Po prvi put u istoriji Folksvagen planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i masovna otpuštanja. Kriza se preslikava u Volfsburgu, gradu čiji svaki drugi stanovnik radi za VW
Kad se vozom stigne u Volfsburg, prvo se vide četiri divovska ciglena dimnjaka iznad Folksvagenove fabrike. Na zgradi je veliki plavo-beli znak VW. Tu je jedna od najvećih fabrika automobila na svetu, piše Dojče vele.
Volfsburg je planski izgrađen u prvoj polovini dvadesetog veka, na čistoj ledini u blizini gradića Falerslebena. Danas je Falersleben deo Volfsburga.
Nacisti su 1. jula 1938. novoosnovani grad nazvali „Grad vozila KdF kod Falerslebena“. KdF je skraćenica za „Snaga kroz radost“ (Kraft durch Freude), a to je bila organizacija koja je uređivala slobodno vreme i godišnje odmore za radničku klasu.
Auto KdF bio je planiran kao jeftina ponuda za mase – dakle kao „narodni auto“ (Volkswagen). Ali, između 1939. i 1945. proizvodila su se gotovo isključivo vojna vozila. Tek posle rata je krenula masovna proizvodnja legendarne VW bube, koja je zasnovana na planovima KdF auta.
Volfsburg postoji zbog koncerna Folksvagen, kažu u gradu koji je u međuvremenu postao peti po veličini u pokrajini Donjoj Saksoniji. Kad VW kihne, grad se razboli.
Kraj snova?
Ali, trenutno nad gradom visi kriza proizvođača automobila. Najveći evropski proizvođač po prvi put u istoriji planira zatvaranje pogona u Nemačkoj i otpuštanje hiljada zaposlenih.
Više od 60.000 ljudi radi u Folksvagenu. To je gotovo svaki drugi stanovnik Volfsburga. Plate su u VW-u iznad proseka. To je dobro za zaposlene, a loše za bilans koncerna, jer Volkswagen plaća jedan sat oko 62 evra (uključujući osiguranja), a to je 2023. bila najskuplja satnica u autoindustriji.
Sa prosečnom platom od 5238 evra (bruto), Volfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova u Nemačkoj. Bogatiji je samo Ingolštat, gde je sedište Audija, koji takođe pripada koncernu VW.
Kristin Reser kaže da ovde još uvek živi tipičan nemački san o kući s vrtom, automobilu, ženi i dvoje dece. Ona posreduje u prodaji nekretnina.
Bogate godine su prošlost
Reser je ceo život provela u Volfsburgu. Danas oseća nesigurnost koja vlada u gradu. Puno radnika je zove jer hoće da prodaju svoje kuće „pre nego što one izgube na vrednosti“, priča ona za Dojče vele.
Drugi su otkazali ugovore o kupovini kuće i pre nego što su se uselili. „Ljudi se boje da kupe kuću, radije žele da zadrže novac dok ne budu znali šta će odlučiti VW“, kaže ona.
Prošle godine, koncern je ostvario solidan profit od preko 18 milijardi evra i 4,5 milijardi evra isplatio akcionarima kao dividendu. Ali, menadžment Folksvagena je prošle godine pokrenuo program efikasnosti kojim bi do 2026. trebalo da uštedi deset milijardi evra kako bi koncern postao konkurentniji.
U avgustu ove godine je menadžment saopštio da su neophodne dodatne mere štednje, među kojima su i zatvaranje možda dve fabrike u Nemačkoj i značajno smanjenje broja zaposlenih u domovini, gde trenutno VW zapošljava oko 120.000 ljudi.
Tišina pred fabričkim ulazom
Ovog oktobarskog popodneva blago jesenje sunce obasjava veliko područje fabrike. Kroz ulaz 17 izlaze stotine radnika nakon što je u 14 sati završena prva smena. Na sebi imaju kombinezone i džempere ili košulje s oznakom VW.
Kada dolaze na veliki parking ispred fabrike, raspoloženje je loše, gotovo niko nema volje da razgovara s novinarima ili da se fotografiše. Nakon brojnih medijskih napisa proteklih nedelja o krizi u firmi, većina njih nema volje da stalno odgovara na isto pitanje.
Jedan ipak kaže da radnici strahuju za svoj posao, drugi da im samo preostaje nada da će budućnost biti bolja. „Prebrodili smo brojne krize, i ovu ćemo prebroditi“, kaže on.
Kako se vremena menjaju
Na porezu na privredu, zahvaljujući velikim prihodima VW-a, obogatio se i Volfsburg. Ali, sada grad svuda pokazuje znakove privrednog propadanja.
Centar grada, koji okružuju široke ulice s puno parkinga, ovog sunčanog popodneva je prazan. Nekoliko prolaznika ide Poršeovom ulicom, ali većinom prolaze pored praznih izloga. Ostalo je još nekoliko jeftinih radnji i svetla jedne kockarnice.
Ni u malobrojnim kafićima na glavnoj ulici nema puno gostiju, kako bi se moglo očekivati ovako sunčanog oktobarskog dana.
Đulijano Saliovski kaže da su mnogi od njegovih gostiju pre ne tako puno vremena dolazili jedan do dva puta nedeljno na večeru, a sada uglavnom jednom mesečno.
Saliovski je izbeglica s Kosova, on i njegova supruga su pre nekoliko godina u Volfsburgu otvorili hotel s restoranom i omiljeni su kod svojih gostiju. Većinu ih pozdravljaju imenom.
Pandemija je osetno smanjila broj rezervacija u restoranu i hotelu, kaže on za Dojče vele, „ali sada ih je još manje“. U ovo doba godine, kaže on, stizale su brojne rezervacije za Božić, ali ove godine toga nema.
Uprkos svemu, Saliovski još veruje da će se situacija „okrenuti“. On čak planira da proširi svoje poslovanje u Volfsburgu i uz nekretnine koje već poseduje, kupiti još jednu zgradu.
Hoće li grad postati muzej?
Uspešne godine proizvodnje automobila u Volfsburgu mogu se videti u Folksvagenovom muzeju u Dizelovoj ulici. Tu je velika zbirka oldtajmera među kojima je i buba koja je do 2003. proizvedena dvadeset miliona puta.
Ili VW mini-bus „Buli“, koji je u vreme nemačkog privrednog čuda bio višenamensko vozilo, a s kojim je nemačka „flower-power“ generacija šezdesetih i sedamdesetih obilazila svet.
Taj muzej mora posetiti svaki turista u Volfsburgu, a svake godine ih dođe više od 300.000, većinom zbog VW-a. Takozvani Autostadt (grad automobila) prostire se na 28 hektara. On nudi uvid u „svet mobilnosti“, a tu je više od tri miliona vozača preuzelo ključeve svog novog automobila.
Tmurni izgledi
Ali, u Volfsburg dolazi sve manje turista, kaže taksista u razgovoru za Dojče vele. Još pre nekoliko godina taksisti su jedva zadovoljavali potrebe turista i poslovnih ljudi.
Da li je to znak da su dani Volfsburga kao evropske prestonice automobila odbrojani? Da li je moguće da Folksvagen, koji je pre nekoliko godina prodavao najviše automobila, ne može da pridobije dovoljno kupaca za svoje električne automobile, koji su navodno budućnost te industrije?
Vozač taksija ima jasno mišljenje o Folksvagenu i njegovoj ulozi u svetu u vreme motora s unutrašnjim sagorevanjem: „Ta vremena su odavno prošla“, kaže on. „Može biti samo gore.“
Za Putinov rođendan, 7. oktobra, Rusija je izvela jedan od najžešćih napada na Ukrajinu. Kijev trvrdi da je ispaljeno preko 70 balističkih raketa i na desetine dronova
Od Evropske unije, Rusije i Turske, preko Indonezije, Saudijske Arabije do Brazila, veliki broj zemalja pokušava da izgradi multipolarnost, ali to je zasad samo san jer svet je bipolaran i pravila igre diktiraju Amerika i Kina
Dok Rusija već nedeljama balističkim raketama i dronovima na mlazni pogon pojačava kampanju vazdušnih udara sa distance, Ukrajina se suočava sa najdramatičnijim nedostatkom protivvazduhoplovnih raketa od početka rata. Da bi makar donekle ublažila tu “raketnu krizu”, Nemačka je obećala dodatnu pomoć od 1,3 milijarde evra
Nakon više od dve nedelje protesta zbog loših uslova školovanja, francuski srednjoškolci i dalje blokiraju škole i protestuju na ulicama. Sukobi sa policijom i optužbe za prekomernu upotrebu sile dodatno su zaoštrili situaciju
Sedmog oktobra pre tri godine Hamas je počinio masakr u Izraelu. Reporter "Vremena" je nedugo posle toga napisao niz reportaža sa lica mesta. Jednu od njih ponovo objavljujemo jer se, osim broja mrtvih i razmera razaranja, od tada suštinski ništa nije promenilo
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
