Velike kompanije širom sveta okrenule su se protiv Gugla nakon otkrića da se njihove reklame plasiraju uz radikalan sadržaj na internetu. Sve glasnije postaju i pritužbe korisnika da vodeće društvene mreže u želji za profitom zloupotrebljavaju svoj uticaj na tržištu
Desilo se nešto gotovo nezamislivo u digitalnom svetu. Čitav niz vodećih multinacionalnih korporacija, marketinških agencija i vladinih organizacija povuklo je prethodne sedmice sve svoje reklame sa brojnih onlajn platformi internet giganta Gugl, uključujući tu i njegov popularni video servis Jutjub. Razlog: otkriće britanskih medija da se oglasi i reklame brojnih velikih kompanija pojavljuju zajedno sa sadržajima koji direktno propagiraju mržnju, uvrede, nasilje i ekstremizam.
MEKA MOĆ SILICIJUMSKIH GIGANATA: Na svojevrsni bojkot oglašavanja na vodećem internet pretraživaču odlučile su se brojne korporacije sa obe strane Atlantika: Pepsiko, Volmart, Starbaks, ili telekomunikacioni džinovi Verajzon i AT&T iz SAD; televizije Bi–Bi–Si i Skaj, zatim lanac konfekcije „Marks end Spenser“ i mobilni operater Vodafon iz Velike Britanije, a povlačenje reklama najavili su i Mekdonalds, Loreal, Audi, baš kao i neke od vodećih marketinških kuća u svetu, poput agencija Publicis i Havas Grupe, koje zastupaju brojne globalno prepoznatljive brendove.
Čak je kabinet premijera Velike Britanije u neuobičajeno oštrom saopštenju upozorio vodeće internet gigante da „mogu i moraju da urade više“ kako bi materijal koji promoviše radikalne i ekstremističke stavove bio uklonjen sa globalne svetske mreže. Iako takvih video-zapisa ima mnogo širom interneta, okidač su bile plaćene reklame koje su se pojavljivale uz snimke bivšeg vođe Kju-kluks-klana, ili kontroverznih islamističkih propovednika.
Udar na Gugl samo je poslednji u nizu pokušaja najšire javnosti da utiče na poslovanje vodećih internet provajdera kako bi se ograničio njihov sve veći i opasniji uticaj na društvene tokove u svetu. U tom eko-sistemu digitalnog reklamiranja ogroman broj pritužbi korisnika odnosi se na kombinaciju nekoliko ključnih faktora kojima internet giganti neodgovorno sprovode svoju „meku moć“ na tržištu. Tu je prvenstveno reč o sve većoj kontroli nad ličnim podacima ljudi, kao i ubrzanom širenju lažnih vesti i rastu dezinformacija.
Takođe, problematičan je i složeni, potpuno automatizovani sistem tzv. programatskog reklamiranja, u kome se kupovina i prodaja prostora za oglašavanje ne sprovodi direktnim kontaktom, već to radi kompjuterski algoritam, koji pokušava da reklamnu poruku dostavi pravoj osobi u pravo vreme i po najnižoj mogućoj ceni. I na kraju, sve glasnije se kritikuje i neutažena glad internet džinova za maksimiziranjem profita, koji se neretko ostvaruje uz izbegavanje poreskih obaveza na basnoslovnu dobit.
MILIJARDE OD REKLAMNIH PRIHODA: Britanski list „Gardijan“, koji se i sâm odlučio da povuče oglase sa platformi najpopularnijeg svetskog pretraživača, preneo je istraživanje uticajne agencije za istraživanje digitalnog tržišta eMarketer, koje pokazuje da reklame na Jutjubu predstavljaju relativno skromni udeo u ukupnim prihodima Alfabeta, krovne kompanije Gugla. Reklame na Jutjubu donele su Alfabetu „tek“ negde oko 5,6 milijardi dolara prošle godine, što predstavlja osam procenata ukupnog prihoda od 73,5 milijardi dolara ostvarenog u 2016.
Direktor poslovanja Gugla uputio je izvinjenje javnosti, obećavši da će kompanija unaprediti svoje alate namenjene oglašavanju. „Znamo da kompanije koje se reklamiraju ne žele da vide svoje reklame pored sadržaja koji nije u skladu sa njihovim vrednostima“, rekao je on.
Nedavna najava nemačke vlade da se, u saradnji sa Evropskom komisijom, pripremaju propisi kojima će se kažnjavati sajtovi penalima i do 50 miliona dolara ukoliko budu širili lažne vesti, govor mržnje ili neprikladan sadržaj – i to u roku od samo 24 časa od njihovog objavljivanja na internetu – pokazuju da za Gugl dolaze nešto teža vremena. A „čišćenje“ digitalnih medija i njihovog profitabilnog „lanca snabdevanja“ najavljuje i reklamna industrija u Australiji.
Za samo osam dana, otkako je otkriveno da se onlajn reklame plasiraju uz neprikladan sadržaj na internetu, Gugl je izgubio više od 18 milijardi funti (preko 22 milijarde dolara) od svoje tržišne vrednosti. Krovna korporacija Gugla, Alfabet, čija je vrednost pre skandala bila procenjena na 471 milijardu funti, smanjena je tako na „samo“ 453 milijarde.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
