Kurdski čvor

Posle nekoliko meseci pregovora o zoni bezbednosti na severu Sirije istočno od Eufrata, SAD i Turska su se usaglasile o uspostavljanju centra za zajedničke operacije. Međutim, dok Turci tvrde da centar od kraja prošle nedelje radi „punim kapacitetom“, Amerikanci uzdržano kažu da su prošle subote američki i turski generali obavili prvi zajednički izviđački let nad severoistočnom Sirijom. Detalji dogovora o zoni bezbednosti još nisu poznati.

Turska već dugo traži uspostavljanje zone bezbednosti, čak je pretila vojnim upadom istočno od Eufrata. Predsednik Redžep Tajip Erdogan je prošlog oktobra rekao da je vojna operacija „veoma blizu“. Ove godine je nastavio sa pretnjama, pa su SAD zbog sopstvenih interesa u Siriji odlučile da nešto preduzmu.

Stvari su se ubrzale početkom jula, kada je Turska poslala vojsku na granicu istočno od Eufrata. Vlastima blizak turski list „Sabah“ je pisao da su dopremljeni oklopna vozila, artiljerija i „više od 50 tenkova“. Radi smirivanja situacije, iz Vašingtona je krajem jula doleteo američki specijalni predstavnik za Siriju Džejms Džefri.

Posle razgovora sa Džefrijem, turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu nije bio zadovoljan: „Terorističke organizacije u Siriji stalno jačaju. SAD im čak daju oružje… Treba što pre da se sporazumemo o zoni bezbednosti. Više nemamo strpljenja.“ Pod „terorističkim organizacijama“ podrazumevao je odbrambene snage samoproglašene autonomne oblasti Rožava na severu Sirije koju većinom čine Kurdi.

OBEĆANJA I INTERESI

SAD već dugo podržavaju sirijske Kurde jer su se pokazali kao najbolji partner u borbi protiv džihadista. Nakon što je američki predsednik Donald Tramp krajem prošle godine proglasio pobedu nas Islamskom državom (ID) i najavio povlačenje iz Sirije, ta podrška je postala upitna. Kurdi se pribojavaju turske invazije na Rožavu i mogućnosti da se ID povampiri.

Da je to realno misle i bivši šef Centralne komande vojske SAD Džozef Votel i direktorka Centra za turske studije Instituta za Bliski istok Gonul Tol. Oni su nedavno u članku u američkom konzervativnom magazinu „Nacionalni interes“ ocenili da bi zona bezbednosti kakvu Turska želi „naštetila interesima SAD“. Votel i Tol u Kurdima vide najefikasniji borbeni element protiv ID u Siriji, čije prisustvo „podstiče stabilnost“ i „sprečava povratak ID“.

Iako su znatno smanjile broj svojih trupa, SAD se nisu potpuno povukle iz Sirije. Tramp je odlučio da 400 vojnika ostane u kriznom području na severu. Sada je zajedno sa pomenutom delegacijom u Tursku stiglo i dodatnih devedeset američkih vojnika.

Da SAD neće tek tako Turskoj prepustiti Rožavu govori i poziv saveznicima iz Evrope da pošalju još trupa, koje bi popunile „rupu“ nastalu povlačenjem američkih vojnika. Džefri je rekao da je od Britanije i Francuske dobio „veoma ohrabrujuće odgovore“, a u igri je i Italija. Ovih dana, zamenik šefa zajedničke komande u operacijama protiv ID general Nikolas Pont rekao je da će međunarodna koalicija koju predvode SAD nastaviti podršku odbrambenim snagama Rožave na severu Sirije i da je bilo kakva intervencija Turske u toj oblasti neprihvatljiva.

PROBLEMI ZA KURDE

Prisustvo zapadnih trupa Kurdima predstavlja kakvu-takvu garanciju da Turska neće olako povući jednostrane poteze. Komandantu vojske Rožave Ferhatu Abdiju Šahinu tampon-zona je prihvatljiva, ali ne po turskom modelu koji podrazumeva duboki pojas pod potpunom kontrolom Turske. On tvrdi da ideja o zoni bezbednosti zapravo potiče od kurdskih snaga: „Još kada su SAD početkom godine objavile odluku o povlačenju iz regiona, Turska je počela da preti. Zbog toga smo mi tražili formiranje takve zone.“

Za predstavnike civilnih vlasti u Rožavi SAD i dalje imaju važnu ulogu, a američko-turske pregovore smatraju ključnim. Savetnik u administraciji Rožave Badran Džija Kurd ocenio je za Rojters da bi neuspeh tih pregovora bio koban, da oni priželjkuju „političko rešenje“, jer bi u suprotnom došlo do „ozbiljnog vojnog sukoba“ sa turskim snagama, te da u tom slučaju kurdske snage ne bi mogle da nastave potragu za ćelijama „spavača“ ID, niti da čuvaju veliki broj zarobljenih džihadista.

Status Rožave je posve nejasan. Sirijske vlasti odbijaju da joj daju autonomiju zbog bojazni od rasparčavanja zemlje. Sirijska državna agencija SANA navodi da za Damask ni tampon-zona pod kontrolom „turskih i američkih okupatora“ ne dolazi u obzir, da su sirijski Kurdi pristali da budu njihovo oruđe u ovom projektu i da će snositi istorijsku odgovornost“. Vlasti Rožave, sa druge strane, za neuspeh svojih pregovora sa Sirijom krive Rusiju koja „nije odigrala svoju ulogu i nakon što se više puta sastala sa turskom stranom“ nakon čega je došlo do blokade dijaloga sa Damaskom.

Sada komanda snaga Rožave poziva Damask na obnovu pregovora i političko rešenje po principu „priznanja demokratske samouprave i legitimnih prava“ kurdskog naroda „unutar ujedinjene i slobodne Sirije“.

ERDOGANOVI PLANOVI

Bez obzira na pregovore sa SAD, Erdogan nije prestao sa zapaljivom retorikom. Na skupu svoje Partije pravde i razvoja (AKP) u Ankari 26. jula rekao je šta misli: „Kako god se pregovori sa SAD o formiranju zone bezbednosti duž granice sa Sirijom završe, mi smo odlučni da teroristički koridor istočno od Eufrata raznesemo u paramparčad.“ Koliko god Erdogan pretio, to se neće desiti sve dokle se tamo nalaze američki, britanski i francuski vojnici.

Druga sporna namera turskih vlasti je prebacivanje sirijskih izbeglica iz Turske u zonu bezbednosti. „Pokušavamo da bezbedne zone proširimo što je više moguće van naših granica kako bismo obezbedili odlazak Sirijaca iz naše zemlje. Do sada se vratilo 330.000 ljudi“, rekao je Erdogan. Iz Stejt departmenta poručuju da su protiv bilo kakve nasilne deportacije Sirijaca u tampon-zonu.

PROBLEMI SPOLJA ZA UPOTREBU KOD KUĆE

Priča turskih vlasti da izbeglice što pre treba vratiti počela je posle poraza Erdoganovog AKP-a na izborima za gradonačelnika Istanbula, na kojima su izbeglice bile jedna od glavnih tema. Istraživanje turske agencije Konda pokazuje da danas samo 21 odsto ispitanika prihvata da živi sa Sirijcima u istoj zgradi ili susedstvu, što je upola manje nego pre tri godine. Turska opozicija je na prošlim lokalnim izborima (kada je pobedila u više velikih gradova) ponavljala da sa izbeglicama treba postupati humano, ali da ih treba vratiti kući.

Pitanje je gde AKP i predsednik Erdogan vide podršku za planove u Siriji. Spor oko kupovine ruskog raketnog sistema S-400 samo je pogoršao već zategnute odnose sa SAD. Sa druge strane, vidljivo je nepoverenje između Turske i Rusije u vezi sa sukobima oko Idliba na zapadu Sirije. A problem je i Krim. Erdogan je nedavno prilikom posete novog ukrajinskog predsednika Ankari ponovio da je Krim nelegalno pripojen Rusiji.

Ma koliko Erdoganova zapaljiva retorika bila namenjena turskoj javnosti sa ciljem da skrene pažnju sa gorućih ekonomskih problema i korupcije, uspostavljanje trajnog mira u Siriji neće biti moguće ako se ne uzmu u obzir i turski interesi.