Na mestu nekadašnjeg atinskog aerodroma, gde su svojevremeno prodefilovali milioni ljudi, pronađene su bombe zaostale od Nemaca u Drugom svetskom ratu. Ni hiljade sportista, kao ni izbeglica koje su kasnije ovuda prošle, nisu ni slutile da opasnost vreba ispod tla. Tek je izgradnja „Atine na vodi” otkopala tone ekspozivnih naprava
Na području starog atinskog aerodroma „Elinikon” pronađeno je 314 nemačkih avijacijskih bombi, zaostalih od Drugog svetskog rata, saopštio je gradonačelnik opštine Elinikon-Argirupoli Janis Konstantatos, nakon današnjeg sastanka sa pripadnicima grčkog Bataljona za razminiranje.
Ovaj bataljon već duže vreme ispituje područje nekadašnjeg aerodroma, kao i oko njega, zbog novog urbanističkog plana, prema kome će se na ovom prostoru izgraditi sasvim novi i moderan kvart. Nešto poput Beograda na vodi, samo znatno veće.
Toliko eksploziva niko nije mogao zamisliti
„Tragedija je u tome što je 314 bombi, koje su Nemci uskladištili, bilo 2 metra direktno ispod nekadašnjih objekata Unije Ponda, naših vrtića i sportskih objekata, koji su se nalazili unutar bivšeg aerodroma, kao i pored Olimpijskog kompleksa! Na mestima gde su hiljade ljudi ulazile svakog dana!“ rekao je gradonačelnik Elinikon-Argirupolija Janis Konstandatos.
Prema njegovim rečima, ovoliko eksploziva niko nije mogao zamisliti.
„Hvala Bogu, nikada nije bilo štete ili eksplozije, dok je zaista neverovatno kako je ceo aerodrom i desetine opštinskih i drugih objekata delovalo u ovom minskom polju”, rekao je gradonačelnik i zahvalio se vojnicima koji sada čiste prostor oko njihovih kuća, 80 godina kasnije.
Sledi razminiranje eksplozivnih naprava, zbog čega su prema rečima Konstandatosa, građani ovog dela grčke prestonice uznemireni.
Vojna baza
Izgradnja aerodroma „Elinikon” započela je 1938, ali taj projekat nikada nije završen. Stupanje Grčke u Drugi svetski rat je zaustavilo prvobitne planove.
Tokom okupacije Nemci su ubrzali širenje vazdušne luke za vojne operacije, a saveznička avijacija je nastojala da spreči završetak radova nizom bombardovanja. Naposletku ga nisu poštedeli ni Nemci, koji su pri povlačenju uništili obe piste.
Nakon Drugog svetskog rata, aerodrom je rekonstuisan i korišćen u vojne svrhe tokom građanskog rata, da bi tek nakon višegodišnjih ratnih okršaja na ovom području dobio ime „Elinikon” (grčki), mada je njegov značajan deo ustupljen na korišćenje SAD-u, sve do 1993. godine.
Godišnje je prolazilo 10 do 12 miliona putnika
Svoje blistave trenutke aerodrom „Elinikon” dočekao je osnivanjem avio-kompanije „Olimpik” u vlasništvu Aristotela Onazisa, koja ga je renovirala i osposobila za međunarodne komercijalne letove. Tako je 1957. godine ovaj aerodrom opslužio 500.000 putnika i 4.000 tona tereta.
U roku od nekoliko godina, uz doprinos „Olimpika”, čije sedište se ovde nalazilo, „Elinikon” je postao jedan od najvažnijih aerodroma na Mediteranu, budući da je uporedo sa porastom turizma funkcionisao i kao ključna stanica za dopunu goriva za evropske letove iz Mediterana i Dalekog istoka.
Tokom 1990-ih ovim aerodromom je prolazilo 10 do 12 miliona putnika godišnje.
Katanac
Kako je Atina doživela potpunu transformaciju uoči Olimpijskih igara 2004, višemilionski grad dobio je potrebu za većim i savremenijim aerodromom, na pogodnijoj lokaciji. Tim povodom je iz fondova Evropske Unije izgrađen današnji aerdorom „Elefterios Venizelos”, ostavivši u senci ovaj pokraj mora.
Poslednji komercijalni putnički avion sa Elinikona odleteo je 2001, da bi nakon zvaničnog zatvaranja poslužio privatnim avionima i helikopterima, koji su uklonjeni odavde tokom Olimpijade, jer su na tom mestu nikli novi objekti, posvećeni najznačajnijem takmičenju za Grke.
Ipak, ni upotreba Olimpijskog kompleksa nije potrajala. Prostor je povremeno korišćen za održavanje različitih izložbi, dok i to nije izgustirano.
Utočište
Veliki deo starog aerodroma s početka 2016. pretvoren je u neformalni izbeglički centar. Više od hiljadu kvadratnih metara preplavile su porodice, koje su dovezene ovamo jer nisu mogle ni napred ni nazad.
Bilo je to utočište za 3.500 ljudi, uglavnom Avganistanaca, za koje su se kapije Evrope zatvorile nekoliko dana po dolasku u Grčku, jer im je ukinut izbeglički status.
Podeljene u tri kampa: hokejaški, bejzbol teren i salu za odlazne letove starog aerodroma, izbeglice su ovde samoinicijativno boravile do juna 2017, kada su raseljene u formalne izbegličke kampove, a na „Elinikon“ je ponovo stavljen katanac.
„Atina na vodi”
Preliminarni radovi na prostoru nekadašnjeg aerodroma Elinikon, započeti su 2020, kada je gradilište svečano otvoreno.
„Želimo da mesto na kome su poletali avioni postane simbol poletanja Grčke u novoj eri“, rekao je generalni direktor kompanije „Lamda Development” Odiseas Atanasiu, ne sluteći još da bi sve moglo da odleti u vazduh, bukvalno.
Atanasiu se tada zahvalio Vladi Grčke, kao i glavnom akcionaru Lamde koji je zamislio projekat i kako je naveo, podržavao ga sedam godina i pokazao poverenje u zemlju i njenu ekonomiju, uloživši preko 300 miliona evra.
Projekat “The Ellinikon” obuhvata rezidencijane zgrade, trgovačke četvrti, poslovne centre, mesta za zabavu, odmarališta, parkove, marinu, obrazovne centre. Obuhvata površinu od 6,2 miliona kvadratnih metara, otprilike tri puta veću nego Beograd na vodi.
Pre tri godine teška građevinska mašinerija radila je „punom parom” na, kako je tada najavljeno, najvećem urbanom gradilištu u Evropi, a danas na tom mestu najviše posla ima vojska, koja uklanja davno zakopanu istoriju.
Među petoro Evropljana kojima je administracija Donalda Trampa zabranila ulaz u SAD je i bivši komesar EU za unutrašnje tržište i Nemica koja je odlikovana ordenom za zasluge. Iz Evrope stižu žestoke osude
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
