Dan nakon izricanja presude bivšem rumunskom premijeru Adrijanu Nastaseu rumunska policija je došla u njegovu kuću da ga uhapsi. Premijer, poreklom iz oficirske porodice rumunske kraljevske vojske, zamolio je policajce da mu daju malo vremena da pokupi lične stvari iz svoje radne sobe. Ubrzo zatim odjeknuo je pucanj. Nastase je, kako izveštavaju mediji, pri pokušaju samoubistva ranio sebe u vrat, pa je, umesto da započne izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne, prebačen u bolnicu. Neki zapadni mediji, kao što je konzervativni nemački „Frankfurter algemajne cajtung“, dovode u sumnju „pokušaj samoubistva“ i postavljaju pitanje zašto bivši premijer nije prebačen u zatvorsku, već u civilnu bolnicu.
Presudom Vrhovnog suda Rumunije pravosnažno je potvrđena prethodna odluka prvostepenog suda da je Nastase ilegalno trošio fondove za predizbornu kampanju na predsedničkim izborima 2004. godine. Proces je trajao sedam godina, a Nastase je tvrdio da je politički motivisan, da njime diriguje predsednik Republike Trajan Basesku. Nastase je drugi premijer Rumunije koji je osuđen na zatvorsku kaznu, posle komuniste Konstantina Daskaleskua koji je 1991. osuđen na doživotnu robiju, doduše ne zbog korupcije, već zbog ubistava tokom režima Nikolajea Čaušeskua.
Evropska unija nadgleda Rumuniju i Bugarsku od kada su se pridružile Uniji 2007. godine, kako bi im pomogla da izađu na kraj sa manjkavostima u pravosuđu, sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Izveštaji o napretku dve najsiromašnije članice EU objavljuju se dva puta godišnje, a ocene su do sada bile negativne, uz konstataciju da ove dve zemlje nisu ispunile očekivanja. Izveštaj Evropske komisije u julu ove godine pokazaće da li nadzor treba da se nastavi i da li ispunjavaju uslove za ulazak u Šengenski sistem.
Posebno neugodna situacija za Bugarsku je nastala u jesen 2008, kad je predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo blokirao pomoć EU Bugarskoj vrednu 220 miliona evra. To se dogodilo nakon što je Sofija već nekoliko puta bila uhvaćena „sa rukama u medu“, odnosno kako zloupotrebljava novac koji je od EU dobila za razvoj. Barozo je tada bio vrlo jasan: „Korupciji u najvišim krugovima vlasti i organizovanom kriminalu nema mesta u EU i ona se neće tolerisati.“
IVO SANADER: Na listi uslova koje EU postavlja svakoj državi koja želi da započne proces pridruživanja, iskorenjivanje korupcije je jedan od prioriteta, posebno nakon negativnih iskustava sa Bugarskom i Rumunijom. Hrvatska, koja će sledeće godine postati punopravna članica EU, morala je da se uhvati u koštac sa ovim problemom. „Gardijan“ je povodom dokumenata koje je objavio „Vikiliks“ Hrvatsku opisivao kao zemlju „prožetu korupcijom“. Do koje mere je korupcija išla do samog državnog vrha pokazalo se u slučaju bivšeg premijera Ive Sanadera.
Nakon razotkrivanja velike afere sa Hipo Alpe Adria bankom, prema nekim tvrdnjama, Brisel je vršio pritisak da Sanader momentalno podnese ostavku. Potonja istraga pokazala je da je Sanader tokom pregovora s tom bankom, vođenih od jeseni 1994. do marta 1995. godine, za sebe dogovorio proviziju od sedam miliona austrijskih šilinga (oko pola miliona evra). Istraga se vodi i oko preuzimanja upravljačkih prava mađarskog MOL-a u hrvatskoj kompaniji INA, malverzaciji u Hrvatskoj elektroprivredi, čudnovatim zapošljavanjima, sumnjivo stečenoj Sanaderovoj vili u luksuznom delu Zagreba i neobjašnjivih skupocenih predmeta i umetničkih dela na imovinskoj listi bivšeg premijera. Istraga se vodi i u slučaju „Fimi medije“, firme koja je služila, kako se tvrdi, za izvlačenje novca iz državne kase – oko 11 miliona evra – koji je završio na privatnim i partijskim računima HDZ-a, čiji je Sanader bio dugogodišnji predsednik. Taj novac je trošen i u predizbornim kampanjama. Slučaj predsedničke kampanje 2005. godine završio je na sudu, a Sanadera su neki hrvatski mediji proglasili „organizatorom zločinačke organizacije“.
NAGRADA ZA CRNU GORU: Što se korupcije i organizovanog kriminala tiče, loš glas bije i Crnu Goru i predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) i višestrukog premijera i predsednika Mila Đukanovića, iako u crnogorskom sudstvu nikada nisu izneti dokazi o optužbama. Bi-Bi-Si je u sižeu specijalne emisije povodom tekstova Mreže o korupciji i organizovanom kriminalu zbog toga izrazio zabrinutost, a uticajni američki magazin „Forin afers“ opisao je Crnu Goru kao „mafijašku državu“, zbog čega se vlada Crne Gore pismeno žalila redakciji.
Bivšeg premijera Mila Đukanovića ispitivala je i italijanska jedinica za borbu protiv mafije u vezi sa optužbama da je povezan sa švercom cigareta koji je išao preko Crne Gore, procenjenom na preko milijardu dolara. Optužbe su odbačene 2009. godine, jer je Đukanović kao šef države uživao diplomatski imunitet, navodi Bi-Bi-Si. Revizija, koju su radili revizori kompanije „Prajs Voterhaus“ 2010, otvorila je mnogobrojna pitanja u vezi sa Prvom bankom, koja je pod kontrolom porodice Đukanović. „Svako zatvara oči pred činjenicom da su država i svi delovi vlasti povezani sa organizovanim kriminalom“, izjavila je direktorka nevladine organizacije MANS Vanja Ćalović. Potpredsednik DPS-a Miodrag Vuković je rekao da sve to neće osporiti put Crne Gore ka EU. „Jedan novinski tekst ili analiza ne mogu da prekinu vezu Crne Gore sa EU. Korupcija na visokom nivou je problem svih nas u jugoistočnoj Evropi“, rekao je Miodrag Vuković.
Bio je u pravu. Ministri spoljnih poslova EU prošlog utorka u Luksemburgu dali su zeleno svetlo da Crna Gora započne pristupne pregovore, izjavio je komesar za proširenje Štefan File. Ova odluka biće i formalno potvrđena na samitu EU u petak. Crna Gora je 2008. podnela zahtev za članstvo, a u decembru 2010. godine dobila status kandidata. Savet ministara EU naglašava da Crna Gora mora da ispravi manjkavosti u nezavisnosti sudstva, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Za razliku od dosadašnje prakse, već na početku pristupnih pregovora na red će doći oblasti pravosuđa i osnovnih prava, kako bi se izbegao slučaj Hrvatske, koja je na samom kraju pristupnih pregovora i dalje pod monitoringom Evropske komisije, objašnjava državni sekretar Nemačke Volfgang Valdner. Početak pristupnih pregovora treba da bude podsticaj kako za Crnu Goru tako i za region.
GASNA PRINCEZA: Jedan od najpoznatijih korupcionaških slučajeva, ili pak „montiranih političkih procesa“, jeste suđenje i presuda bivšoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko. „Ovo je suđenje na kojem se nisu poštovali međunarodni standardi“, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, nakon što je Julija Timošenko osuđena na sedam godina robije zbog prekoračenja svojih ovlašćenja prilikom potpisivanja gasnog sporazuma sa Rusijom 2009. godine.
„Gasna princeza“, jedan od simbola „narandžaste revolucije“ iz 2004. kojom je sa vlasti zbačen predsednik Viktor Janukovič, mora da plati i kaznu od 185 miliona dolara, zbog štete nastale po ukrajinsku privredu. Presuda je doneta uprkos upozorenjima američkih i zapadnoevropskih diplomata, koji su nagovestili da bi, u slučaju zatvorske kazne za Juliju Timošenko, bio ugrožen ukrajinski Sporazum o slobodnoj trgovini i pridruživanju sa EU, a ponovo aktuelni predsednik Janukovič postao persona non grata na Zapadu. U EU tokom suđenja preovladavalo je mišljenje da je reč o političkoj osveti predsednika Janukoviča, koji je tesno pobedio Juliju Timošenko na predsedničkim izborima održanim godinu dana ranije.
Organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi interenešenel ovog meseca je objavila izveštaj u kome zaključuje da „pre nego što neka zemlja uđe u Evropsku uniju dosta polaže na usvajanje antikorupcionih zakona i njihovu primenu, ali da po ulasku nadzor EU slabi i nedostaje podsticaj za primenu tih mera“. U izveštaju pod nazivom „Novac, politika i moć – izvori korupcije u Evropi“ navodi se i da najviše problema sa korupcijom unutar EU imaju upravo one zemlje čije su finansije u najvećoj krizi, kao što su Grčka, Italija, Španija i Portugalija. Transparensi interenešenel je upozorio da se više ne smeju ignorisati povezanost korupcije i finansijske krize u Evropi, ističući da su politčke partije, državna administracija i privatni sektor najslabije karike u borbi protiv korupcije širom Evrope. U izveštaju je analizirana situacija u 25 evropskih zemalja. EU pooštrava kriterijume koji se tiču korupcije za sve države koje apliciraju za punopravno članstvo, po principu „dosta nam je korupcije u našim redovima, nećemo još da uvozimo i vašu“.
