Ko je kome vladar

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko iskoristio je svoja Bonska ovlašćenja prošle sedmice i poništio zaključke Narodne skupštine RS o prenosu entitetskih ovlasti na državni nivo. Milorad Dodik je izjavio kako je ovo „poslednji put“ da se u RS uvažavaju odluke visokog predstavnika donesene upotrebom Bonskih ovlasti. Narodna skupština RS će se na svom današnjem zasedanju očitovati o Inckovim odlukama, dok su ostale institucije RS u „intenzivnim“ konsultacijama oko novonastale situacije.

Juče je u iznenadnu posetu Banjaluci stigao i Boris Tadić, predsednik Srbije, naglasivši da je na razgovor došao kao predsednik zemlje koja je garant poštovanja Dejtonskog sporazuma. „Nametnuta rešenja“ su neprihvatljiva za stabilnost u regionu, te treba izbegavati situacije u kojima se „legitimne odluke predstavnika građana“ poništavaju, rekao je predsednik Srbije. Zvaničnih reakcija na Tadićev iznenadni dolazak u Federaciji još nema, dok političari u RS uveravaju javnost da se ne priprema novi „velikosrpski projekat“, te da Tadić nije došao da „nameće rešenja“ u BiH. (?!)

Nažalost, u BiH već dugo ne postoje „građani“, već „pripadnici konstitutivnih naroda“ i njihovi predstavnici. Stoga su sporni zaključci NS RS sve, samo ne „legitimne odluke“. Njima je utvrđeno da se nijedno prenošenje nadležnosti i ustavnih ovlašćenja sa entitetskog na državni nivo ne može desiti bez prethodne usaglašenosti oba entiteta. U praksi, to bi značilo da nijedna odluka državne institucije (poput Ustavnog suda BiH) za Republiku Srpsku ne bi bila obavezna; da nijedan državni zakon ne bi mogao da bude usvojen dok NS RS ne da svoj pristanak; da se niz pitanja (poput imigracije, azila, statusa izbeglica, itd.), koja su trenutno regulisana na državnom nivou, „prebacuje“ u nadležnost entiteta, tj. Republike Srpske. Sve u svemu, zaključci daju legitimitet pokušajima RS da blokira funkcionisanje države, koji su u poslednje vreme sve češći.

IZGUBLJENA BITKA: Političari u RS nemaju drugog izbora nego da prihvate konačnu odluku Kancelarije visokog predstavnika, OHR-a, iako se upućuju poruke da je „izgubljena bitka ali ne i rat“. No, daleko od toga da je stanje u državi narušeno tek ovim „incidentom“ – BiH se nalazi u najdubljoj političkoj (o ekonomskoj da ne govorimo) krizi nakon rata. Dodik se svojim izjavama i ponašanjem postavlja kao apsolutni vladar, po kome u RS ne mogu suditi sudije Muslimani, jer on nema poverenja u njih; tužbama protiv novinara zbog prenošenja agencijskih vesti; velikodušnim pomaganjem sinovljevog biznisa državnim parama, kako mali ne bi postao „klošar“; te odgovaranjem na svako „neugodno“ novinarsko pitanje sa „boli me k….“ ili „j… mi se“. S druge strane, lopovluk, nepotizam i briga za sopstvenu poziciju političara u Federaciji pokazuju da im je do države stalo kao do lanjskog snega – najveći domet je upućivanje poziva OHR-u da „reaguje“ i reši problem u državi.

Međunarodna zajednica je, čini se, slabija nego ikad – ni poslednja primena Bonskih ovlasti nije prošla uz jedinstvenu podršku svih zemalja Evropske unije, koje polako gube živce sa ovdašnjim političarima. Valentin Incko trenutno pokušava da okupi lidere vodećih partija u BiH zarad razgovora – oni Prudski su (naravno) propali. Sulejman Tihić, (novo)izabrani lider SDA, izjavio je sarajevskim medijima da odbija Inckovu inicijativu zbog „kompletne situacije oko zaključaka NS RS, retorike koja se nastavlja, te obaranja strategije povratka“. Na novoj sednici Vijeća za implementaciju mira, koja bi trebalo da se desi u oktobru, raspravljaće se, između ostalog, i o gašenju OHR-a, odnosno njegovoj transformaciji u kancelariju specijalnog predstavnika EU. Ostaje pitanje ko će u tom slučaju preuzeti odgovornost za ovu državu.