jan Šarpenberg, stručnjak za penzioni sistem iz kompanije za finansijsko savetovanje Financtip, ocenio je da takva ideja ima smisla, iako, s obzirom na sadašnje projekcije očekivanog životnog veka, u dogledno vreme ne bi donela značajnije promene.

Ukidanje mogućnosti odlaska u prevremenu penziju sa 63 godine

Predlog predviđa ukidanje mogućnosti da se u prevremenu penziju ode sa navršene 63 godine bez umanjenja penzionih primanja, ukoliko je osiguranik tokom 45 godina uplaćivao doprinose.

Ovu meru posebno su kritikovali industrijski sindikati, koji upozoravaju da su njihovi članovi izloženi velikim fizičkim i psihičkim opterećenjima. Predsednica sindikata IG Metal Kristijane Bener izjavila je za DLF da ovaj predlog „u potpunosti zanemaruje“ životne i radne uslove industrijskih radnika.

Šarpenberg smatra da će mnogi ovu promenu doživeti kao „bolan rez“.

„Verovatno je neophodna, ali je svakako reč o ozbiljnom ograničenju“, rekao je on.

Još jedna predložena mera predviđa veće umanjenje penzija za one koji se odluče za prevremeno penzionisanje. „I ta mera može biti predmet kritike, ali trenutno su umanjenja premala, zbog čega se mnogim Nemcima više isplati da ranije odu u penziju“, rekao je Šarpenberg.

Očekuje se da će ova promena pogoditi veliki broj zaposlenih. Prema nedavnom istraživanju instituta Forsa, sprovedenom za potrebe zdravstvenog osiguranja DAK, 44 odsto građana Nemačke želelo bi da ode u prevremenu penziju. Istraživanje je takođe pokazalo da su zaposleni češće na bolovanju što duže ostaju u radnom odnosu.

Ulaganje dela penzijskih doprinosa na tržištu kapitala

Predviđeno je da se 0,5 odsto penzijskih doprinosa zaposlenih, uz postepeno povećanje na dva odsto, ulaže na tržištu kapitala. Komisija se pritom ugledala na švedski model, prema kojem se penzije ne finansiraju isključivo doprinosima zaposlenih. U Nemačkoj se, s druge strane, oko 18 odsto bruto zarade direktno izdvaja za finansiranje penzija.

„To je dobra ideja, ali mnogo toga zavisi od načina na koji će biti sprovedena“, rekao je Šarpenberg. „Po mom mišljenju, jedna od najvažnijih stvari koje su Šveđani uradili jeste osnivanje posebne penzione komisije u kojoj su zastupljene sve političke stranke, bez obzira na to da li su deo vladajuće većine ili opozicije.“

Prema njegovim rečima, upravo to švedski model čini otpornijim na promene vlasti i političkih prioriteta. Za sada, međutim, nije poznato da li će Nemačka krenuti istim putem.

Više obveznika doprinosa, manje državnih službenika

Jedan od predloga odnosi se i na reformu sistema državnih službenika, kako bi se smanjio broj ljudi koji stiču taj status. U Nemačkoj državni službenici ne uplaćuju doprinose u opšti penzioni sistem, već imaju poseban državni penzioni fond.

Ministarka rada Berbel Bas zalagala se za potpuno ukidanje tog sistema, odnosno za to da i državni službenici doprinose uplaćuju u isti fond kao i ostali zaposleni.

Kao kompromisno rešenje, komisija je predložila da se visina penzija državnih službenika uskladi sa opštim penzionim sistemom. Javni servis ZDF izvestio je i da komisija predlaže smanjenje broja ljudi koji ubuduće mogu da steknu status državnog službenika.

Na kraju, Šarpenberg je poručio da je prerano donositi konačan sud dok ne budu poznati svi detalji reforme. „Ali u načelu može da se kaže da se ide u dobrom pravcu“, rekao je on za Dojče vele.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!