Nakon američkih i izraelskih napadi na Iran cena nafte mogla bi, prema predviđanju stručnjaka, da pređe 100 dolara po barelu
Cena nafte je u nedelju skočila za 10 odsto, na oko 80 dolara po barelu, dok analitičari predviđaju da bi cene mogle da porastu i do 100 dolara nakon što su američki i izraelski napadi na Iran gurnuli Bliski istok u novi rat.
„Ključni faktor ovde je zatvaranje Ormuskog moreuza“, rekao je analitičar Adžaj Parmar, piše The Daily Star.
Većina vlasnika tankera, velikih naftnih kompanija i trgovačkih kuća obustavila je isporuke sirove nafte, goriva i tečnog prirodnog gasa preko Ormuskog moreuza, nakon što je Teheran upozorio brodove da se ne kreću tim plovnim putem. Više od 20 procenata globalne nafte se prevozi kroz Ormuski moreuz.
„Očekujemo da će cene nakon vikenda biti mnogo bliže 100 dolara po barelu i možda premašiti taj nivo ako prekid snabdevanja moreuzom bude produžen“, rekao je Parmar.
Lideri Bliskog istoka upozorili su Vašington da bi rat protiv Irana mogao dovesti do skoka cena nafte na više od 100 dolara po barelu, rekla je analitičarka Helima Kroft.
Grupa proizvođača nafte OPEK+ složila se u nedelju da poveća proizvodnju za 206.000 barela dnevnood aprila, što je skromno povećanje koje predstavlja manje od 0,2 procenta globalne potražnje.
Iako bi se neka alternativna infrastruktura mogla koristiti za zaobilaženje Ormuskog moreuza, uticaj njegovog zatvaranja bio bi gubitak od osam do 10 miliona barela dnevno sirove nafte čak i nakon preusmeravanja dela tokova kroz saudijski naftovod Istok-Zapad i naftovod Abu Dabi, rekao je energetski ekonomista Horhe Leon.
Foto: Freepik/frimufilmsIlustracija
Napadnut tanker
Naftni tanker je napadnut oko pet nautičkih milja od obale Masandama u Omanu, saopštio je u nedelju nacionalni centar za pomorsku bezbednost.
Četiri osobe su povređene, a cela posada od 20 ljudi je evakuisana, navodi se. Brod se zvao „Skajlajt“ i plovio je pod zastavom Palaua, male ostrvske države u zapadnom Pacifiku, javlja „Kaspijan post“, pozivajući se na CNN.
Centar za pomorsku bezbednost saopštio je da su spasavanja izvršili omanska mornarica i vojska, „što odražava nacionalnu spremnost za suočavanje sa pomorskim incidentima“.
Oman je igrao ključnu ulogu u posredovanju u nedavnim pregovorima između Irana i Sjedinjenih Država, čiji je cilj bio postizanje novog nuklearnog sporazuma.
Četiri osobe su povređene, a cela posada od 20 ljudi je evakuisana.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
