Trenutno stanje javne rasprave u Mađarskoj jasno se vidi na tabli prikazanoj u Fejsbuk videu premijera Viktora Orbana. Pod naslovom „Glavni proizvođači lažnih vesti“ nalaze se lica 22 novinarke i novinara.
Spiskovi nepodobnih osoba ili medija nisu novost u Orbanovoj zemlji, kojom se sve autoritarnije upravlja. Tako se i jedan autor DW već ranije pojavio na „spisku neprijatelja“ jednog provladinog lista.
Ali ton postaje sve oštriji i agresivniji – i to iako do sledećih parlamentarnih izbora ima više od pola godine, piše Dojče vele.
Usijana atmosfera
Prošle sedmice je javnost šokiralo samoubistvo načelnika policije u Hodmezevašarhelju, nadomak granice sa Srbijom. Nekoliko dana ranije napao ga je lokalni list blizak Orbanovoj stranci Fides, pošto je odobrio održavanje protesta kritičnog prema vladi. Na skupu je bilo i poziva na nasilje.
Nije jasno u kojoj je meri tragična smrt povezana sa javnim napadima – ali se uklapa u sliku zemlje u kojoj se političke rasprave vode sve ogorčenije.
„Već dugo svedočimo da javni diskurs postaje sve agresivniji: politika stalno stvara slike neprijatelja, dehumanizuje čitave grupe i preplavljuje javnost propagandnim porukama – finansiranim iz poreskih prihoda“, kaže pravni i medijski stručnjak Gabor Poljak sa Univerziteta „Etveš Lorand“ u Budimpešti.
„Nervni otrov propagande“
Protiv zaoštravanja javne debate prošlog vikenda na ulice Budimpešte izašlo je najmanje 50.000 građana, prema procenama organizatora. Pod sloganom: „Vazduh! – Zauzimanje za slobodan javni prostor i čistu javnu debatu“, poziv na nestranački skup uputio je pozorišni kolektiv Loupe.
Na bini su govorili umetnici, među njima i komičarka Edina Potjondi, koja je upozorila da vlada „nervnim otrovom propagande“ kontroliše javnu raspravu.
Povod za proteste bili su, prema osnivaču Loupea Tamašu Lenđelu, sveprisutni vladini plakati koji već više od deset godina huškaju protiv uvek novih neprijatelja – od izbeglica do ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
„Milijarde poreskih sredstava troše se na dezinformacije i propagandu“, kaže glumac Lenđel za DW. „Zato smo došli na ideju da učinimo nešto protiv tih plakata.“
Rezultat dosadašnjih protesta: peticija sa više od 200.000 potpisa i inicijativa za referendum o zabrani poruka mržnje u javnom prostoru. Lenđel i saradnici sada čekaju odluku mađarske izborne komisije.
Kult ličnosti – onlajn i oflajn
Samo nekoliko kilometara dalje od demonstracija koje je organizovao Loupe, premijer Viktor Orban je dan ranije, na jednom neformalnom predizbornom događaju, ponovo upozorio na navodne neprijatelje Mađarske.
Postoje stranke, nevladine organizacije i mediji, rekao je premijer, „koji samo čekaju da sprovedu uputstva iz Brisela“. Oni su, dodao je, odgovorni za agresiju i kampanje klevetanja protiv „hrišćanskih i nacionalnih umetnika, medija i stranaka“.
Na istom događaju Orban je snimio selfi sa autorom jednog ekstremno desničarskog bloga, na kojem se opozicioni lider Peter Mađar redovno naziva „stenicom“. Stranka Tisa, koju predvodi Mađar, prema aktuelnim istraživanjima ima dobre šanse da pobedi na parlamentarnim izborima u proleće 2026. godine, i zato je postala meta medijskog aparata Fidesa.
„Don Veto“
U taj aparat spadaju i provladini blogeri i influenseri, kod kojih se premijer poslednjih meseci sve češće lično pojavljuje.
Tako, na primer, i na Jutjub kanalu repera i Orbanovog obožavaoca Lasla Pitjingera, poznatog kao „Dopeman“. On desno-populističkog premijera hvali kao „Don Veta“ – aludirajući na mađarsku politiku blokiranja u Evropskoj uniji i na fiktivnog mafijaškog bosa Dona Vita Korleonea iz filmskog serijala Kum.
To što se premijer češće lično pojavljuje u tom medijskom prostoru jeste novina u ovoj kampanji, kaže stručnjak Gabor Poljak. „Ali ko veruje da Fides u digitalnom prostoru zaostaje, ne razume stvarnost.“
Prema istraživanju budimpeštanskog trusta mozgova Political Capital, od januara do avgusta 2025. u Mađarskoj je potrošeno oko 5,6 miliona evra na političko oglašavanje samo na Fejsbuku – od čega 85 odsto dolazi od provladinih aktera.
Zaglušujuća medijska moć
U takozvanim tradicionalnim medijima dominacija Fidesa još je očiglednija: državna medijska kuća MTVA, koju je Orban odavno doveo pod svoju kontrolu, samo u prvih šest meseci ove godine dobila je oko 80 milijardi forinti (oko 205 miliona evra) iz javnih sredstava.
Brojni privatni portali i regionalne novine nalaze se čvrsto u rukama kompanija bliskih Fidesu, a najvažnije državno regulatorno telo – Medijsko veće – popunjeno je partijskim kadrovima.
Zbog toga se nevladina organizacija Reporteri bez granica (RSF) žali na „politički, ekonomski i regulatorni pritisak“ na slobodne medije. U indeksu slobode medija RSF-a, Mađarska se trenutno nalazi na 68. mestu od 180 zemalja. Kada je Orban 2010. godine stupi na svoj drugi mandat, posle četiri godine u opoziciji, bila je na 23. mestu.
Kako bi se slobodni mediji u zemljama poput Mađarske bolje zaštitili, EU je nedavno usvojila novi zakon – European Media Freedom Act. Za njegovu primenu, međutim, Brisel zavisi od država članica – a mađarska vlada već je podnela tužbu protiv njega Sudu pravde Evropske unije.
Poboljšanja još nema na vidiku
S obzirom na odnos snaga u medijima i ukopane pozicije, u dogledno vreme se ne očekuje popuštanje javne debate. Medijski stručnjak Gabor Poljak smatra da za to najveću odgovornost snosi vladajuća stranka, koja je stalnu eskalaciju retorike pretvorila u svoj zaštitni znak:
„Mi ovde praktično već deset godina živimo u stalnoj predizbornoj kampanji – stranka ne može da funkcioniše drugačije.“
U mesecima do izbora u proleće 2026. godine, Poljak zato očekuje dalje zaoštravanje javnog diskursa: „To će biti vrlo glasno, agresivno i brutalno razdoblje.“
