Krađa veka, "11. septembar svetske diplomatije", medijski terorizam, američka bruka stoleća... Pitanje je da li ijedna od ovih fraza dovoljno dobro opisuje ono što je počelo da se događa tokom vikenda, i što će izgleda trajati sve dok ne "procuri" i poslednji od 251.287 američkih diplomatskih dokumenata do kojih je došao Vikiliks (Wikileaks)
„Hilari Klinton i nekoliko hiljada diplomata širom sveta dobiće srčani udar kada se ujutro probude i shvate da je čitavo skladište poverljivih dokumenata spoljne politike dostupno javnosti u formatu u kome mogu da se pretražuju. Svuda gde postoji američka ispostava, postoji i skandal koji će biti otkriven… To je prelepo i užasavajuće.“
Ovo je napisao Bredli Mening (22), bivši vojnik i obaveštajni analitičar za koga se pretpostavlja da stoji iza objavljivanja više od četvrtine miliona američkih poverljivih diplomatskih prepiski.
„Najveći svetski diplomatski skandal“, „11. septembar svetske diplomatije“, krađa veka, medijski terorizam, američka bruka stoleća… Pitanje je da li ijedna od ovih fraza dovoljno dobro opisuje ono što je počelo da se događa tokom vikenda, i što će izgleda trajati sve dok ne „procuri“ i poslednji od tih 251.287 američkih dokumenata iz državne arhive koji će zauvek promeniti sliku Amerike i diplomatije uopšte.
KOMAD OPREME: Stvar je, bar koliko se zna i nagađa, ovako počela: Mening je proletos nekako uspeo da upadne u zaštićene arhive diplomatske prepiske i da ukrade dokumente. Navodno, niko nije shvatio da Mening snima ove dokumente za „lične potrebe“ jer je do računara dolazio sa „piši-briši“ CD-om na kome je pisalo na primer „Lady Gaga“. Obrisao bi muziku i snimio na CD kompresovane fajlove.
Potom je dokumente prosledio Vikiliksu, vebsajtu „duvača u pištaljku“, organizaciji koja pokušava da doprinese političkoj transparentnosti u svetu.
Početkom godine, kako pišu američki mediji, na svoj Fejsbuk profil postavio je nekoliko uznemirujućih komentara: „Bredli Mening nije želeo ovu bitku. Previše i prebrzo ima da izgubi“; „Bredli Mening nije komad opreme“.
U pritvoru je sada već sedam meseci i sledeće godine će mu suditi. Optužen je za nedozvoljeno preuzimanje poverljivog materijala u vreme kad je bio u vojnoj službi u bazi blizu Bagdada, i mogao bi da bude osuđen na 52 godine zatvora.
U međuvremenu, pošto je dokumentacija stigla u Vikiliks, prosleđena je dalje najvećim svetskim redakcijama i čitavom svetu. Dok su menjala ruke, dokumenta su bila spakovana na mali fleš drajv, na kome su zauzimala svega 1,6 GB memorije.
Sve zvuči kao scenario za loš holivudski politički triler sa gomilom slavnih glumaca sa, na primer, Benom Aflekom na čelu.
Pre 251.000 dokumenata koje je preuzeo, Vikiliks je objavio skoro 400.000 tajnih dokumenata koji se odnose na rat u Iraku, a pre toga i oko 77.000 dokumenata pod naslovom „Avganistanski ratni dnevnik“.
foto: reutersDRŽAVNI NEPRIJATELJ BROJ JEDAN: Džulijen Asanž…
„Vođa“ Vikiliksa, bivši haker Australijanac Džulijan Asanž, dokumente je dostavio „Njujork tajmsu“, „Špiglu“, „Mondu“, „Gardijanu“ i „El Paisu“, a ovi mediji posle višemesečnih analiza počinju da objavljuju detalje.
Asanž je odavno poznat javnosti, a u međuvremenu je ponovo došao u žižu interesovanja pošto je Švedska pre oko mesec dana za njim izdala poternicu optuživši ga za silovanja. Njegov advokat, međutim, tvrdi da se radilo o nezaštićenom seksu sa dve žene, ali uz njihov pristanak. Mada se nakratko povukao iz javnosti plašeći se da će optužnica za silovanje baciti loše svetlo na čitavu diplomatsku aferu, Asanža možda čeka nova tužba u Americi za špijunažu. U međuvremenu, azil mu je ponudio Ekvador, koji poručuje da u toj zemlji može slobodno da objavljuje koju god informaciju želi.
CURI I PLJUŠTI: Do utorka uveče, kada ovaj tekst odlazi u štampu, na internetu se moglo pronaći ukupno 278 papira od pomenute 251.000 koje su marljivo rasturali na različite načine grupe novinara i aktivista okupljenih oko Vikiliksa, velikih svetskih medija i organizacija. Stvar se očigledno otrgla kontroli bilo kakvih službi i vlada za koje se ne može reći da nisu pokušavale da stopiraju čitavu stvar. Britanska vlada izdala je upozorenje svim urednicima i zatražila brifing o sadržaju dokumenata. Vikiliks je između ostalog objavio na Tviteru u nedelju po podne da je pod masovnim i širokim tzv. DOS (Denial of Service) hakerskim napadom. To znači da su hakeri sa više lokacija, upravljajući hiljadama kompjutera uspeli da pristupe sajtu Vikiliks i time ga toliko uspore da je bio blokiran i nedostupan za druge posetioce. U međuvremenu su dokumenti premeštani po internetu da bi opet postali dostupni na sajtu Vikiliks. Nama, „običnim ljudima“, potvrđeno je još jednom da i hakerski napadi spadaju u državne, ili može se reći diplomatske poslove. Nije isključeno da će se i o tome naći ponešto u dokumentima Vikiliksa.
Kina je to, tradicionalno, mnogo uspešnije obavila: ona je blokirala internet pristup do sajta sa dokumentima i sprečila rasturanje informacija po državi, a zvaničnici su odbili da bilo šta komentarišu.
PLASTIČNA HIRURGIJA, PLAVUŠE I DNK: U međuvremenu, zahvaljujući Vikiliksu, svaki dan postaje javan poneki istorijski i politički važan dokument koji sasvim sigurno američke diplomate širom sveta lišava sna, pa se preslišavaju šta su sve pisali i slali u Vašington. Ali, izgleda da je za medije bilo još zanimljivije to što su dokumenti izblamirali američke diplomate jer se ne bave samo politikom već i tračaranjem.
Na primer: Svetlana Medvedev izaziva tenzije između Putinovog i Medvedevljevog „kampa“ i predmet je ogovaranja. Ona je napravila listu zvaničnika koji treba da „pate“, i čije će se karijere zakomplikovati, zato što su nelojalni Medvedevu. S druge strane, supruga azerbejdžanskog lidera Ilhama Alijeva imala je toliko plastičnih operacija da ju je iz daljine moguće pomešati sa ćerkom. Zbog toliko operacija veoma teško pokreće lice. Za libijskog lidera Muamera Gadafija kaže se da je stalno u društvu „sladostrasne plavuše“, ukrajinske medicinske sestre.
…i Hilari Klinton koja pokušava da amortizuje diplomatski skandal
S druge strane, državna sekretarka Hilari Klinton i njena prethodnica Kondoliza Rajs tražile su – sudeći prema dokumentima u čiju verodostojnost sumnjaju samo još ljubitelji teorije zavere – da američke diplomate špijuniraju političare zemalja domaćina i predstavnike Ujedinjenih nacija među kojima je i generalni sekretar Ban Ki Mun. Njih dve su tražile od diplomata da skupljaju informacije o vojnim instalacijama, oružju, ali i lične informacije o političkim liderima, njihovoj komunikaciji, o vozilima koje koriste, njihove DNK uzorke, otiske prstiju i snimke oka, lozinke, brojeve kreditnih kartica. Sa evropskog stanovišta to prevazilazi diplomatske poslove i postaje špijunaža. Kako piše „Gardijan“, neki od dokumenata sadrže detaljne optužbe za korupciju pojedinih režima, obaveštajne podatke o tajnim pošiljkama oružja, o trgovini ljudima…
SVETSKI LIDERI, LIČNO: „Gardijan“ nalazi primere devastirajućeg kriticizma britanske vojne operacije u Avganistanu, kritikuju se postupci britanskog premijera Dejvida Kameruna, pa se čak pominje i neadekvatno ponašanje članova britanske kraljevske porodice. Vladimir Putin je u jednoj depeši nazvan „alpha–dog„. Klintonova je, piše u dokumentu, naredila ambasadoru u Rimu da istraži ima li kakve istine u glasinama da Silvio Berluskoni i Vladimir Putin, osim prijateljskih, imaju i ozbiljne poslovne veze. U izveštajima se govori o navodnim vezama ruske vlade sa organizovanim kriminalom. Pominje se trgovina oko pražnjenja zatvora Gvantanamo uključujući i to da je slovenačkim diplomatama rečeno da prihvate neke od oslobođenih zatvorenika ako žele da osiguraju susret s predsednikom Barakom Obamom. Govori se o korupciji u avganistanskoj vladi uz pominjanje kako je viši zvaničnik otkriven da nosi 50 miliona dolara u kešu.
Dokumenti ukazuju i da bi Severna i Južna Koreja u bližoj budućnosti, nakon smrti lidera Severne Koreje Kim Džong Ila, mogle da se ujedine, pod kontrolom Seula. Takođe, navodi se da postoji neslaganje među kineskim političarima oko odnosa sa Pjongjangom. Neke diplomate pominju kako se treba suočiti s novom realnošću: da Severna Koreja kao „tampon država“ ima jako malu vrednost za Kinu. Kinezi su od 2008, kada je Kim Džong Il (koji inače „voli da pije“) imao šlog, tražili dokaze o njegovom zdravstvenom stanju i prijavljivali da nisu primetili nikakve ožiljke od operacije na njegovom licu.
Najvrednije američke diplomate su u Ankari, iz koje je u Vašington otputovalo čak 7918 dokumenata. Izveštaji govore o islamističkim tendencijama u vladi Redžepa Erdogana. Ocena američkih diplomata o partnerstvu u NATO-u sa drugom najvećom savezničkom armijom je poražavajuća. Tursko vođstvo je navodno potpuno posvađano. Erdoganovi savetnici, kao i ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, ne razumeju se baš najbolje u politiku izvan Ankare. Amerikanci su zabrinuti zbog „neoosmanskih“ vizija Davutoglua, piše nemački „Špigl“.
Američke diplomate Stejt department upozoravaju da su mnogobrojni rukovodioci vladajuće partije AKP članovi nekog muslimanskog bratstva, a da je Erdogan islamističke bankare postavio na uticajne položaje. Navodno se Erdogan informiše isključivo iz islamističkih novina.
No, još je zanimljivija dokumentacija iz Nemačke. „Špigil“ prenosi depešu sadašnjeg ambasadora SAD u Berlinu Filipa Marfija, koji za ministra spoljnih poslova zemlje domaćina Gvida Vestervelea kaže da su mu „misli plitke“ pre svega zato što „ne vlada kompleksnim pitanjima spoljne politike i bezbednosti“. Diplomate SAD se žale da ne znaju kako da se ophode sa Vesterveleom koji im je „zagonetan“ i ima malo spoljnopolitičkog iskustva i „sumnjiv odnos prema SAD“. Vestervele ima „naglu narav“, piše na primer u depeši od 22. septembra 2009. godine, i zato mu teško pada da se povuče prilikom nesuglasica sa kancelarkom Angelom Merkel, koja takođe ne prolazi baš najbolje. Ipak, iz 1719 izveštaja iz ambasade SAD u Berlinu proizlazi da se u spoljna pitanja bolje razume od ministra spoljnih poslova. U internim izveštajima američke diplomate kancelarku nazivaju Angela „Teflon“ Merkel, zato što sve „sklizne sa nje“. Američke diplomate ocenjuju da Merkelova spoljnu politiku pre svega vodi tako da može da izvuče neku unutrašnjopolitičku korist.
ODJEK: Vlada u Berlinu reagovala je prilično uzdržano. Naglašava se da interne depeše ne mogu da utiču na bilateralne odnose između dve države. Sa druge strane, kao „veoma problematičan“ ocenjuje se postupak Vikiliksa. No, ni ostale vlade nisu bile naklonjene ovoj organizaciji zbog čega su odmah nakon objavljivanja dokumentacije pojedine američke diplomate pokušale da se „operu“, objašnjavajući postupke i laskajući zemljama domaćinima.
Kako je italijanska štampa objavila, premijer Silvio Berluskoni se najpre nasmejao kada je čuo sadržaj dokumenata u kojima ga nazivaju „nemarnim, zlim i nesposobnim“, i predanim „kasnim noćnim zabavama“. Međutim, kako su stizali novi papiri i pitanja novinara, raspoloženje mu se pokvarilo. Italijanska vlada saopštila je da je objavljivanje dokumenata deo strategije sa ciljem da ugrozi međunarodnu sliku Italije i njene ekonomske interese.
Državna sekretarka Hilari Klinton održala je konferenciju u kojoj je navela da se radi o napadu na interese američke spoljne politike i međunarodnu zajednicu, globalnu bezbednost, saveze i partnerstva, kao i na ekonomski napredak. „Uverena sam da će partnerstva koje je Obamina administracija do sada gradila veoma naporno moći da se odupru ovom izazovu.“ Ona je dodala da nije za divljenje kada se nevini ljudi dovedu u opasnost, niti ima išta hrabro u sabotiranju mirnih odnosa među nacijama.
Ujedinjene nacije nisu želele da komentarišu dokumente, navodeći da su transparentna organizacija te da su sve njene aktivnosti dostupne javnosti.
Konačno, svima je jasna i posledica čitave priče. Džon Kornblum, bivši američki ambasador u Berlinu, to je lepo objasnio: objavljivanje dokumenata vodiće do slabije razmene informacija sa SAD. „Druge vlade će u početku biti oprezne kako ne bi delile previše informacija sa SAD. Ali možda će objavljivanje depeša pomoći da shvatimo koliko diplomatija može biti teška i frustrirajuća, i zašto je tajnost nužna. Diplomate, kao i političari i novinari, takođe su ljudi. I oni vole da tračare.“
Dokumenta
Diplomatske depeše nisu za javnost. One, ponekad slikovito, dočaravaju situaciju u nekoj zemlji, odnose u vladi ili viđenja ljudi na visokim položajima, kako bi na osnovu toga ministarstva spoljnih poslova kreirala politiku. Depeše se često pišu i pomalo bombastično: pod jedan, da ne bi završile u korpi za otpatke; pod dva, da bi diplomata koji ih šalje sebi dao na značaju. Mnoge depeše diplomata SAD do kojih je došao Vikiliks čitaju se kao trač rubrike tabloida.
Dokumenti su napravljeni u periodu od 1966. zaključno sa februarom ove godine. Sadrže dokumentaciju između 274 ambasade i Stejt departmenta. Polovina depeša ne nosi nikakav stepen poverljivosti, nešto manje, 40,5 procenata, označeno je kao „poverljivo“, a samo šest odsto, 15.652 depeše, nose oznaku „tajno“. U njima se najviše govorilo o Iraku, ali je najviše dokumenata u Vašington stiglo iz Turske, skoro 8000.
Osim spoljne politike, raspravljalo se i o poslovima vlada zemalja domaćina, o ljudskim pravima, ekonomiji, terorizmu i UN-u. Neki dokumenti u javnost su pušteni u originalnom obliku, neki su delimično skraćeni kako bi se sakrile informacije za koje se smatra da mogu da ugroze živote, a neki uopšte neće biti objavljeni.
Procurilo i o Srbiji
Među 251.000 dokumenata, u čak 1320 govori se o Kosovu, a 1244 se vode da su poreklom iz Srbije i Crne Gore. Međutim, do sada je objavljeno svega par takvih dokumenata. U jednom od njih govori se o izveštaju sa sastanka pomoćnika američkog državnog sekretara Filipa Gordona sa francuskim diplomatama u Parizu, 16. septembra 2009. godine. U njemu se navodi da se spoljnopolitički savetnik Nikole Sarkozija, Žan-David Levit, požalio Gordonu da misija Euleks ima diplomatskih problema sa vlastima i javnošću na Kosovu, nakon što je potpisala dva tehnička protokola sa Srbijom.
Na to je Gordon poručio da će kosovska strana morati da prihvati te protokole, ali da treba jasno objasniti da je reč o tehničkim sporazumima koji neće uticati na status nezavisnog Kosova.
Levit je takođe kritikovao šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića, navodeći da on ne radi ništa kako bi ohrabrio Srbe da učestvuju u radu kosovskih institucija. Levit je naveo da Jeremić daje velika obećanja svaki put kada dođe u Francusku, ali da ih ne ispunjava.
U dokumentu se navodi i da se Levit više ne susreće sa ministrom Jeremićem, kao i da ga više ne smatra za „moderno lice Beograda“ za koje se inače predstavlja.
Zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije saopštili su da verodostojnost tog dokumenta nije potvrđena, a politički direktor Ministarstva Borko Stefanović je rekao da „nije relevantno da li je ministar Jeremić nekom savetniku, pa bio to i savetnik francuskog predsednika, simpatičan ili predstavlja lice evropske Srbije“, koje najbolje pokazuju potezi Vlade Srbije. Stefanović je rekao i da najavljeno objavljivanje dokumenata o razlozima iz kojih Ratko Mladić nije uhapšen ne može uzdrmati ni poziciju Srbije ni njenu saradnju sa Haškim tribunalom.
Osim toga, prema pisanju medija, koji prenose sadržaje ovih dokumenata, premijer Republike Srpske Milorad Dodik podržao je Ahtisarijev plan za Kosovo i američkim diplomatama najavio priznanje Kosova posle takve odluke Saveta bezbednosti UN. Ovo je navodno Dodik rekao pomoćniku američkog državnog sekretara za Evropu i Aziju Denijelu Fridu u Zagrebu. Dodik je to demantovao i rekao: „Frid laže, on je nama pretio da priznamo Kosovo“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!