Vođa jedne od najsvirepijih pobunjeničkih vojski u Africi Džozef Koni, koji za sebe tvrdi da ima magijsku moć, uspeo je da tokom dve decenije rata pokret za oslobođenje plemena Ačoli na severu zemlje pretvori u lični kult
Specijalno za „Vreme“ iz Ugande
Deca su potrčala da me pozdrave dok sam se džipom dovozio do izbegličkog kampa Crvena papričica na severu Ugande. Vikali su „ćao, ćao“, što su naučili od italijanskih humanitarnih radnika koji su nadenuli ovaj nadimak kampu, o kome se priča kao o velikom uspehu u Africi.
Otkako su pobunjenici i vladine snage pošlog meseca postigli dogovor o prekidu vatre, ovakva naselja nikla su na sve strane, jer se izbeglice polako povlače iz velikih, dobro utvrđenih prihvatnih centara. Oni se sada sele u manja naselja od pedesetak drveno-slamnatih koliba kako bi mogli da obrađuju ogolela polja.
Izbeglicama hranu obezbeđuje Svetski program za hranu (WFP), koji ih snabdeva i semenjem za useve i ostalom poljoprivrednom opremom, kako bi im omogućio da se što pre vrate zemljoradnji.
Međutim, ovaj program pomoći već je naišao na probleme. Pobunjenička Božja vojska otpora (LRA) povukla se iz mirovnih pregovora i najavila obnovu sukoba ukoliko Međunarodni krivični sud ne povuče optužnice za ratne zločine protiv njenih vođa. Sud je ove zahteve odbio.
LRA je jedna od najsvirepijih pobunjeničkih vojski u Africi. Njen vođa Džozef Koni, koji za sebe tvrdi da ima magijsku moć, uspeo je da tokom dve decenije rata pokret za oslobođenje plemena Ačoli na severu zemlje pretvori u lični kult. Specijalizovao se za otmice dece. Prema tvrdnjama Ujedinjenih nacija LRA je otela najmanje 30.000 ljudi, među njima najviše dece. Dečacima je ispiran mozak i oni su njegova vojska, dok su devojčice pretvorene u seksualne robinje. Deca koja mu nisu od koristi bivaju ubijena u cilju zastrašivanja ostalih. Oni koji su uspeli da pobegnu svedoče o tome da su vojnici decu pištoljem uperenim u glavu primoravali da svoje roditelje iseku na komade.
Koni kaže da sledi naređenja od glasova u njegovoj glavi i tvrdi da mu je ratni cilj da primora vladu Ugande da sledi deset božjih zapovesti. Njegovi protivnici tvrde da su Koni i njegova vojska obični banditi.
Vladine snage nisu uspele da poraze Konijeve pobunjenike na bojnom polju, najviše zbog toga što njegova vojska delimično deluje i iz susedne Demokratske Republike Kongo i iz Sudana. Predsednik Ugande Joveri Musaveni je pre dve godine pozvao Međunarodni krivični sud da ispita ratne zločine i to su postali prvi slučajevi ovog suda. Podizanje optužnica kao da je iznenadilo Konija koji je ubrzo potom ponudio prekid vatre u zamenu za amnestiju. Na žalost zvaničnika Međunarodnog suda predsednik Musaveni podržao je Konijeve zahteve i doneo Zakon o amnestiji. „Želimo da garantujemo amnestiju za Konija, i pozivam Međunarodni sud da odustane od optužnica.“
Musaveni je u teškom položaju, što je lako razumeti. Avgustovski prekid vatre je samo privremen, i Uganda još čeka na trajni mir, a Konijevi pobunjenici nemaju motiv da sklope mir ukoliko bi ih odmah potom čekala hapšenja. Predsednik Ugande založio se da se umesto Međunarodnog krivičnog suda pribegne „tradicionalnoj pravdi“.
Pleme Ačoli vekovima se oslanja na veoma razrađene rituale u rešavanju sporova. U njih spada i ritualno ispijanje ovčije krvi. Ti rituali više spadaju u oproštaj nego u podelu pravde, jer je u njima važno da se obe strane saglase da će oprostiti i zaboraviti, i tako prekinuti osvete.
Međutim, zvaničnici MKS-a u Hagu strahuju da bi Konijevo izuzeće od odgovornosti pokrenulo lavinu sličnih zahteva od drugih ratnih komandanata iz ostalih oružanih sukoba koji su predmet istrage, poput onih u Kongu, Centralnoafričkoj Republici, Darfuru, Sudanu i drugih. Ukoliko bi ratni zločinci bili amnestirani u zamenu za prekid vatre, to bi, smatraju sudski zvaničnici, obesmislilo svrhu postojanja MKS-a.
Portparol MKS-a Kristijan Palme kaže da optužnice ostaju na snazi, i da u tom smislu nema promene. „Ništa se nije promenilo od naših poslednjih izjava“, rekao je Palme.
Međunarodna podrška sudu je neizvesna. Evropska unija, vodeći finansijer MKS-a, ćuti, a zaćutale su i Ujedinjene nacije. Ni EU ni UN ne žele da zbog podrške Međunarodnom sudu budu optužene da žele nastavak krvoprolića.
Generalni podsekretar UN-a za humanitarna pitanja Jan Egeland je nedavno posetio Ugandu, ali je i on poslao dvosmislenu poruku. Rekao je da podržava MKS, ali i dodao da MKS ne sme da bude prepreka miru. „Optuženi moraju da budu izvedeni pred lice pravde“, rekao je Egeland. „Međutim, sada je važnije da se svi usredsredimo na okončanje sukoba.“
Ovo je stvorilo duboke podele u Ugandi. Mnogi žele da MKS dobije podršku jer smatraju da bi time ojačali vladavinu prava. „Da li treba žrtvovati pravdu zarad mira“, upitao se Stiven Lamoni, borac za ljudska prava iz Koalicije za MKS iz Ugande, i odmah odgovorio na svoje pitanje: „Svakako da ne, jer nema mira bez pravde.“
Ali, u izbegličkom logoru Crvena papričica seljaci su svesni opasnosti da će prvi na svojoj koži osetiti strahote obnovljenih sukoba. „Želimo da se rat završi“, kaže Lakor Kastol, jedan od mnogobrojnih štićenika ovog logora. „Ukoliko sud nastavi sa radom, Koni se nikad neće predati, a njegovi ljudi će nastaviti da ratuju.“
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
