U Nemačkoj je vožnja bez karte krivično delo pa hiljade ljudi završava na robiji jer nemaju da plate kaznu. Tu na scenu stupa Fond slobode
Leonard Ihsen u Berlinu studira socijalni rad i otkupljuje ljude iz zatvora.
Naime, u Nemačkoj oko devet hiljada ljudi godišnje završi iza rešetaka jer su – uhvaćeni bez karte u javnom prevozu. Nisu imali da plate kaznu i to odrađuju robijom.
„Vožnja bez karte je delo iz siromaštva. Tu ljudi moraju u zatvor za isti prestup za koji neko ne mora – jer ima da plati. A zatvor je u Nemačkoj najteža kazna“, priča Ihsen za naš njuzleter Međuvreme.
Istraživanje je pokazalo da posao nema 87 odsto zatvorenika koji su uhvaćeni u švercovanju u prevozu. Ako i dobijaju socijalnu pomoć, ona pokriva minimum životnih troškova.
„Ti ljudi nemaju izbora, pa idu u zatvor. Ali jasno je – možemo da ih oslobodimo, bez da lomimo kapije zatvora. Tako što jednostavno platimo kaznu“, kaže on.
Platili 1,2 miliona evra
Tako je nastao Fond slobode (Freiheitsfonds) u kojem Ihsen radi sa saborcima. Za skoro četiri godine su prikupili 1,2 miliona evra iz donacija i time za 1.396 ljudi platili kazne koje bi ukupno trajale 254 godine.
„Za te ljude je vrlo važno da izađu. Jer, što duže su tamo, još teže će im biti kasnije. Ako tamo provedu mesece, mogu da izgube stan jer ne plaćaju kiriju. Ostaju na ulici i ulaze u spiralu siromaštva, a počelo je jednom vožnjom bez karte. To je apsurdno“, priča Ihsen.
Kaže, ljude koje valja osloboditi nalaze na razne načine. Daju oglas u zatvorskim novinama, nekad se javi rodbina, ali najčešće – sami zatvori, to jest zaposleni.
„Dakle zaposleni u zatvorima vide koliko je preopterećen sistem pa i sami često misle da nije fer što tamo sede ljudi koji su se par puta vozili bez karte.“
Krivično delo uveli nacisti
U Fondu slobode podsećaju da u Nemačkoj vožnja bez karte nije prekršaj već krivično delo. I to uvedeno 1935. godine pod nacistima.
Kazna je obično novčana i razrezuje se u zavisnosti od prihoda. Recimo, ko bude uhvaćen bez karte, mora da plati 30, 60 ili 90 svojih dnevnih neto-zarada. Dakle, jednu do tri mesečne plate.
Ili da, za svaku neplaćenu dnevnicu, jedan dan ide u zatvor. Kod siromašnih ljudi, to može biti svega deset ili petnaest evra dnevno.
„Kad nekoga oslobađamo, to ide jednostavno – uplatimo novac i to je to. Nekad odemo sa kešom na šalter zatvora i zatvorenik odmah izlazi. Dakle, tu su ograde i bodljikava žica, ali eto, može da se izađe kad neko plati“, priča Ihsen.
I još u Fondu računaju da su poreskim obveznicima uštedeli oko dvadeset miliona evra. Jer, svaki dan jednog osuđenika u zatvoru košta budžet oko 200 evra.
Cilj – besplatan prevoz
Fond slobode ima za cilj da se prvo vožnja bez karte dekriminalizuje. Tu su do sada stigli do jednog nacrta zakona, koji još nije usvojen – tada bi švercovanje u prevozu postalo prekršaj.
I drugo, hoće da konačno javni prevoz bude besplatan, to jest finansiran iz budžeta.
„Mislimo da svi ljudi treba da koriste javni prevoz besplatno, da je to cilj pravednog društva. I od ljudi čiju slobodu otkupljujemo čujemo kuda idu – rodbini, lekarima, u institucije, dakle imaju normalne potrebe i neophodno im je da putuju“, kaže Ihsen i zaključuje:
„Ovo je socijalno pitanje, ali smo i politički projekat – hoćemo promenu zakona. Jer, samo tako se nešto menja, sve ostalo su privremena rešenja.“
U trenutku kada u Americi nema ozbiljnog odgovora opozicije, Bela kuća se našla na udaru onih koji su aktuelnog predsednika doveli na vlast i traže objavljivanje čitavog dosijea Džefrija Epstina, osramoćenog milijardera
Iako civilno društvo u Srbiji već ima značajnu ulogu u razotkrivanju manipulativnih praksi, potreban je sistemski pristup koji uključuje snažniju institucionalnu podršku, unapređenje zakonskih okvira i širu edukaciju javnosti o mehanizmima prepoznavanja i prijavljivanja obmanjujućih podataka
U životopisu tog unuka industrijalca, pionira ruskog Dalekog istoka, unuka koji je izneverio očekivanja pa postao brodvejska i holivudska ikona, istorijske drame jedne revolucije, izbeglištva, dalekoistočnog azijskog ritma Budenbrokovih dramatično se prepliću sa umetničkim dostignućima i opsenama zvezdane prašine
Zanima te šta je prebegli oficir Savezne bezbednosne službe (FSB) Aleksandar Litvinjenko napisao u knjizi „Ljubljanka – kriminalna grupa“? Ili šta su Jehovini svedoci? Ukucaš pojam za pretragu i – na vrata ti zakuca policija
Veliki deo mađarskog stanovništva priželjkuje smenu vlasti i promenu sistema. Viktor Orban, najbolji Vučićev politički prijatelj, i njegova vlada odgovaraju turbo kampanjama koje dodatno parališu društvo
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
