Ankete kažu – 53. Toliko u procentima iznosi podrška kancelarki Angeli Merkel među nemačkim građanima. Za njene standarde to je poražavajuće malo, a poslednji put je njena politika tako slabo cenjena 2011, kada je obznanjeno da će Nemačka finansirati kredite pomoći Grčkoj. Analitički žreci i bulevarska štampa javljali su tada o skorom kolapsu nemačke ekonomije, baš kao što sada javljaju o nadolazećem kolapsu pod izbegličkim talasom
Za „Vreme“ iz Bona
Tabloid „Bild“ citira iz jednog internog papira Vlade kako se navodno očekuje 1,5 miliona izbeglica u Nemačkoj ove godine. Bulevarski list dalje računa da ta brojka može da poraste na oko sedam miliona, kada došljaci budu uspeli da dovedu i svoje porodice. Vlada u Berlinu demantuje postojanje takve procene i drži se brojke od 800.000 tražilaca azila u ovoj godini. Pritom će verovatno oko trećine zahteva za azil doći od građana država takozvanog Zapadnog Balkana – koji azil neće dobiti.
No, bez obzira na činjenice, strahovi su opipljivi, a „zabrinuti građani“ – u sumnjivom procentu tetovirani i obrijanih glava – ponovo su svakog ponedeljka na ulicama Drezdena i drugih gradova, pre svega na istoku Nemačke. U proseku jednom dnevno bivaju napadnuti ili zapaljeni domovi u kojima treba da budu smešteni azilanti. U nekoliko slučajeva su požari podmetnuti iako su izbegličke porodice bile u zgradi.
Kriza prodire u svakodnevicu: škole, vrtiće, stambena naselja. Sve više Nemaca nema krov nad glavom (355.000), što je rezultat smanjenog broja socijalnih stanova, a dolazak izbeglica će samo pogoršati stvari. Dok je grad-pokrajina Hamburg uvela zakon prema kojem može da zapleni prazne poslovne zgrade za smeštaj izbeglica (uz obeštećenje vlasniku), manje opštine reaguju nespretno. Tako su rukovodstva gradića Nihajm i Ešbah iz opštinskih stanova izbacile stanare kako bi smestile izbeglice.
PRAVO NA AZIL: Političari koji pecaju glasove zdesna za sve krive lično Angelu Merkel. Ona je 4. septembra odlučila da se potpuno otvori granica ka Austriji i jasno rekla da „pravo na azil ne zna za gornje granice“, to jest da se ne sme staviti van snage samo zato što dolazi mnogo ljudi. „I danas bih isto odlučila“, rekla je Merkelova tokom vikenda za „Dojčlandfunk“. U jednom komentaru „Dojče vele“ potez Merkelove naziva spontanim i čak ga poredi sa klečanjem Vilija Branta u Varšavskom getu, za šta veliki socijaldemokratski kancelar tada nije dobio aplauz u Nemačkoj.
Najveći otpor velikodušnoj politici prema izbeglicama stiže iz Bavarske, od sestrinske Hrišćansko-socijalne unije. „Došli smo do granice kapaciteta, dalje ne može“, kaže bavarski premijer Horst Zehofer, čija je pokrajina podnela najveći teret dolaska izbeglica. Njegov sekundant, pokrajinski ministar finansija Markus Zeder, čak traži bodljikavu žicu na granici sa Austrijom. I u samoj hrišćansko-demokratskoj uniji budi se najkonzervativnije krilo. Partner u velikoj koaliciji SPD, lutajući u potrazi za svojom politikom, našao se takođe prvi put desno od Merkelove. Tako je vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da je Nemačka na limitu snaga.
foto: apPREGOVARATI ILI SVRGNUTI: Predsednik Sirije Bašar el Asad
TREBA RAZGOVARATI SA ASADOM: Kancelarka levičarka? Usamljena borkinja za izbeglice? Teško. Jer ne treba prevideti da Merkelova paralelno marljivo radi na smanjenju priliva ljudi. Prva je među zapadnim političarima jasno rekla da sa Asadom treba razgovarati – to je, doduše, bilo pre ruskog bombardovanja u Siriji pa je ostalo nedorečeno u kojem svojstvu treba pričati sa Asadom. Produžen je mandat osoblju Bundesvera u Avganistanu odakle stiže sve više izbeglica. Merkelova se snažno zalaže za raspodelu pridošlica u okviru EU. Takođe, bez njenog blagoslova ne bi ni bilo razgovora Brisela sa turskim predsednikom Erdoganom o otvaranju izbegličkih gradova za još dva miliona ljudi u Turskoj. Merkelova traži i oštru kontrolu spoljnih granica EU kao i brzo izbacivanje iz zemlje Balkanaca koji nisu dobili azil.
Iako deluje da nemačka kancelarka još nikada nije politički stajala slabija, berlinski „Tagescajtung“ primećuje da Merkelova ima dva moćna saveznika, i pritom ne misli na partijske vojnike koji su sasvim na liniji svoje šefice. Prvi saveznik je Ustav, koji garantuje zaštitu svim izbeglicama, bez obzira na njihov broj. A drugi adut je – nezamenjivost Angele Merkel. Naime, sva je prilika da će kancelarka 2017. pojuriti svoj četvrti mandat, a čak i unutarpartijski kritičari dobro znaju da Merkelova izbore ne gubi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iako najveći deo čovečanstva više ne dovodi u sumnju činjenicu da se zagrevanje planete ubrzava, iako su mnoge države i velike kompanije ustanovile aktivne, društveno odgovorne i zakonski utemeljene mehanizme za kontrolu emisije štetnih gasova, ostaje činjenica da se mnoge od ovih mera izvrdavaju, da se brojke lažiraju i da mnoge države, naročito one u razvoju, nisu spremne da se, samo zarad opstanka planete, odreknu prljavih tehnologija na kojima baziraju ekspanziju svoje ekonomije
Zohran Mamdani i El-Sajed možda su najbolji primeri da se na javnu scenu vratila zaboravljena veština pridobijanja ljudi u neposrednom kontaktu na ulici
Što se Kine tiče, najavljena poseta Vašingtonu, bilo kada do nje da dođe, deo je kineske strategije prilagođavanja. Poslednjih meseci Peking šalje signale da želi manje ideološke konfrontacije, a više ekonomskog razvoja. Si Đinping se sve češće i lično angažuje u kontaktima sa velikim privatnim kineskim preduzetnicima, uključujući i one koji su ranije bili potisnuti iz prvog plana. To ukazuje da je prioritet ponovo privredni rast. Ako je ta procena tačna, Kina će pokušati da sa Trampom postigne stabilnu konkurenciju i spreči novu ekonomsku eskalaciju
Hrvatska policija uhapsila je u Puli ukrajinskog državljanina Vladimira Z, kojeg nemačke vlasti sumnjiče da je učestvovao u postavljanju eksploziva na gasovode Severni tok 1 i Severni tok 2. Hapšenje je izvršeno na osnovu Evropskog naloga za hapšenje
Kiša je pomogla vatrogascima da stave pod kontrolu šumske požare u Nemačkoj i Belgiji, ali pojedina žarišta i dalje tinjaju ispod zemlje. Dim i miris paljevine osećaju se desetinama i stotinama kilometara od požarišta, dok stručnjaci upozoravaju na opasnost od takozvanih „zombi-požara“
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
