Java imigrantskog sna

Za “Vreme” iz Njujorka

Na putu od Njujorka do Vašingtona više nema južne obilaznice oko Baltimora. Guglova mapa na mobilnom, koju gotovo svi prate dok voze kola mrežom autoputeva preko Vilmingtona i Filadelfije, pokazuje na tom mestu samo isprekidanu liniju, dok iz dubina Potapska štrče ostaci metalne konstrukcije srušenog mosta koji nosi ime autora američke himne Frensisa Skota Kija. Na obali reke gde se dogodila nesreća, predsedniku Džozefu Bajdenu preostalo je tokom nedavne posete jedino da obeća lokalnom stanovništvu federalnu pomoć u obnovi mada su ga još pre nego što je napustio Merilend dočekale ucene republikanskih konzervativaca okupljenih u kongresnoj grupi “Sloboda”. Kažu kako se prvo mora tražiti naplata štete od vlasnika kompanije broda koji je udario u noseći stub, a potom ostatak novca obezbediti rezanjem troškova iz drugih delova budžeta.

Državnu pomoć porodicama šestorice nastradalih radnika, imigranata iz Latinske Amerike, koji su usred noći popravljali put na mostu koji se sručio u reku, za sada niko ne pominje. Ako je za neku utehu, u jednom transparentom društvu, gde je sadržaj razgovora specijalnog tužioca Roberta Hura sa predsednikom zemlje javno dostupan – tako da svako može da sudi koliko je utemeljena njegova ocena o Bajdenovom “lošim pamćenju” – objavljen je i snimak razgovora pripadnika Uprave policije za transport Merilenda koji je prethodio tragediji, pa se polako slažu delići drame koja je dovela do gubitka života radnika i štete koja se meri u milijardama dolara zbog gubitka mosta i zatvaranja luke od koje žive desetine hiljada ljudi.

foto: satellite image c2024, maxar technologies via ap

POZIV ZA POMOĆ

Nakon što je posada broda “Dali”, nazvanog po ekscentričnom slikaru, isplovila iz baltimorske luke prema Šri Lanci, ostala bez struje i izgubila kontrolu nad plovilom, upućen je hitan poziv za pomoć. Dok je brod dužine Ajfelovog tornja, natovaren sa više od 4.700 kontejnera plutao niz reku, dežurni u Upravi policije naložio je hitno zatvaranje saobraćaja na mostu. Na severni i južni ulaz stigla su dva policijska vozila i blokirala put, odakle su mogli da vide rotaciona svetla par kamioneta kompanije Brauner bildersa na sredini mosta gde su obavljali radove.

Na sugestiju starešine da se radnici sklone sa mosta, policajac je odgovorio da čeka da dođu druga kola koja će ga zameniti, tako da može da ode da ih pokupi. Na snimku sigurnosne kamere vide se duge sekunde čekanja, brod koji udara u centralni pilon i most koji pada u reku zajedno sa vozilima na kojima još trepere rotaciona svetla. Može se samo nagađati da li je neko pokušao da ih upozori na to što se događa – radovi na državnoj infrastrukturi se ne obavljaju kako kome padne na pamet. Ali se isto tako samo može naslutiti koliko bi sve ovo izgledalo u vreme dnevnih gužvi kada taj most prelaze hiljade vozila.

Na sajtu Braunera osvanula je poruka vlasnika Džeka Marfija koji izražava duboko žaljenje zbog tragedije, moli se za oporavak jednog od preživelih i one koji su nastradali, sa linkom na koji se može uplatiti novčana pomoć. Na listi nema Marfijeve donacije, niti imena njegove kompanije. Do sada je prikupljeno 136.370 dolara od planiranih 300.000, što bi bilo po 50 hiljada za svaku porodicu. Toliko je iznosila godišnja zarada onih kojih više nema, na poslovima koje u Americi uglavnom rade imigranti iz Meksika, Gvatemale, Hondurasa, El Salvadora i Nikaragve, odakle su i došli nastradali radnici.

Prema podacima Biroa za radnu statistiku, od ukupnog broja zaposlenih u SAD, 17,6 odsto su ljudi latinoameričkog porekla, ali oni istovremeno čine čak trećinu radnika u građevinskoj industriji u koju spada obnova i izgradnja putne infrastrukture. Statistički podaci ukazuju na konstantno povećanje broja nesrećnih slučajeva u ovoj delatnosti, a među njima u ogromnom broju stradaju upravo oni koji su poreklom iz Južne Amerike.

POSLOVI KOJE NIKO NEĆE

Ti poslovi su izuzetno važni jer bi bez njih čitava zemlja stala, ali se lako dobijaju jer ih svi izbegavaju, radi se noću, po snegu, kiši, vetru, uz tanušne plastične barijere koje ih odvajaju od kola i kamiona koji tutnje u neposrednoj blizini. Mnogi od imigranata rade legalno, sa urednim dozvolama, ali se njihova deca često mogu videti na mostu “Džordž Vašington” koji spaja Njujork sa Nju Džersijem, kako na izlazima prema Harlemu hodaju pored dugih kolona automobila zaglavljenih u gužvama i nude voće, grickalice i vodu.

U njujorškom metrou povremeno se mogu sresti još sedmogodišnjaci kako prodaju M&M, kit kets i trajdent žvake, pomažući svojim porodicama da opstanu u jednom od najskupljih američkih gradova gde su se zatekli silom prilika, zbunjeni, uplašeni, izgubljeni i bespomoćni. Tu su ih nakon ilegalnog prelaska granice dovezli autobusima iz Teksasa i ostavili da se bore za preživljavanje, čekajući da imigrantska služba reši njihov status i dobiju pravo da zajedno sa svojim vršnjacima, umesto na peronima vozova, provode vreme u školskim klupama. Neki od njih će jednog dana imati dobro plaćene poslove, ali će jedan broj sigurno biti prinuđen da obavlja teške, slabo plaćene građevinske radove poput onih čiji se američki san završio u ledenom Potapsku, dobrim delom zbog nedovoljne zaštite na poslu i što veliki broj mostova ne zadovoljava osnovne bezbednosne standarde.

Nedavno istraživanje “Njujork tajmsa” otkriva da na više od 300 mostova koji se nalaze na glavnim putevima širom Amerike ne postoji adekvatna zaštita u vidu betonskih, kamenih ili metalnih barijera oko nosećih stubova u vodi, tako da su oni ekstremno ranjivi na svaki udar teških teretnih brodova, mada se ovo može videti i bez izveštaja specijalizovanih komisija.

Koliko god će mnogima zvučati čudno da je čitav Njujork na ostrvima koja su povezana sličnim mostovima, toliko je neobično da se najveća teretna luka na Istočnoj obali ne nalazi u industrijskom Baltimoru, već upravo u tom gradu. Menhetn je zajedno sa Sohoom i Harlemom ostrvo; Stejten ajlend je, kao što mu samo ime kaže, ostrvo. Bruklin i Kvins su u nastavku Long ajlenda, tako da jedino Bronks spojen uzanim rukavcem sa kopnom, ali se do njega iz samog grada kolima može stići, lako je pogoditi, jedino preko mostova Vajtston ili Trogs nek. Na sreću, do samog Menhetna svraćaju jedino džinovski kruzeri, ali zato u teretnu luku Njujork i Nju Džersi, koja se nalazi par kilometara nizvodno na Hadsonu, ulaze najveći teretni brodovi poput “Marka Pola” ili “Teodora Ruzvelta”, koji je dugačak koliko i obližnji Empajer stejt bilding, zbog čega je potrošeno dve milijarde dolara da bi se most Bejone podigao za dvadesetak metara.

BEZ ZAPENJENIH MLAZEVA

Ruku na srce, nisu ti mostovi na Istočnoj obali Amerike ni nalik onim zapenjenim mlazevima koje obale izbacuju jedna prema drugoj da bi ostali da lebde nad ponorom, ali ni ovde oči baš ne mogu lako da se priviknu na njihovo postojanje. Ne zbog čudesnosti tih građevina rastrganim u pustim krajevima, koliko zbog stila gradnje i nesklada noseće strukture, jer su njihovi stubovi često razbacani duž baruština i blatnjavih obala bez ikakvog reda, simetrije i sklada. Naravno, ne izgleda ni da će ti lukovi prvom prilikom nastaviti let, jer su više nego dobro privezani upletenim snopovima čeličnih sajli, ali njihova gruba lepota leži upravo u toj brutalističkoj arhitekturi, ako se izuzme Bruklinski most, koji je bitno drugačiji od svoje sabraće, mada i među njima ima nekih izuzetaka.

Do nepravedno ozloglašenog Bronksa stiže se sa kopna preko skladnog mosta “Mario Kuomo”, koji se naslanja na idilična predgrađa Njujorka sa nizovima ušuškanih kuća na proplancima sa pogledom na Hadson, u kojima će možda jednog dana živeti neki od onih koji ovih dana prodaju čokoladice po metroima i odlaziti vikendima u Vašington na obilazak Smitsonian muzeja, do kojih se sada uglavnom stiže od Njujorka putem koji vodi kroz zagušeni tunel koji preseca Baltimor, jer sa njegove leve strane više nema “Frensisa Skota Kija” da se izbegne gradska gužva.

No, srediće se i to za par godina koliko će potrajati rekonstrukcija. Na njegovoj izgradnji sigurno će odigrati ključnu ulogu radnici koji su došli iz Latinske Amerike čineći svoje živote, ali i čitavu zemlju, boljom. Kada, nakon posla, sednu u svoja velika kola, neće onima koji će prodavati ananas i kokos u plastičnim čašama na izlazima izgledati ništa drugačije od onih čiji su preci došli mnogo pre njih, jer su svi u ovoj zemlji stranci.