Za „Vreme“ iz Pekinga
Dolazak u Veliki dom naroda bio je oko osam sati ujutru, sat pre najavljenog početka „ceremonije otvaranja“, kako su je Kinezi nazvali, zbog bezbednosnih provera. U autobusu saznajemo da se može uneti jedan mobilni telefon, koji je moguće koristiti samo za snimanje i koji mora biti na flajt modu, i jedan foto-aparat. Drugi telefon, ako ga posedujete, mora se ostaviti u autobusu. Naši domaćini, novinari iz Kine, ne smeju da unesu ni taj jedan telefon. Novinarska solidarnost je u ovom slučaju, čak i u Kini (za razliku od Srbije), nadmudrila stroga bezbednosna pravila. O detaljima nećemo.
Nakon čekanja da prođemo kroz rendgen, na kiši koja je tog jutra (sreda, 18. oktobar) padala u Pekingu, odvode nas na treći sprat, na balkon sa kojeg imamo priliku da posmatramo početak kongresa. Na balkonu ispod nas su snimatelji i fotoreporteri, kao i novinari akreditovani za praćenje kongresa. U parteru su delegati. Na bini, okrenuti delegatima, članovi Centralnog komiteta.
Tačno u devet sati, uz zvuke vojne muzike, ulaze članovi Predsedništva CK KP Kine. Jedan za drugim. Prvi seda na prvu stolicu, drugi na drugu, i tako redom. Okrenuti leđima članovima CK, licem delegatima. U sredini predsednik Si Điping. Prvo se svira himna, onda predsednik Si (Kinezi prvo pišu prezime pa ime) čita imena preminulih članova CK između dva kongresa. Odaje se pošta minutom ćutanja.
Onda predsednik počinje da čita svoj govor, koji su svi delegati dobili u pisanoj verziji. Traje skoro tri i po sata. Na kineskom jeziku, bez prevoda za strane goste i novinare. Štampanu verziju na engleskom novinari su dobili nakon završetka govora. Imala je 65 strana.
Zapanjujuće je kako velikom salom Doma naroda, nad kojom sa tavanice dominira ogromna zvezda petokraka, odjekuje zvuk papira kada delegati okreću listove prateći izlaganje svog predsednika, koji je govor čitao jednoličnim tonom, tek povremeno naglašavajući poneke reči, nakon čega bi usledio aplauz.
Čaj iz šolje na govornici, koju su konobari menjali u pravilnim vremenskim razmacima, srknuo je tek nekoliko puta. Devojke koje su služile čaj članovima CK ulazile su u salu gotovo strojevim korakom, svaka zadužena za po jedan red, i u savršenom skladu i pravoj liniji kretale se od jednog do drugog člana. Zabeležili smo i da su članovi obezbeđenja, njih četvorica, u jednom momentu utrčali i izneli jednog člana CK u invalidskim kolicima.
KINESKI SAN: U govoru se Si Điping dotakao skoro svih značajnih tema, počev od ekonomije i vojske, pa do ekologije i otvaranja radnih mesta. Najpre je, u ime delegata prethodnog, XVIII kongresa, podneo izveštaj o tome šta je sve urađeno za proteklih pet godina. Naveo je impozantne brojke, ali i najavio ciljeve Komunističke partije Kine i Narodne Republike Kine u narednom periodu.
Kina je između dva kongresa, prema navodima iz govora predsednika, smanjila stopu siromaštva sa 10,2 odsto na manje od 4 odsto, što u prevodu znači da je više od 60 miliona ljudi izvučeno iznad granice siromaštva. Svake godine se otvori oko 13 miliona radnih mesta u urbanim sredinama, čime Kina planski raseljava građane iz ruralnih predela, kreirajući poslove za njih i stvarajući održiv razvoj.
Kina tako planira da „socijalizam sa kineskim karakteristikama“, kako nazivaju svoje društveno uređenje, u narednom periodu znatno unapredi. Predsednik Si je najavio i ostvarenje „Kineskog sna“.
Za naciju čija istorija i kultura doseže i do pet hiljada godina unazad, i koja je vladala dobrim delom onog što je tada bio svet, jasno je šta znači „Kineski san“. Si to nije ni krio. Socijalizam sa kineskim karakteristikama, koji je u Kini postao uspešan, model je za ostale zemlje koje žele da sačuvaju svoju nezavisnost i koje na taj način žele da razvijaju svoje društvo. Si je posebno apostrofirao da će Kina i dalje voditi miroljubivu politiku izbegavajući konflikte, da se neće mešati u unutrašnje stvari drugih zemalja, ali i da će jačati svoju vojsku.
Inicijativa „Pojas i put“ koju je Si lansirao 2013. godine, pored ekonomskog, ima u planu i meki uticaj na zemlje partnere. Domaćini su tako delegaciju od 32 novinara iz 27 zemalja koje se nalaze na trasi projekta „Pojas i put“ proveli i sa ponosom pokazali svoje tehnološke novotarije. Program je bio organizovan od ujutru do uveče, sve na tragu teza iz predsednikovog govora. Tako je na „Pojas i put novinarskom forumu“ razgovarano o većoj saradnji novinarskih organizacija, razmeni iskustava, boljem upoznavanju naših gledalaca, slušalaca i čitalaca sa kulturom drugih zemalja.
TEHNOLOŠKI RAZVOJ: Predstavili su nam i Peking expo centar, u kojem je organizovana izložba najsavremenijih tehnoloških dostignuća između dva kongresa. Od nano tehnologije, u koju je spakovana minijaturna kamera visoke rezolucije koju pacijent proguta a ona snima ceo abdomen kroz koji prođe, i to u realnom vremenu prikazuje u visokoj rezoluciji na monitoru pre nego što je pacijent izbaci iz tela, preko modela super brzih vozova i najnovijeg kineskog putničkog aviona C 919, do najnovijih satelita koje je Kina počela da proizvodi i lansira na komercijalnoj osnovi i za potrebe drugih zemalja, ali i raketnih sistema kineske vojske.
Novinare su poveli i u obilazak Tijanđina, grada udaljenog oko 150 kilometara od Pekinga, poslednjim modelom brzog voza, koji je na relaciji od Šangaja do Pekinga uveden sredinom septembra. Brzina tog voza je ograničena na 350 kilometara na čas, iako je na testiranju dostigao čitavih 486 km/h. Danas je mreža brzih pruga u Kini duža od 22.000 kilometara, dok je još 11.000 kilometara u izgradnji.
U Tijanđinu su nam domaćini predstavili i Eko city, deo grada udaljen 45 kilometara od centra. Prostire se na oko 30 kvadratnih kilometara, a izgradnja je počela 2007. godine, kao zajedničko ulaganje Kine i Singapura. Na poljima uz sam Pacifik, na kojima su ranije bili bazeni za skupljanje morske soli, na tlu koje je bilo slano i porozno i na kojem zbog presoljenosti nije moglo ništa da uspeva, danas je moderan grad. Projektovan za 350.000 stanovnika, sa ogromnim zelenim površinama, jezerom, obnovljivim izvorima energije, od 2015. godine podigao je svoj BDP sa 10 milijardi juana (oko 1,5 milijardi dolara) na oko 20 milijardi juana do kraja ove godine, sa procenom da 2020. godinu završi sa čitavih 50 milijardi juana (7,5 milijardi dolara).
U Kini su veoma ponosni na svoju politiku „ekološke civilizacije“, kojom pokušavaju da stanu na put ogromnom zagađenju koje je rezultat prevelikog razvoja. Ipak, u Pekingu je, dva dana nakon početka kongresa, smog prekrio grad.
Kina je planski pre dvadesetak godina počela da šalje najbolje đake na najprestižnije svetske univerzitete i da ih nakon školovanja vraća u zemlju. Cilj je da unapređuju znanje i ostvaruju nove tehnološke uspehe, ali i da postavljaju nove obrazovne institucije u kojima bi svoje znanje prenosili. Rezultat takve politike je da danas više od 600.000 mladih godišnje diplomira na visokotehnološkim fakultetima i odmah se šalje na usavršavanje u mnogobrojne institute koje je Kina u međuvremenu osnovala. Rezultat je već vidljiv u napretku savremenih tehnologija, a utisak vašeg reportera je da će Kina tehnologijom osvojiti svet. U Tijanđinu smo videli kako se autoput ne gradi, već – montira.
