Od aprila će Nemačka omogućiti dvojno državljanstvo, kao i brže dobijanje pasoša za strance koji tamo žive. Evo pregleda šta se menja i šta to znači
Nemački Bundestag ovog petka (19. januar) treba da izglasa zakon o lakšem dobijanju nemačkog državljanstva. Pravila će stupiti na snagu od aprila.
Ne samo da će stranci brže dobijati nemački pasoš, već će biti moguće i dvojno državljanstvo koje je do sada bilo načelno zabranjeno.
Tako će Vlada Olafa Šolca – koju, osim njegovih Socijaldemokrata, čine i Zeleni i Liberali – okončati decenije tvrde demohrišćanske logike prema kojoj se privrženost Nemačkoj morala dokazivati odricanjem od prethodnog državljanstva.
Opozicija i sada besni, navodeći da vlasti žele da dele nemački pasoš u „bescenje“.
Sadašnja Vlada se, pak, rukovodi objašnjenjenjem da je Nemačkoj hitno potrebno da privlači sposobne radne ljude iz celog sveta, ukoliko ne želi da prokocka blagostanje.
„Dvojno državljanstvo nije samo ekonomski smislen instrument za privlačenje stručne radne snage, već i zakasnelo priznanje za velike zasluge ljudi sa imigracionom istorijom u Nemačkoj“, rekao je poslanik Socijaldemokrata Adis Ahmetović, čiji su roditelji devedesetih izbegli u Nemačku iz Bosne.
Računa se da od oko 12 miliona stranaca koji žive u Nemačkoj otprilike polovina već sada ispunjava nove olakšane uslove za državljanstvo.
Šta se menja u pravilima
Dvojno državljanstvo su do sada mogli da dobiju samo državljani zemalja članice EU ili Švajcarske. Izuzetak su bili državljani zemlja koje ne otpuštaju građane iz državljanstva, recimo Maroko.
Za nekoliko meseci i državljani Srbije će moći da apliciraju za nemačko državljnsto bez da se, što je do sada bio uslov, odreknu srpskog.
Od aprila će zahtev za nemačko državljanstvo moći da se podnese posle pet godina boravka u zemlji, umesto dosadašnjih osam.
U „posebnim slučajevima“, zahtev će moći da se podnese već posle tri godine. Recimo, ukoliko neko pokaže izuzetan napredak u jeziku, na poslu ili u školi, ili se angažuje volonterski u nekim organizacijama.
Deca došljaka rođena u Nemačkoj automatski će dobijati državljanstvo, ukoliko im roditelji žive u zemlji barem pet godina. To važi i za decu izbeglica.
Generacija starih gastarbajtera koji su odlazili u Zapadnu Nemačku pedesetih i šezdesetih neće morati ni da polaže jezički test – dovoljno je da se sporazumeva na nemačkom.
Šta su obaveze
Načelno će državljanstvo dobijati samo ljudi koji sami zarađuju za život, to jest ne žive od socijalne pomoći ili drugih davanja.
Procedura podrazumeva da se dokaže dovoljno znanje nemačkog i dovoljna „integracija“, što se uglavnom rešava kratkim testom o poznavanju Nemačke, njenog društva, zakona i istorije.
Ko hoće nemačke papire, mora da se obaveže da će poštovati Ustav, a to je, kako kažu u Vladi, nespojivo sa bilo kojim oblikom rasizma, antisemitizma ili homofobije.
Posebno se od „novih Nemaca“ traži da uvaže „istorijsku odgovornost Nemačke iz perioda nacizma“, te da priznaju da danas Nemačka ima „posebne veze“ sa Izraelom i odgovornost da štiti jevrejski život.
Ovaj uslov je smišljen posle terorističkih udara Hamasa i odmazde Izraela, jer se od tada i u Nemačkoj beleži povećan broj antisemitskih ispada.
Šta donosi pasoš
Ko postane državljanin može, naravno, ravnopravno da učestvuje u političkom životu zemlje, recimo da glasa na izborima.
Nemački crveni pasoš sa jednoglavim orlom drugi je najjači na svetu – sa njim se bezvizno može putovati u 190 zemalja ili teritorija.
Takođe, stranac sa neograničenom dozvolom boravka u Nemačkoj gubi sva prava ukoliko odjavi nemačku adresu na duže od šest meseci. A ko uzme državljanstvo, taj uvek može da se vrati u Nemačku.
Najbogatiji su sve bogatiji, a najsiromašniji sve siromašniji. Tako je u 2025. dvanaest najbogatijih ljudi na svetu imalo više novca nego polovina čovečanstva, odnosno više nego četiri milijarde ljudi
Proces usvajanja trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama biće privremeno obustavljen, nakon što su evropski zvaničnici ocenili da politički uslovi za ratifikaciju više ne postoje
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
