foto: ap photo
Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom
Za „Vreme“ iz Bona
Tabloid „Bild“ citira iz jednog internog papira Vlade kako se navodno očekuje 1,5 miliona izbeglica u Nemačkoj ove godine. Bulevarski list dalje računa da ta brojka može da poraste na oko sedam miliona, kada došljaci budu uspeli da dovedu i svoje porodice. Vlada u Berlinu demantuje postojanje takve procene i drži se brojke od 800.000 tražilaca azila u ovoj godini. Pritom će verovatno oko trećine zahteva za azil doći od građana država takozvanog Zapadnog Balkana – koji azil neće dobiti.
No, bez obzira na činjenice, strahovi su opipljivi, a „zabrinuti građani“ – u sumnjivom procentu tetovirani i obrijanih glava – ponovo su svakog ponedeljka na ulicama Drezdena i drugih gradova, pre svega na istoku Nemačke. U proseku jednom dnevno bivaju napadnuti ili zapaljeni domovi u kojima treba da budu smešteni azilanti. U nekoliko slučajeva su požari podmetnuti iako su izbegličke porodice bile u zgradi.
Kriza prodire u svakodnevicu: škole, vrtiće, stambena naselja. Sve više Nemaca nema krov nad glavom (355.000), što je rezultat smanjenog broja socijalnih stanova, a dolazak izbeglica će samo pogoršati stvari. Dok je grad-pokrajina Hamburg uvela zakon prema kojem može da zapleni prazne poslovne zgrade za smeštaj izbeglica (uz obeštećenje vlasniku), manje opštine reaguju nespretno. Tako su rukovodstva gradića Nihajm i Ešbah iz opštinskih stanova izbacile stanare kako bi smestile izbeglice.
PRAVO NA AZIL: Političari koji pecaju glasove zdesna za sve krive lično Angelu Merkel. Ona je 4. septembra odlučila da se potpuno otvori granica ka Austriji i jasno rekla da „pravo na azil ne zna za gornje granice“, to jest da se ne sme staviti van snage samo zato što dolazi mnogo ljudi. „I danas bih isto odlučila“, rekla je Merkelova tokom vikenda za „Dojčlandfunk“. U jednom komentaru „Dojče vele“ potez Merkelove naziva spontanim i čak ga poredi sa klečanjem Vilija Branta u Varšavskom getu, za šta veliki socijaldemokratski kancelar tada nije dobio aplauz u Nemačkoj.
Najveći otpor velikodušnoj politici prema izbeglicama stiže iz Bavarske, od sestrinske Hrišćansko-socijalne unije. „Došli smo do granice kapaciteta, dalje ne može“, kaže bavarski premijer Horst Zehofer, čija je pokrajina podnela najveći teret dolaska izbeglica. Njegov sekundant, pokrajinski ministar finansija Markus Zeder, čak traži bodljikavu žicu na granici sa Austrijom. I u samoj hrišćansko-demokratskoj uniji budi se najkonzervativnije krilo. Partner u velikoj koaliciji SPD, lutajući u potrazi za svojom politikom, našao se takođe prvi put desno od Merkelove. Tako je vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da je Nemačka na limitu snaga.
TREBA RAZGOVARATI SA ASADOM: Kancelarka levičarka? Usamljena borkinja za izbeglice? Teško. Jer ne treba prevideti da Merkelova paralelno marljivo radi na smanjenju priliva ljudi. Prva je među zapadnim političarima jasno rekla da sa Asadom treba razgovarati – to je, doduše, bilo pre ruskog bombardovanja u Siriji pa je ostalo nedorečeno u kojem svojstvu treba pričati sa Asadom. Produžen je mandat osoblju Bundesvera u Avganistanu odakle stiže sve više izbeglica. Merkelova se snažno zalaže za raspodelu pridošlica u okviru EU. Takođe, bez njenog blagoslova ne bi ni bilo razgovora Brisela sa turskim predsednikom Erdoganom o otvaranju izbegličkih gradova za još dva miliona ljudi u Turskoj. Merkelova traži i oštru kontrolu spoljnih granica EU kao i brzo izbacivanje iz zemlje Balkanaca koji nisu dobili azil.
Iako deluje da nemačka kancelarka još nikada nije politički stajala slabija, berlinski „Tagescajtung“ primećuje da Merkelova ima dva moćna saveznika, i pritom ne misli na partijske vojnike koji su sasvim na liniji svoje šefice. Prvi saveznik je Ustav, koji garantuje zaštitu svim izbeglicama, bez obzira na njihov broj. A drugi adut je – nezamenjivost Angele Merkel. Naime, sva je prilika da će kancelarka 2017. pojuriti svoj četvrti mandat, a čak i unutarpartijski kritičari dobro znaju da Merkelova izbore ne gubi.
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
