Građani Turske na lokalnim izborima su glasali za gradonačelnike, načelnike okruga i druge lokalne zvaničnike koji će obavljati funkcije u narednih pet godina, uključujući rukovodstva u Istanbulu, Ankari i Izmiru.
Gradonačelnici Istanbula Ekrem Imamoglu i Ankare Mansur Javas, kandidati opozicione Republikanske narodne partije (CHP), vode na izborima u tim gradovima naspram kandidata AK partije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pokazuju preliminarni nezvanični rezultati održanih lokalnih izbora u Turskoj.
Na osnovu rezutata sa 70,80 odsto biračkih mesta u Istanbulu, obrađenih četiri sata nakon završetka glasanja, Imamoglu je osvojio 50,34 odsto podrške birača, a njegov protivkandidat Murat Kurum iz Erdoganove AK partije 40,93 odsto, pokazuju nezvanični rezultati koji se stalno ažuriraju na sajtu agencije Anadolija.
Imamoglu je izjavio da je „veoma srećan“ zbog prvih rezultata izbora.
Prema nezvaničnim rezultatima izbora sa 45,27 odsto biračkih mesta u Ankari, aktuelni opozicioni gradonačelnik Mansur Javas osvojio je 58,60 odsto glasova, a njegov protivkandidat Turgut Altinok iz AK partije 33,49 odsto.
Erdogan: Nije kraj, već prekretnica
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je da lokalni izbori na kojima je njegova Stranka pravde i razvoja izgubila, između ostalog, u Ankari i Istanbulu nisu kraj, već „prekretnica“.
„Lokalni izbori 31. marta završeni su na način koji je dostojan naše demokratije. Nije bilo incidenata koji bi bacio senku na izbornu atmosferu. Turska demokratija je još jednom dokazala svoju zrelost“, rekao je Erdogan pristalicama u Ankari, prenosi turski list „Sabah“.
On je naveo da se volja nacije manifestuje na biračkim listićima, te da je nacija prenela svoju poruku političarima.
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da je nakon sastanaka sa evropskim liderima telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom i započeo organizaciju susreta ruskog i ukrajinskog predsednika. Planiran je i trilateralni sastanak u kojem bi učestvovao i Tramp.
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
