Za „Vreme“ iz Rima
Takozvani „kazahgejt“ ogolio je sve pukotine i nedostatke ionako sklepane koalicije koja i dalje opstaje samo zato što italijanski predsednik Đorđo Napolitano tako hoće.
Počelo je 29. maja, kada je 50 policajaca opkolilo kuću u bogatoj četvrti na zapadnoj periferiji Rima. Policajci su izvršavali Interpolov nalog za hapšenje kazahstanskog državljanina osumnjičenog za pranje novca i finansijske malverzacije. Ili su bar mislili da to rade. U kući su pronađene samo žena, Alma Šalabajeva, i njena šestogodišnja ćerka. Njih dve su odvedene u pritvor, a dva dana kasnije na aerodrom Čampino i brzo deportovane iz Italije. Na pisti ih je čekao privatni avion, koji je unajmila kazahstanska vlada, kako bi njih dve i, verovatno, osumnjičenog čoveka što pre sproveli do Astane, prestonice Kazahstana. Prvi problem bila je činjenica da čovek u tom trenutku nije bio sa svojom porodicom. Drugi problem je njegov identitet: Muktar Ablazov, bogati i kontroverzni kazahstanski biznismen koji je ujedno i jedan od najpoznatijih protivnika Nursultana Nazarbajeva, teško obolelog kazahstanskog predsednika.
Čitava priča pročula se 31. maja, posredstvom italijanske novinske agencije ANSA. Ipak, Anđelino Alfano, italijanski ministar unutrašnjih poslova i drugi čovek Berluskonijeve stranke, i ministarka spoljnih poslova Ema Bonino za slučaj su saznali tek dva dana kasnije. Kriza je polako narastala do početka jula, kada je, posle serije članaka u različitim italijanskim medijima, narasla u svojoj punoj veličini.
U početku, vlada je negirala da ima ikakvih saznanja o događaju, a premijer Enriko Leta naredio je istragu koja je okončana izveštajem čelnika policije, Alesandra Panse. U međuvremenu, 16. jula, Đuzepe Prokačini, šef kabineta ministra unutrašnjih poslova, podneo je ostavku kada je otkriveno da je on učestvovao u evakuaciji žene i devojčice. Za sada je poznato da je kazahstanska vlada preko svoje ambasade u Rimu našla saučesnike u italijanskim institucijama koji su im pomogli da se dočepaju Ablazovljeve porodice i tako povećaju pritisak na ovog disidenta. Obrazlažući ostavku, Prokačini je rekao da je neko drugi, a ne on, obavestio Ministarstvo unutrašnjih poslova o slučaju.
U petak 19. jula, italijanski parlament raspravljao je na temu izglasavanja nepoverenja ministru unutrašnjih poslova, ali sačuvali su ga govor premijera Lete i snage unutar njegove Demokratske partije. Da je parlament izglasao nepoverenje Alfanu, vlada bi pala gotovo istog trenutka.
Još uvek ostaje nejasno ko je u italijanskim institucijama omogućio informacije i pomoć kazahstanskom režimu. Zna se da su italijanske vlasti još 4. juna obaveštene da Ablazov ima status političkog azilanta koji mu je garantovala Velika Britanija. Taj status se odnosi i na njegovu porodicu i omogućava im slobodno kretanje kroz Šengen zonu, dok sam Ablazov mora da ostane u Velikoj Britaniji zbog služenja kazne za nepoštovanje suda.
Najčešća verzija priče u italijanskim medijima glasi ovako: kazahstanski predsednik Nazarbajev, stari prijatelj Silvija Berluskonija, nekako je iskoristio Alfana da porodicu Ablazova deportuje u Astanu. Ako je ova verzija tačna, postavljaju se dva pitanja. Prvo, zašto bi premijer Leta koristio svoj ionako mršav politički kapital da štiti Alfana od glasanja o nepoverenju? Drugo, zašto Alfano tako tvrdoglavo negira da je išta znao o čitavom slučaju? Najjednostavniji odgovor bi bio da lideri u usponu dve italijanske partije rade zajedno, igrajući se dobrog i lošeg policajca, kako bi sačuvali koalicionu vladu.
Ali, postoji i druga verzija, koju je, sudeći prema našem izvoru, teško potvrditi, ali sva je prilika da je bliža istini. Kazahstanski ambasador Andrijan Jelemesov probao je da razgovara sa Berluskonijem, nadajući se da staro prijateljstvo između kazahstanskog predsednika i bivšeg italijanskog premijera može da pomogne u hvatanju Ablazova. Međutim, ambasador nije uspeo da stigne do Berluskonija, ali je razgovarao sa njegovim najpouzdanijim čovekom – Đanijem Letom.
Đani Leta, rođen 1935, po zanimanju novinar, nekoliko puta zamenik bivšeg premijera Berluskonija, danas njegov savetnik iz senke, stric je današnjem premijeru. Danas je običan građanin, bez ikakve funkcije, ali vrlo moćan običan građanin, kome je unutar Berluskonijeve stranke poveren težak zadatak održavanja dobrih odnosa sa Vatikanom. Upravo je on, prema ovoj verziji događaja, razgovarao sa šefom kabineta ministra unutrašnjih poslova i pokrenuo čitavu mašineriju. Prokačiniju je telefonom javio da je Alfano odobrio ekspresno izručenje Ablazovljeve porodice. Razlog zbog kog je učinio tako veliku uslugu kazahstanskom predsedniku još uvek nije poznat, ali, prema našem izvoru, on bi mogao da bude lične prirode.
Kako god bilo, italijanska vlada je 12. jula opozvala odluku o proterivanju Ablazovljeve porodice, ali njegove žena i ćerka se već nalaze u Kazahstanu, a teško je očekivati da će im režim u Astani dozvoliti da odu u italijansku ambasadu. Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi izdala je 18. jula saopštenje u kom je deportacija Alme Šalabajeve i njene ćerke izjednačena sa supertajnim operacijama CIA. Eksperti UN-a veruju da je deportacija bila „neuobičajena, samim tim nezakonita, stoga – vrlo zabrinjavajuća“.
Vlada gaji nade da je prošlonedeljno neuspelo glasanje o nepoverenju poslednja reč u ovom sramnom poglavlju. Ali, još je tmurnih oblaka na horizontu. Kasacioni sud, najviša sudska instanca, 30. jula odlučuje o jednoj od najklizavijih optužbi protiv Silvija Berluskonija. Sud će morati da potvrdi ili obori presudu koju je 8. maja doneo sud u Milanu, po kojoj je Berluskoni osuđen na četiri godine zatvora i pet godina van javnih funkcija, zbog optužbi za fiskalnu prevaru. Berluskonijeva stranka je već zapretila obaranjem vlade ako presuda bude potvrđena.
Još malo baruta u već eksplozivnom scenariju dodaje i to što je 19. jula, dok se parlament bavio izveštajem o deportaciji Šalabajeve, drugi sud u Milanu osudio na sedam godina Lelea Moru i Emilija Fedea, a na pet Nikol Mineti – sve troje zbog učešća u lancu prostitucije koji je Berluskoniju dobavljao devojke za lude žurke. Berluskoni je već osuđen na sedam godina u istom slučaju, zbog afere sa tada sedamnaestogodišnjom devojkom iz Maroka. Premijer Emilio Leta daje sve od sebe da razmrsi čvorove između sudbine vladajuće koalicije i lične Berluskonijeve sudbine. Pre nekoliko dana bio je u Londonu, gde je pokušao da preusmeri političku agendu na ekonomska pitanja i fiskalne mere, kako bi izvukao zemlju iz najduže ekonomske krize u Zapadnoj Evropi. Ipak, njegova koaliciona vlada, koja nekim čudom opstaje samo zahvaljujući jakoj želji predsednika Napolitana, stalno je pod pretnjom od političkog kolapsa, a mora da se bori sa skandalima i podelama koji nemaju baš mnogo veze sa uobičajenim dužnostima vlade.
Po rimskim kuloarima već su se pojavile glasine o tome da u septembru sledi još dublja kriza, koja bi mogla da rezultira novim izborima. Da sve bude još komplikovanije, u junu sledeće godine Italija preuzima rotirajuće predsedništvo Evropske unije. Ova vlada bi do tad još uvek mogla da opstane ili će nova morati da bude formirana do kraja godine. Za to vreme, italijanske porodice masovno ne idu na letovanja jer moraju da paze na porodični budžet. Ministri i političari moraće da nađu izlaz iz ove krize, koja je bila potpuno neočekivana, jer je ona samo nagoveštaj onoga što sledi u narednih nekoliko mesec. Kao u slučaju Šalabajeve, niko ne zna sa koje strane će doći sledeći udar. Političke tenzije su toliko jake da i najmanji pokret može da izazove lavinu.
