Foto: AP Photo/Markus Schreiber
Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) – koji su prvo potpisali NATO i Varšavski pakt pred kraj Hladnog rata 1990. godine – ograničava broj tenkova, borbenih aviona i druge vojne opreme koja može biti raspoređena između Atlantika i Urala
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko potpisao je dekret kojim se suspenduje učešće Belorusije u sporazumu koji ograničava raspoređivanje konvencionalnih snaga u Evropi, što je već uradila Rusija.
Dekret potpisan 24. maja objavljen je u sredu na zvaničnom sajtu vlade bivše sovjetske države koja se graniči s Rusijom i Ukrajinom, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ugovor o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) – koji su prvo potpisali NATO i Varšavski pakt pred kraj Hladnog rata 1990. godine – ograničava broj tenkova, borbenih aviona i druge vojne opreme koja može biti raspoređena između Atlantika i Urala.
Belorusija, iako nije direktno uključena u sukob u Ukrajini, primila je ruske trupe dok se Moskva spremala da pokrene invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Od spornih izbora 2020. na kojima je Lukašenko dobio novi predsednički mandat, Belorusija se sve više približila Rusiji koja pruža finansijsku, vojnu i diplomatsku podršku Lukašenkovom režimu.
Moskva je jednostrano suspendovala učešće u CFE-u u decembru 2007, navodeći da je sporazum anahron. Tada je navela da to čini pošto su zapadne zemlje i članice NATO-a odbile da ratifikuju novu verziju ugovora koji je izmenjen 1999. godine.
Rusija je tvrdila da su te zemlje kao uslov za ratifikaciju nove verzije zahtevale povlačenje ruskih snaga iz separatističkog regiona Pridnjestrovlja u Moldaviji i delova Gruzije.
Moskva je 2008. poslala trupe u gruzijske regione Abhaziju i Južnu Osetiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin zvanično je potpisao izlazak Rusije iz sporazuma u maju 2023.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
