Nacionalizam u senci novca

U sadašnjem Distriktu Brčko u Bosni i Hercegovini, koji je teritorijalno ranije pripadao Republici Srpskoj, prva multietnička policija formirana je još pre četiri godine. U isto vreme, u delovima sadašnjeg Distrikta koji su pripadali Federaciji BiH postojale su dve jednonacionalne policijske stanice: u Gornjem Rahiću i Seonjacima. U skladu s arbitrarnom odlukom za Brčko, jedinstvena policija u Distriktu formirana je 20. januara 2000. godine. U njenom sastavu našle su se i ostale dve policijske stanice, s tim da su i one od tada multietničke. Stanica saobraćajne policije osnovana je istog dana i deluje na čitavom prostoru Distrikta Brčko, kao i kriminalistička služba. U 2001. godini objedinjeni su administrativnii poslovi, a najdalje do kraja ove godine objediniće se opšta policija, pri čemu će se ukinuti dve policijske stanice koje su bile pod kontrolom MUP-a Federacije BiH. Planira se manja policijska ispostava na Tržnici „Arizona“.

Od samog osnivanja dužnost šefa policije Distrikta obavlja Dušan Kokanović, diplomirani pravnik. U policiji je od decembra 1968. godine, a najveći deo radnog veka proveo je upravo u brčanskoj policiji. Obavljao je više poslova: od policajca i vođe sektora, zatim pomoćnika komandira i zamenika komandira stanice, pa do šefa policije. Policijski posao obavljao je do 1996. godine kad je rešenjem MUP-a RS poslat u penziju. U penziji je proveo nešto više od tri godine, da bi ponovo bio aktiviran 20. januara 2000. godine i postao šef policije.

NACIONALNA STRUKTURA: Nacionalni sastav policije odredila je organizacija UNBiH uputstvom o procentualnoj zastupljenosti sva tri naroda. U policiji je zaposleno 44 odsto Srba, 37 odsto Bošnjaka, 16 odsto Hrvata i dva odsto pripadnika ostalih naroda. Statut Distrikta Brčko propisuje da i šef policije i njegova dva zamenika, koje imenuje Skupština Distrikta, moraju biti različite nacionalnosti.

U ostalim institucijama vlasti u Distriktu Brčko nacionalna struktura je nešto drugačija, pa se primenjuje sistem 4–4–2 (po četiri Srbina i Bošnjaka i dva Hrvata). Policiju od tih institucija razlikuje zastupljenost pripadnika ostalih naroda.

Prema važećoj sistematizaciji, policija Distrikta Brčko trenutno broji 280 pripadnika, bez administracije, a u narednom periodu očekuje se i smanjenje tog broja.

„Smatramo da je taj broj dovoljan, s obzirom na specifičnost ovog prostora, jer je područje Distrikta Brčko demilitarizovano. Policija je naoružana samo kratkim oružjem, uz jedan manji deo dugih cevi predviđenih za specijalne zadatke“, kaže Kokanović.

Svi policajci zaposleni su preko javnog konkursa jer je to zakonom predviđeno. Prebivalište u Distriktu Brčko nije obavezno.

PLATE: Prema rečima Dušana Kokanovića, plate pripadnika policije su tajna, što važi i za ostale institucije Distrikta Brčko. Međutim, ti podaci su istaknuti u budžetu Distrikta, pa su tako dostupni svakom građaninu. Plate u policiji slične su onima u ostalim vladinim odeljenjima i zavise od stručne spreme. Konkretno, šef policije mesečno prima 3450 konvertibilnih maraka (1 KM = 1 DM), zamenici šefa policije zarađuju po 2760 KM, policajac – vođa smene 920 KM, a običan policajac ima platu od 828 KM.

„Kao primer navešću da policajac ovde ima platu koliko i šalterski službenik u vladi, dok u entitetima policajac ima za oko trećinu veću platu u odnosu na radnika administracije. Pitanje je koliko može da se poredi rad policajca i običnog službenika koji radno vreme provede u kancelariji.“

Možda su službenici administracije u Distriktu Brčko isuviše dobro plaćeni u poređenju s policijom, ali treba istaći i to da plata policajca koji radi svega četrdesetak kilometara dalje, u Bijeljini, iznosi svega 250 do 300 KM. U Brčkom je na teretu budžeta 2707 zaposlenih, čije se plate kreću od 460 do 3910 KM. Oni koji rade kod privatnika mesečno zarađuju oko 300 KM, a stopa nezaposlenosti u Distriktu, prema zvaničnim podacima, kreće se od 50 do 60 odsto i iznosi negde oko 24.000 radno sposobnih građana.

NACIONALNO OBOJENI INCIDENTI: U gradu u kome se nacionalna struktura stanovništva više puta menjala u poslednjih desetak godina, međuljudski odnosi na prvi pogled deluju sasvim normalno. Ipak, određene tenzije još uvek postoje, a s vremena na vreme strasti se razbuktaju. U oktobru 2000. godine, prilikom protesta brčanskih učenika srpske nacionalnosti, kamenovani su izlozi nekoliko lokala čiji su vlasnici Bošnjaci, a izbio je i sukob s policijom. Sedam godina posle prestanka rata, Srbi i dalje izlaze u kafiće koje drže njihovi sunarodnici, isto je i s Bošnjacima, a mešoviti brakovi, pa čak i veze, prava su retkost. Ako ih uopšte i ima. Do prošle godine ovde su Srbi išli u školu u jednu, a Bošnjaci i Hrvati u drugu smenu.

„Mislim da je bezbednost u Distriktu u najmanju ruku zadovoljavajuća, posebno zbog toga što nema puno nacionalnih ekscesa. Činjenica je ipak da se mnoge stvari pokušavaju politizovati, što u ogromnoj meri ne odgovara istini. Dešavalo se tako da svaki konflikt u kome su učestvovala lica različitih nacionalnosti dobije isključivo karakter incidenta na nacionalnoj osnovi“, kaže šef policije.

Početkom avgusta pažnju medija privukao je incident ispred jednog brčanskog kafića kada su trojica mladića srpske nacionalnosti fizički napala trojicu Bošnjaka. Taj slučaj mnogi su skloni da podvedu pod međunacionalni sukob, naročito kad se ima u vidu to da se u proteklih nekoliko godina u Brčko vratio veliki broj Bošnjaka, na šta ovdašnji Srbi ne gledaju baš blagonaklono.

„Lica koja su učestvovala u toj tuči sticajem okolnosti su različitih nacionalnosti, ali zbog toga što su od ranije poznati policiji, ne bi se reklo da slučaj ima isključivo nacionalnu dimenziju. Oni su inače skloni bahatom ponašanju. Protiv njih su podnete prekršajne prijave, a u saradnji s tužiocem utvrđuje se i njihova eventualna krivična odgovornost, posle čega će se znati da li će se protiv njih podneti krivične prijave. Pojedinci i taj slučaj žele da podignu na nivo međunacionalnog sukoba, međutim, policija smatra da to ipak nije stvarna pozadina događaja. Moramo da prihvatimo okolnost da nas samo mesec dana deli od izbora i da će na ovim prostorima još dosta toga biti pripisivano lošim međunacionalnim odnosima kako bi se homogenizovalo biračko telo po nacionalnim šavovima“, upozorava Kokanović.

IPTF I SFOR: Međunarodna policija (IPTF) jeste institucija pod okriljem Ujedinjenih nacija, produkt čuvenog Dejtonskog sporazuma. Nadzire lokalnu policiju i pruža stručnu pomoć.

„Saradnja s IPTF-om je na veoma zavidnom nivou, a problema nije bilo ni s jedinicama SFOR-a. Najsvežiji primer za to je i zajednička akcija tokom juna i jula, čiji je cilj bio prikupljanje i oduzimanje nelegalnog oružja i eksplozivnih naprava. Tada je oduzeto nekoliko hiljada eksplozivnih naprava, nekoliko desetina hiljada komada municije i više od sto komada dugog naoružanja“, ističe Dušan Kokanović.

U sastavu SFOR-a na prostoru Distrikta Brčko najbrojniji su Amerikanci, koji su smešteni u blizini grada u bazi „Mekgaven“. Gradom patroliraju i lepuškasti italijanski karabinjeri mameći uzdahe ženskog dela populacije Distrikta, hladni Skandinavci se još uvek privikavaju na brčansku umereno-kontinentalnu klimu, a sve to s velikom pažnjom posmatraju pripadnici ruskog kontingenta SFOR-a, smešteni na padinama obližnje Majevice.

JAVNI RED I MIR: Javni red i mir u prvih šest meseci 2002. godine narušen je u 29 odsto slučajeva više nego u istom periodu 2001. godine. Tokom 2002. godine zabeleženo je ukupno 465 takvih slučajeva, a povećao se i broj lica koja su učestvovala u prekršajima za čak 39 odsto. Takvih lica je u 2001. godini bilo 507, dok ih je ove godine 704.

„Prošle godine smo imali samo jednu masovnu tuču, a u prvih šest meseci ove godine registrovano je čak osam tuča u kojima je učestvovalo više od pet lica. Ipak, ako uzmemo u obzir da u njima nije bilo teških telesnih povreda i smrti, možemo reći da ne predstavljaju veću društvenu opasnost“, ocenjuje portparol policije Tomislav Ropčević.

U januaru 2002. godine stupio je na snagu novi zakon o javnom redu i miru, koji više ne predviđa novčanu kaznu. Prema Ropčevićevim rečima, jedan od problema leži u činjenici da radno vreme ugostiteljskih objekata u Distriktu nije ograničeno nikakvom uredbom, što pruža veliku mogućnost da se javni red i mir narušava noću, što se najčešće i dešava.

„Mi smo s tim problemom već upoznali nadležne u Vladi Distrikta i očekujemo da u najskorije vreme bude doneta uredba o radnom vremenu tih objekata. Mislimo da će to doprineti smanjenju broja prekršaja“, smatra Ropčević.

Veliki broj nerešenih predmeta u sudu ima za posledicu da umanji svrhu generalne i posebne prevencije u oblasti kriminala, naročito kod povratnika. Policija posebno nadgleda objekte u kojima se skuplja veliki broj mladih kako bi i na taj način sprečila izgrede.

ODNOSI U POLICIJI: U razgovoru s policijskim zvaničnicima stekli smo utisak da su međunacionalni odnosi osoblja policije Distrikta Brčko korektni i profesionalni. Mada se ne bi reklo i da su preterano iskreni. Ipak, ni od jednog policajca nećete čuti ni reč koja bi mogla da nagovesti bilo kakvo neslaganje s multietničkim principom na osnovu kojeg brčanska policija funkcioniše. Pripadnici policije jednostavno su ga prihvatili kao neminovnost, verovatno i pod uticajem relativno visokih plata. Činjenica je, pak, i da je jedan deo policajaca srpske nacionalnosti prilikom formiranja policije Distrikta ostao bez radnog mesta, ali je, prema rečima jednog od njih, tom prilikom izostala sunarodnička solidarnost. To objašnjava strahom od gubitka službe kod onih koji su ostali u policiji jer rad u njoj ovde garantuje sigurnu egzistenciju.

Tridesetogodišnji Dalibor Kalajdžić, policajac s kojim smo obišli jedan pozornički rejon u centru grada, u Brčko je iz rodne Zenice došao 1993. godine. U međuvremenu se oženio rođenom Brčankom i postao otac. Zadovoljan je poslom i kaže da ima odlične odnose sa svim kolegama. Ranije, dok je bilo potrebe za dvočlanim patrolama, bio je raspoređen s kolegom Mirzom, sa kojim nijednog trenutka nije došao u konflikt zato što su različite nacionalnosti. Naprotiv, korektan odnos vremenom je prerastao u druženje, a Mirzu je prihvatilo i Daliborovo društvo.

„Jedan drugom smo čuvali leđa. Sećam se kad smo jednom po prijavi došli u kafić čiji je vlasnik Bošnjak, koji je prema meni bio prilično neprijatan. Mirza je reagovao, stao između nas i objasnio mu da nije u pravu. Rekao je da stoji iza svake moje reči. Kasnije mi se gazda tog kafića izvinjavao, ni sam ne znam koliko me je puta zvao na piće da se iskupi“, priča Dalibor.

POLICIJA I GRAĐANI: Većina građana s kojima smo pričali nema posebno mišljenje o policiji. Mnogi je i ne vole, ali priznaju da takva osećanja prema organima reda i mira potiču još iz predratnog vremena. Čini se da multietničkom policijom imaju više razloga da budu zadovoljni Bošnjaci i Hrvati jer se tako osećaju sigurnije. Činjenica je i da je masovniji povratak građana tih nacionalnosti počeo tek nakon što je osnovana policija Distrikta, kao i da je to prva institucija u kojoj je sproveden princip multietničnosti.

Građani srpske nacionalnosti većinom smatraju da im je takva policija nametnuta pa zato nemaju ni posebne reči hvale za svoje sunarodnike „koji su pristali da rade u takvoj policiji“. Dešavalo se tako da policajci dođu u situaciju da upotrebe silu protiv „svojih“, pa su padale i krupne reči. Naročito prilikom deložacija, mada su takve scene sve ređe. Nimalo prijatno nije bilo policajcima srpske nacionalnosti kad su, u već pomenutom protestu učenika pre dve godine, upotrebili silu da bi umirili demonstrante.

U poslednje vreme reklo bi se da materijalni razlozi sve više zamenjuju nacionalne motive, pa tako mnogi građani negoduju zbog toga što misle da policajci imaju nezasluženo više plate od većine stanovništva. Policija se, naravno, ne slaže s tim i kao argument navodi činjenicu da posao policajca nosi veliki rizik, te da su plate zbog toga čak i neadekvatne.