Kobna sudbina »iranskih Openhajmera«

Jedne zimske noći 2018. godine, agenti Mosada su upali u neupadljiva, ali dobro čuvana skladišta u industrijskom delu Teherana. Aparatima za zavarivanje obili su brojne sefove, pokupili na hiljade stranica strogo poverljivih dokumenata i stotinak CD-ova i neprimećeno nestali. Sa masnim plenom izraelskih obaveštajaca javnost je početkom maja iste godine u televizijskom prenosu upoznao lično premijer Izraela Benjamin Netanjahu. Nazvao ga je „Atomski arhiv“. Za njega je to bila potvrda onoga što stalno priča: da Iran iza leđa Zapada razvija nuklearno naoružanje, naravno, sa prvenstvenim ciljem da uništi cionističku državu.

Samo nekoliko dana kasnije, 8. maja, predsednik SAD Donald Tramp je, uprkos mnogobrojnim upozorenjima i Evrope i Rusije, raskinuo teškom mukom postignut „Atomski ugovor“ sa Teheranom i uveo Iranu stroge sankcije. Dan kasnije, na Izrael je sa sirijske teritorije ispaljeno dvadesetak raketa. Izraelska vlada je za napad optužila Iransku revolucionarnu gardu i dvadeset četiri sata kasnije započela operaciju „Kuća karata“: izraelsko ratno vazduhoplovstvo je bombardovalo nekoliko desetina iranskih položaja u Siriji. To je bio najobimniji izraelski vazdušni napad još od Jomkipurskog rata 1973. godine.

Tumačeći iranski „Atomski arhiv“ u televizijskom prenosu koji je pokrenuo ovaj niz događaja, Netanjahu je naveo da je rukovodilac iranskog vojnog nuklearnog programa izvesni fizičar, profesor na Univerzitetu „Imam Hoseini“ i general Revolucionarne garde Mohsen Fakrizade, i dodao: „Zapamtite ovo ime.“

OKIDAČ PREKO SATELITA

foto: office of the iranian supreme leader via ap

Ko je trebalo da zapamti, zapamtio ga je. Dve i po godine kasnije, 27. novembra 2020. Fakrizade je zajedno sa telohraniteljima izrešetan u svom džipu marke nisan u mestu Ab-e Sard istočno od Teherana. Šezdesettrogodišnji „iranski Openhajmer“ je preminuo u obližnjoj bolnici. Iranske vlasti su odmah optužile Izrael i Sjedinjene Američke Države za „državni teror“. Iranska državna informativna agencija Fars je javila da su izraelske obaveštajne službe godinama pokušavale da „eliminišu“ Fakrizadea. Šef iranskog generalštaba Mohamad Bageri je zapretio „strašnom osvetom“.

Prvo je bilo reči o tome da je nekolicina „terorista“ presrela Fakrizadea nakon što je kamion u kome je eksplodirala bomba zaustavio njegovo vozilo, da bi zatim iranski mediji izvestili da je atentat počinjen mitraljezom koji se daljinski aktivira. Iranska televizija na engleskom jeziku Press TV tvrdila je da je korišćeno izraelsko oružje, da je pronađen logo koji upućuje na izraelsku vojnu industriju. Kanal državne televizije na arapskom jeziku Al-Alam je javio da je mitraljez kontrolisan preko satelita. Nešto kasnije, sekretar Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti Ali Šamhani izjavio je da je Izrael koristio vrhunsku elektroniku, da se radilo o „komplikovanoj operaciji“ i da za vreme samog atentata neprijateljski teroristi nisu bili prisutni.

Očigledan je bio propust iranskih obaveštajnih službi. Ko god da je ubio Fakrizadea morao ja da zna tačnu putanju i okvirno vreme njegovog kretanja, morao je mitraljez da unese u Iran i da ga neopaženo postavi na pravo mesto, morao je da zna da fizičar neće biti u blindiranom automobilu. Pitanje je i zbog čega Fahrizade nije imao blindirano vozilo ako se već znalo da su mu Izraelci za petama.

Mučenik Mohsen Fakrizade je uz najviše državne, vojne i verske počasti u ponedeljak sahranjen u džamiji Imamzade Saleh, u severnom delu Teherana.

KO NEĆE PROLITI SUZU

Vojska i tajne službe Irana i Izraela decenijama vode otvoreni i zakulisni rat na teritoriji čitavog Bliskog istoka. Iran se pritom oslanja na šiitsku gerilu i libanski Hezbolah. Fraze i međusobne optužbe su već poznate. „Ponovo je imperijalizam sa svojim cionističkim plaćenicima izazvao krvoproliće i smrt jednog iranskog naučnika“, izjavio je tako predsednik Irana Hasan Rohani.

Dok vlade u Evropi iznose optužbe za „teroristički čin“, izraelski ministar za tajne službe Eli Koen to naziva „licemerjem“. „Oni dobro znaju da Iranci pokušavaju da naprave nuklearno oružje“, rekao je Koen i za svaki slučaj podsetio kako Teheran podržava radikalne grupe u čitavoj regiji. On je optužio Evropljane da opet „zabijaju glavu u pesak“ umesto da se postaraju da Iran prestane da razvija atomsko oružje i podvrgnu ga neophodnim sankcijama, te dodao da je Fakrizade bio upregnut u razvoj iranskog atomskog oružja i da je njegova smrt „pozitivna za Bliski istok i čitav svet“.

„Izrael neće dopustiti da Iran napravi atomsku bombu“, rekao je Koen, objasnio da „Iran poziva na uništenje Izraela“, da je iz izraelskog ugla gledanja svako ko aktivno učestvuje u razvoju iranskog atomskog oružja smrtni neprijatelj, te da on „zbog smrti Fakrizadea neće proliti suzu“. Rekao je i da ne zna ko ga je ubio.

foto: fars news agency via ap

SMRTONOSNO ZANIMANJE

Odavno je postalo jasno da je posao atomskog fizičara u Iranu smrtno opasan, da naučnicima koji su uključeni u nuklearni program nije zagarantovano da će dočekati penziju. Tako je 2010. godine fizičar Masud Ali Mohamadi ubijen bombom koja je daljinski aktivirana; iste godine je auto-bombom ubijen nuklearni naučnik Madšid Šahrijari; u Teheranu je 2011. iz vatrenog oružja ubijen fizičar Darjuš Rezai; 2012. je auto-bombom ubijen tadašnji zamenik rukovodioca trgovinskog odeljenja postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu Mostafa Ahmadi Rošan.

Neki zapadni mediji tvrde, međutim, da niko nije bio tako važan za iranski nuklearni program kao Mohsen Fakrizade. Po važnosti ga u Iranu stavljaju u isti rang sa komandantom Iranske revolucionarne garde i iranske specijalne jedinice Kuds Kasemom Solejmanijem, koga su 3. januara 2020. ubile rakete ispaljene sa američkog drona MQ–9 Reaper na konvoj automobila na samom izlazu sa bagdadskog aerodroma. Tada su američke rakete usmrtile i lidera grupacije Kataib Hezbolah, zamenika šefa Snaga narodne mobilizacije (P.M.F.) Abu Mahdija al Muhandisa i još osmoricu ljudi. Kako je „Vreme“ tada pisalo, ubistvo generala Solejmanija u Iraku bilo je privremena kulminacija tenzija između Vašingtona i Teherana koje rastu od maja 2018. kada je Tramp pocepao Atomski sporazum sa Iranom, ponovo mu zaveo sankcije, zapretio sankcijama kompanijama evropskih saveznika koje su poslovale sa Iranom i tako bacio u vodu višegodišnje pregovore sa iranskim vlastima. Odgovor Irana je bio da nastavi sa programom obogaćivanja uranijuma.

Iako Iran insistira na tome da je obustavio program razvoja nuklearnog naoružanja još 2003. godine, na Zapadu i u Izraelu ne jenjava sumnja da je upravo Fakrizade u tajnosti nastavio da radi na njemu. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju ga je spominjala u završnom izveštaju iz 2015. godine u vezi sa otvorenim pitanjima da li iranski program za razvoj nuklearne energije za tajni cilj ima i izgradnju nuklearnog oružja. U izveštaju stoji kako je Fakrizade nadgledao aktivnosti koje možda „podržavaju vojnu dimenziju iranskog nuklearnog programa“.

OSVETA SE SERVIRA HLADNA

Jedan od rukovodilaca Instituta Arab Gulf States u Vašingtonu Ali Alfoneh za nemački „Špigel“ kaže da u vojnom pogledu ne treba „precenjivati“ značaj ciljanih ubistava Solejmanija i Fakrizadea. On kaže da su obojica bili na čelu „kompleksnih birokratskih organizacija“, koje će nastaviti da rade i posle smrti njihovih šefova. „Ciljano ubistvo Fakrizadea pre svega ima simbolički, psihološki i politički efekat“, kaže i Adnan Tabatabai iz tink-tenka CARPO i objašnjava da takve akcije imaju za cilj da izazovu Iran kako bi preduzeo osvetničke akcije i tako doveo do eskalacije sukoba. Verovatnije je, međutim, da Iran ni ovog puta neće hrliti da ad hok sveti Fakrizadea i uđe u otvoren sukob koji ne može da dobije. Treba očekivati da će osvetu servirati hladno, preko šiitskih milicija, za cilj uzeti Amerikance u regionu, saudijsku infrastrukturu ili mete na izraelskoj teritoriji.

Iako je za najnovije ubistvo iranskog atomskog fizičara optužio Izrael i SAD, a hardlajneri zahtevaju osvetu (konkretno, dnevne novine „Kejhan“ traže napad na izraelski lučki grad Haifu), predsednik Rohani upozorava da ne bi trebalo hrliti u drastičnu reakciju jer su atentatori upravo to hteli – da isprovociraju novi otvoreni konflikt sa Iranom.

Provokacija je, međutim, isuviše velika da bi iranske vlasti mogle sebi da dopuste da tek tako preko nje pređu, pogotovo što je ove godine ubijen i legendarni Solejmani. Sasvim logično zvuči i spekulacija nekih medija da je Fakrizade ubijen uoči primopredaje vlasti u Beloj kući, jer neprijateljima Irana, koji Teheranu nikako ne veruju, ne bi išlo u prilog da novi predsednik SAD Džozef Bajden ponovo uvuče Ameriku u Atomski sporazum sa Iranom, koji je Tramp bio pocepao, i obustavi sankcije koje ga guše. Svaka kontraakcija Irana bi to praktično skinula sa dnevnog reda dok, sa druge strane, spektakularan atentat otežava Teheranu da se ponovo približi Americi.

Kako god bilo, sukob između Izraela i Irana će se nastaviti, u najmanju ruku pojedinačnim akcijama tajnih službi, odmazdama i terorističkim napadima, koji u svom zbiru vode ka nekom konačnom obračunu. Taj sukob je generator nestabilnosti na čitavom Bliskom istoku.