Litijum se u Kanadi kopa u dva rudnika, u Manitobi i u Kvebeku. Tamošnja Vlada je prepoznala litijum kao kritičnu sirovinu jer je on ključ za tranziciju na obnovljive izvore energije, pišu zvaničnici na stručnom sajtu nacionalnih resursa Kanade
Kanadska kompanija „Saga Metals“ u saradnji sa kompanijom Rio Tinto otvara novi projekat istraživanja zaliha litijuma u kanadskom Kvebeku, koji postaje severnoameričko središte iskopavanja litijuma u tom delu sveta, piše „Mining Technology“, prenosi Euronews.
Uprkos tome što Kanada nije zemlja sa najvećim zalihama litijuma na svetu, kanadska vlada i kompanije uz podršku javnosti nastoje da se na polju snabdevanja zalihama ovog minerala pozicionira kao jedan od najvažnijih igrača u procesu tranzicije na obnovljive izvore energije.
Kanada je imala ograničenu proizvodnju litijuma od 2014. do 2020. godine, te se 2022. godine nalazila na osmom mestu u svetu sa 500 tona proizvedenog litijuma godišnje, piše „Natural Resources Canada“.
Trenutno se litijum se u Kanadi kopa u dva rudnika, u Manitobi i u Kvebeku, a kanadska vlada je identifikovala litijum kao kritični mineral jer je on ključ za tranziciju na obnovljive izvore energije, pišu zvaničnici na stručnom sajtu nacionalnih resursa Kanade. Odatle dolazi i interesovanje za novim istraživanja zaliha litijuma.
O ovome je govorio i Evan Pivnik, programski menadžer „Clean Energy Canada“, koji je rekao da Kanada mora da iskoristi prednosti zaliha ovog kritičnog minerala.
„Litijum je veoma važna prilika za Kanadu“, rekao je on, prenosi kanadski CBC.
Sa dokazanih 3,2 miliona tona litijum oksida rude koje Kanada poseduje na lokalitetima, ona iz godine u godinu povećava obim proizvodnje, ali i izvoza, jer je kanadska vlada prepoznala šansu da ograničene količine rude iskoristi u svetskoj trci za ovom „belom naftom“.
Vlada Kanade o litijumu
Na sajtu Vlade Kanade stoji objašnjenje da litijum i njegova jedinjenja omogućavaju čistu energiju i transport putem punjivih baterija za električna vozila. Dodaje se da se litijumova jedinjenja proizvode u različitim oblicima, uključujući litijum karbonat (Li2CO3), litijum oksid (Li2O) i litijum hidroksid (LiOH).
Kao najvažniju upotrebnu vrednost litijuma, Vlada Kanade je pobrojala proizvodnju baterija za elektroniku i električna vozila.
Konstatuje se da je Australija najveći svetski proizvođač litijuma, čineći skoro polovinu globalne proizvodnje u 2022. godini, a da Bolivija, Čile i Argentina, koji čine „litijumski trougao“ imaju najveće procenjene rezerve, sa skoro 50 miliona tona litijuma.
Izvor: Euronews
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
