Tek što je uvedeno, dvojnom državljanstvu već preti giljotina posle izbora. To bi bio težak udarac za stotine hiljada ljudi iz Srbije i komšiluka koji već dugo žive u Nemačkoj
Zakon koji omogućava lakše dobijanje nemačkog državljanstva na snazi je tek pola godine, ali bi ubrzo mogao da ode u istoriju. To jest, ukoliko Demohrišćani posle izbora urade ono što obećavaju i ukinu dvojno državljanstvo.
To bi bila muka za stotine hiljada gastarbajtera iz Srbije i komšiluka koji su se nadali nemačkom pasošu. Evo o čemu se radi:
Otkud sada frka?
Fridrih Merc, lider Demohrišćana i veliki favorit da postane kancelar, vodi kampanju na najvrelijoj temi u Nemačkoj ovih dana – migracijama.
Traži lakše deportacije, oduzimanje pasoša „kriminalnim“ doseljenicima i tako dalje.
Merc i njegova stranka su iz opozicije prošle godine dizali dževu kada je vladajuća koalicija omogućila lakše dobijanje pasoša i dvojno državljanstvo, govoreći da je u pitanju davanje državljanstva „u bescenje“.
Jedno od Mercovih obećanja je da će ukinuti taj zakon.
Kakve su šanse da to stvarno uradi?
Teško je reći. Jer, Demohrišćani će gotovo sigurno dobiti prevremene izbore 23. februara pošto u anketama ubedljivo vode sa oko 30 odsto glasova. Ali, pitanje je sa kime će u koaliciju.
Male su šanse da se odvaže na saradnju sa desničarskom Alternativom za Nemačku koja je oštra protivnica migracija.
A ukoliko kao mlađe partnere uzmu Socijaldemokrate ili Zelene, onda je pitanje da li će ovi pristati da menjaju zakon koji su tek doneli u okviru odlazeće Vlade.
Inače, vlada socijaldemokrate Olafa Šolca raspala se zbog sukoba njegove stranke i Zelenih sa Liberalima. Zato se i ide na prevremene izbore.
Šta kaže sadašnji zakon?
Prema zakonu koji je stupio na snagu u junu 2024. godine, nemačko državljanstvo može se zatražiti posle pet godina stalnog boravka i plaćanja poreza u Nemačkoj. Ranije je bilo potrebno osam godina.
Ukoliko došljak pokaže poseban napor u integraciji, može tražiti državljanstvo već posle tri godine.
Generacija starih gastarbajtera, koji su se doselili pre 1974. godine, pri tome ne mora da dokazuje ni znanje nemačkog jezika.
A dvojno državljanstvo?
Novim pravilima konačno je omogućeno dvojno državljanstvo. Ono je ranije bilo dostupno samo državljanima drugih članica EU kao i nekim posebnim slučajevima.
Recimo, državljanima Maroka jer njihova zemlja ne dozvoljava otpust iz državljanstva.
Svi ostali, recimo srpski građani, morali su da se odreknu izvornog državljanstva da bi stekli nemačko što kod mnogih nije dolazilo u obzir.
Recimo, većina od oko 250.000 srpskih građana koji legalno žive u Nemačkoj odavno ima pravo da traži nemačko državljanstvo. No, 2022. godine je to učinilo manje od 2.000 njih.
Što ne konkurišu sad odmah?
Novi zakon je stupio na snagu posle mnogo natezanja tek u junu 2024. godine. Tada je krenula navala koju slabo digitalizovana nemačka birokratija ne ume da savlada.
Govori se o oko 50 do 100 odsto zahteva više nego inače. Uredi za strance su beznadežno preopterećeni te vreme čekanja na termin ponegde dostiže bizarne tri ili četiri godine.
A ako ti onda „fali jedan papir“, onda se čeka još.
Pitanje od milion dolara je šta će biti sa ljudima koji su već pokrenuli proceduru i prikupili dokumente, ukoliko Demohrišćani zbilja ukinu zakon. Mnogi pravnici očekuju u tom slučaju talas tužbi protiv države.
Šta će nekome nemački pasoš?
Odlazeća Vlada je htela da učini Nemačku atraktivnijom za useljavanje jer zemlji hronično nedostaje radne snage.
No, iz perspektive građanina – skoro sve se može i sa stalnom boravišnom dozvolom, uz tri bitna izuzetka.
Bez pasoša nema glasanja na izborima. Diskriminacija je dvostruka – oni sa pasošem neke druge zemlje EU, recimo Hrvatske ili Portugalije, uglavnom smeju da glasaju barem na lokalnim izborima.
Drugo, nemački pasoš je jedan od „najjačih“ na svetu pošto se bez vize može putovati u 192 države ili teritorije.
I treće, za mnoge najvažnije, stalna boravišna dozvola nije baš stalna. Jer, ukoliko neko odjavi adresu u Nemačkoj na duže od šest meseci, onda gubi dozvolu boravka.
Ako stekne državljanstvo, onda se naravno uvek može vratiti u Nemačku.
Venecuela raspolaže najvećim rezervama nafte na svetu, ali uglavnom je reč o teškoj nafti. Iran trpi posledice međunarodnih sankcija usmerenih na njegovu naftnu industriju. Obe zemlje potresaju nemiri
Mark Brnović (59), pre godinu dana Trampov kandidat za ambasadora u Beogradu, umro je od posledica srčanog udara
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
