Prošla godina odnela je preko sto života novinara, ova bi mogla da bude još gora. „Vreme“ podseća na neke koji su stradali u Ukrajini
Kada je u februaru ove godine došlo do, sada već uobičajene, razmene tela između Rusije i Ukrajine, među telima vojnika i civila bilo je i telo Viktorije Rošćine na čijoj je uniformi pisalo „PRESS“.
Telo je vraćeno sa jasnim znakovima mučenja i zlostavljanja u ruskom zatvoru, gde je novinarka provela više od godinu dana. Posmrtnim ostacima falili su i neki unutrašnji organi.
Aleksandar Martemijanov putovao je sa još dvojicom kolega između gradova u regionu Donjecka kada je njegov automobil pogođen od strane ukrajinskog drona „samoubice“. Sva trojica imali su nešto zajedničko – bili su novinari.
Prema nedavnim podacima Međunarodne federacije novinara život je u ratu Ukrajini izgubilo preko 115 medijskih radnika, dok je ugašeno preko 350 medijskih kuća.
Godina 2024. bila je najsmrtonosnija od kada se Komitet za zaštitu novinara (CPJ) bavi statistikom. Pogibiji preko 124 novinara i medijska radnika u protekloj godini najviše je doprineo rat na istoku Evrope kao i onaj u pojasu Gaze.
Godina 2025. na dobrom je putu da opet obori ovaj negativan rekord.
„Sada je najopasnije vreme da se bude novinar u istoriji CPJ. Ratovi u Gazi i Ukrajini su bez presedana po uticaju na novinare i pokazuju značajno pogoršanje globalnih normi za zaštitu novinara u zonama sukoba, ali daleko od toga da je to jedino mesto gde su novinari u opasnosti. Naše brojke pokazuju da su novinari pod napadom širom sveta“, rekla je izvršna direktorka CPJ Džodi Ginsberg.
„Vreme“ donosi pregled slučajeva nekih novinara koji su u poslednje vreme izgubili život u Ukrajini.
Viktorija Rošćina
Ukrajinska novinarka Viktorija Rošćina prvo je u avgustu 2023. godine nestala na delu teritorije Ukrajine koji je pod kontrolom Rusije.
Preko godinu dana ova novinarka bila je u ruskom zatvoru gde je u septembru prošle godine pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima i poginula.
Njeni posmrtni ostaci vraćeni su u februaru 2025. godine u okviru razmene tela između Rusije i Ukrajine.
„Na telu je bilo brojnih znakova mučenja i zlostavljanja“, rekao je Jurij Belousov, šef odeljenja za ratne zločine pri Kancelariji ukrajinskog tužioca, prenosi ruski IStories.
Aleksandar Martemijanov
Ruski novinar Aleksandar Martemijanov poginuo je u januaru ove godine, prilikom napada ukrajinskog drona u istočnoj Ukrajini. Ovaj deo teritorije pod okupacijom je Rusije.
Agencija Ria prenosi da se Martemijanov vraćao sa kolegama iz Gorlivke, grada u regionu Donjecka, kada je njihov automobil pogođen.
Arman Solden
Francuski novinar, rodom iz Sarajeva, bio je deo ekipe novinske agencije AFP kada je poginuo u maju 2023. godine prilikom raketnog napada u gradu Časov Jar (oblast Bahmuta).
Solden je bio iskusni novinar koji je na istoku Evrope radio kao video-koordinator AFP. Prilikom napada bio je sa ukrajinskim vojnicima, ali i još četiri kolege od kojih niko nije povređen.
„Solden je bio entuzijastičan, energičan i hrabar, potpuno posvećen poslu“, rekla je Kristin Buažar, direktorka agencije za Evropu, prenosi BBC.
Ana Prokofjeva
Ruska novinarka Ana Prokofjeva poginula je na frontu u Belgorodskoj oblasti kada su ukrajinske snage vršile prodor.
„Ana Prokofjeva, vojna dopisnica Kanala 1, poginula je dok je obavljala svoju profesionalnu dužnost. To se dogodilo u Belgorodskoj oblasti na granici s Ukrajinom, gde je snimateljska ekipa Kanala 1 raznesena neprijateljskom minom. Snimatelj Dmitrij Volkov, koji je bio s Anom, je povređen“, saopštio je portparol medija za koji je Prokofjeva radila.
Rajan Evans
Član ekipe novinske agencije Rojters, Rajan Evans, poginuo je u ukrajinskom gradu Kramatorsku u avgustu prošle godine.
Rajan je sa još dvojicom kolega, koji su zadobili povrede, bio u hotelu Safir kada je pogođen projektilom do strane ruskih snaga.
Evans je radio kao savetnik za bezbednost u agenciji.
I mnogi drugi
Ovo su samo neki od brojnih novinara koji su svoje živote izgubili prilikom izveštavanja. Ovu priču još strašnijom čini to da se sudbina nekih medijskih radnika ne zna, te da su njihova tela i dalje negde na istoku Ukrajine.
Javnost je odavno navikla da je istina ona koja prva strada, ali sa njom stradaju i oni koji je prenose. A tako se šalje i poruka – ne njuškajte svuda jer vam glava može biti u torbi.
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
U Vatikanu je posle prvog dana glasanja pušten crni dim. Kardinali će u četvrtak unutar Sikstinske kapele nastaviti glasanje dok se ne izabere novi poglavar Rimokatoličke crkve
U Rusiju na obeležavanje Dana pobede nad fašizmom idu i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, kao i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
