Od aprila će Nemačka omogućiti dvojno državljanstvo, kao i brže dobijanje pasoša za strance koji tamo žive. Evo pregleda šta se menja i šta to znači
Nemački Bundestag ovog petka (19. januar) treba da izglasa zakon o lakšem dobijanju nemačkog državljanstva. Pravila će stupiti na snagu od aprila.
Ne samo da će stranci brže dobijati nemački pasoš, već će biti moguće i dvojno državljanstvo koje je do sada bilo načelno zabranjeno.
Tako će Vlada Olafa Šolca – koju, osim njegovih Socijaldemokrata, čine i Zeleni i Liberali – okončati decenije tvrde demohrišćanske logike prema kojoj se privrženost Nemačkoj morala dokazivati odricanjem od prethodnog državljanstva.
Opozicija i sada besni, navodeći da vlasti žele da dele nemački pasoš u „bescenje“.
Sadašnja Vlada se, pak, rukovodi objašnjenjenjem da je Nemačkoj hitno potrebno da privlači sposobne radne ljude iz celog sveta, ukoliko ne želi da prokocka blagostanje.
„Dvojno državljanstvo nije samo ekonomski smislen instrument za privlačenje stručne radne snage, već i zakasnelo priznanje za velike zasluge ljudi sa imigracionom istorijom u Nemačkoj“, rekao je poslanik Socijaldemokrata Adis Ahmetović, čiji su roditelji devedesetih izbegli u Nemačku iz Bosne.
Računa se da od oko 12 miliona stranaca koji žive u Nemačkoj otprilike polovina već sada ispunjava nove olakšane uslove za državljanstvo.
Šta se menja u pravilima
Dvojno državljanstvo su do sada mogli da dobiju samo državljani zemalja članice EU ili Švajcarske. Izuzetak su bili državljani zemlja koje ne otpuštaju građane iz državljanstva, recimo Maroko.
Za nekoliko meseci i državljani Srbije će moći da apliciraju za nemačko državljnsto bez da se, što je do sada bio uslov, odreknu srpskog.
Od aprila će zahtev za nemačko državljanstvo moći da se podnese posle pet godina boravka u zemlji, umesto dosadašnjih osam.
U „posebnim slučajevima“, zahtev će moći da se podnese već posle tri godine. Recimo, ukoliko neko pokaže izuzetan napredak u jeziku, na poslu ili u školi, ili se angažuje volonterski u nekim organizacijama.
Deca došljaka rođena u Nemačkoj automatski će dobijati državljanstvo, ukoliko im roditelji žive u zemlji barem pet godina. To važi i za decu izbeglica.
Generacija starih gastarbajtera koji su odlazili u Zapadnu Nemačku pedesetih i šezdesetih neće morati ni da polaže jezički test – dovoljno je da se sporazumeva na nemačkom.
Šta su obaveze
Načelno će državljanstvo dobijati samo ljudi koji sami zarađuju za život, to jest ne žive od socijalne pomoći ili drugih davanja.
Procedura podrazumeva da se dokaže dovoljno znanje nemačkog i dovoljna „integracija“, što se uglavnom rešava kratkim testom o poznavanju Nemačke, njenog društva, zakona i istorije.
Ko hoće nemačke papire, mora da se obaveže da će poštovati Ustav, a to je, kako kažu u Vladi, nespojivo sa bilo kojim oblikom rasizma, antisemitizma ili homofobije.
Posebno se od „novih Nemaca“ traži da uvaže „istorijsku odgovornost Nemačke iz perioda nacizma“, te da priznaju da danas Nemačka ima „posebne veze“ sa Izraelom i odgovornost da štiti jevrejski život.
Ovaj uslov je smišljen posle terorističkih udara Hamasa i odmazde Izraela, jer se od tada i u Nemačkoj beleži povećan broj antisemitskih ispada.
Šta donosi pasoš
Ko postane državljanin može, naravno, ravnopravno da učestvuje u političkom životu zemlje, recimo da glasa na izborima.
Nemački crveni pasoš sa jednoglavim orlom drugi je najjači na svetu – sa njim se bezvizno može putovati u 190 zemalja ili teritorija.
Takođe, stranac sa neograničenom dozvolom boravka u Nemačkoj gubi sva prava ukoliko odjavi nemačku adresu na duže od šest meseci. A ko uzme državljanstvo, taj uvek može da se vrati u Nemačku.
U sredu u dva sata ujutru po srednjeevropskom vremenu ističe ultimatum Donalda Trampa Iranu: ako „ludi gadovi“ ne budu otvorili Ormuski moreuz predsednik SAD će narediti razaranje mostova i energetske infrastrukture iranskih „životinja“. Sve više raste strah od potencijalne ubotrebe taktičke nuklearne bombe
Bivši američki ambasador pri NATO upozorava da je savez u najdubljoj krizi u istoriji, dok sukobi između Donalda Trampa i Evrope otvaraju pitanje – može li NATO bez SAD
Iako je još teško reći, postoji velika verovatnoća da novi „El Ninjo“ stiže, stručnjaci nagoveštavaju da će biti jedan od intenzivnijih ikada
Donald Tramp signalizirao je da želi brz kraj rata protiv Irana, iako se američka vojska gomila oko Persijskog zaliva. Teheran i dalje u Ormuskom moreuzu blokira značajan deo svetskog snabdevanja energentima
Navodni eksploziv pronađen u blizini gasovoda podiže temperaturu pred ključne izbora u Mađarskoj, piše CNN. Direktor VBA Đuro Jovanić tvrdi da je eksploziv proizveden u SAD i da je trabalo da ga aktivira nekakav migrant
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
