Između čekića i nakovnja velikih sila

„U poslednjih nekoliko nedelja, situacija se promenila“, objasnio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu razloge zbog kojih je „iznenada“ došao u Soči, letovalište na Crnom moru, kako bi se susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Postoji značajna mogućnost međunarodne pobede nad Islamskom državom u Siriji. I to je dobro. Ali loše je to što se Iran aktivno i redovno infiltrira u područja koja Daeš napušta“, dodao je Netanjahu, i time ukazao da je glavna tema razgovora dvojice lidera bila aktuelna situacija u Siriji.

Bio je to čak šesti susret Putina i Netanjahua od septembra 2015. godine, što dovoljno govori o sve većem značaju koji Izrael pridaje Rusiji, barem kada su u pitanju ključne bliskoistočne teme. Veliki strah zvaničnog Tel Aviva od širenja uticaja Irana i vojnog prisustva te zemlje u Siriji, ali i čitavom regionu, bio je direktno proporcionalan značaju delegacije koja je pratila Netanjahua na putu u Soči. Njegovim razgovorima sa Putinom, naime, prisustvovali su i šef Mosada i predsedavajući izraelskog Nacionalnog saveta za bezbednost.

IRAN KAO PRETNJA: Kako navodi portal Radio Slobodna Evropa, u poslednjih nekoliko nedelja Izrael je bio u neprekidnom kontaktu sa Kremljom, ali i s Belom kućom u Vašingtonu, upravo zbog bojazni od jačanja iranskog prisustva u regionu ukoliko bi dve vodeće svetske sile potpisale bilo kakav budući sporazum o okončanju sukoba u Siriji.

Izraelski premijer poručio je u Sočiju da je njegova zemlja spremna da interveniše i vojno kako bi se sprečilo širenje iranskog uticaja, kao i da bilo kakav mir u Siriji mora uključivati i potpuno povlačenje svih iranskih snaga sa tog područja. „Iran već ima popriličnu kontrolu nad Irakom, Jemenom i velikim delom i nad Libanom. Ne možemo zaboraviti kako Iran istovremeno preti da će uništiti Izrael. Protivimo se iranskom ukopavanju u Siriji i protiv ove pretnje branićemo se svim raspoloživim sredstvima“, poručio je Netanjahu nakon sastanka sa Putinom.

Vladimir Putin nije javno odgovorio na komentare izraelskog premijera o Iranu, pošto Rusija tu zemlju smatra jednim od ključnih partnera u rešavanju sirijske krize, ali je ruski ambasador u Izraelu poručio kako će Rusija „imati izraelske interese na umu“ kada je o Siriji reč.

„Džeruzalem post“ navodi da je istu poruku o mogućoj unilateralnoj vojnoj intervenciji u Siriji izraelska strana predočila i Americi, i to svega nedelju dana pre susreta sa ruskim predsednikom. Delegacija visokih izraelskih bezbednosnih zvaničnika poslata je u Vašington kako bi osigurala da će SAD izraelski zahtev za punim povlačenjem iranskih snaga iz Sirije uvrstiti u neki budući mirovni sporazum. Izgleda, međutim, da su po tom pitanju nade Izraela bile hladno dočekane, jer Amerika, navodno, nije čvrsto obećala da će u jedan takav dokument uvrstiti i ovaj izraelski zahtev.

Posle razgovora sa ruskim predsednikom u Sočiju, Benjamin Netanjahu požurio je natrag u domovinu na sastanak sa izaslanicima iz Bele kuće koje je predvodio uticajni Trampov savetnik i zet Džared Kušner. Iako suprug Trampove ćerke Ivanke, on nema praktično nikakvog iskustva u diplomatiji i međunarodnim odnosima, predsednik SAD ga je postavio da bude njegov glavni pregovarač za Bliski istok. Tokom svoje treće posete regionu Kušner se sastao sa liderima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Jordana, Izraela i Palestinske uprave, mada nije baš sasvim jasno koji je bio cilj te posete. Tramp još nije obelodanio svoju viziju napretka mirovnog procesa između Izraela i Palestine, niti je predočio „mapu puta“ kojom bi se iznova definisala američka bliskoistočna politika.

ZET U AKCIJI: Možda je Džared Kušner svojom „šatl-diplomatijom“ samo želeo da ispipa teren i još jednom potvrdi načelnu Trampovu posvećenost u pronalasku trajnog rešenja za dugotrajni izraelsko-palestinski sukob. Nakon sastanka sa Kušnerom, Netanjahu je izjavio da je takav dogovor „u našem dometu“ i obećao je da će raditi sa Trampovom administracijom radi „unapređenja mira, stabilnosti i sigurnosti u našem regionu“. Američki „Vašington post“ naveo je da je Kušner na bliskoistočnoj turneji od arapskih saveznika tražio da pokušaju da ubede palestinski pokret Hamas da napravi dogovor sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Time bi se ostvario cilj „ponovnog ujedinjenja Gaze sa palestinskim vlastima“, a Palestinci bi imali jedinstvenu vladu, što bi olakšalo dogovor sa Izraelom.

Katarska stanica „Al Džazira“ postavila je, međutim, pitanje da li palestinska uprava zaista može prihvatiti Trampovog zeta kao posrednika između njih i Izraelaca, jer je i sâm Kušner odrastao u porodici religioznih Jevreja koja je „investirala u nelegalnu izgradnju izraelskih naselja“ na okupiranoj Zapadnoj obali. Takođe, Palestincima bi mogle biti sporne i bliske porodične veze Džareda Kušnera sa izraelskim premijerom Netanjahuom, koji je tokom posete Americi čak i prespavao u domu Kušnerovih u Nju Džersiju.

Osim neiskustva, Trampovom zetu zamera se i to što zbog bliskosti sa američkim predsednikom sprovodi „paralelnu“ spoljnu politiku, a svoje aktivnosti ne koordinira sa američkim Stejt departmentom. Američki mediji već duže vreme spekulišu da postoji skriveni, ali tinjajući sukob između američkog ministarstva spoljnih poslova i Bele kuće, upravo zbog Kušnera i njegove političke „autonomije“. U tom sukobu, stranu Stejt departmenta i državnog sekretara Reksa Tilersona navodno sve više podržava i ministar odbrane Džejms Matis. Posebno se to videlo na primeru nedavne blokade Katara od strane šest arapskih zemalja, koju ni Tilerson ni Matis nisu priželjkivali. „Ne verujem da će to imati neki značajan, ako i bilo kakav uticaj, na zajedničku borbu protiv terorizma u regionu ili u svetu“, rekao je američki državni sekretar da bi sa šefom Pentagona pokrenuo sveobuhvatnu akciju kojom bi se ublažila blokada Katara.

Uticajni politički žurnal „Ameriken konzervativ“ naveo je da je Donald Tramp, dok su državni sekretar i ministar odbrane SAD pozivali na smirivanje situacije, javno izjavio da je „Katar dobro poznat kao sponzor terorista“. Spekuliše se i da je iza takve oštre Trampove retorike stajao upravo Džared Kušner, koji gaji bliska prijateljstva sa uticajnim predstavnicima Saudijske Arabije i Emirata. Američki žurnal upozorio je i da se blokadom Katara „promenila cela geopolitička situacija na Bliskom istoku“. „Turska je odmah pružila podršku Kataru, a i Iran je preduzeo korake da olakša blokadu“, čime se „stvorila tursko-katarsko-iranska alijansa, podržana od strane Rusije“.

OPTUŽBE ZA KORUPCIJU: Osim što brine kako će se razvijati postkonfliktna situacija u Siriji, premijer Izraela ima pune ruke posla i kod kuće, jer izraelska policija već duže vreme sumnja da je Netanjahu umešan u korupciju i proneveru. Nekoliko meseci policija istražuje optužbe protiv premijera, među kojima su i one da je primao skupe poklone od bogatih biznismena i da se dogovarao sa izdavačem izraelskog lista „Jediota ahronota“ da povoljnije izveštava o njemu, u zamenu za smanjenje uticaja provladinih dnevnih novina „Izrael hajom“.

Netanjahu je više puta saslušavan, ali čini se da je sada đavo odneo šalu jer je bivši šef njegovog kabineta Ari Harou, i sâm suočen sa istragom zbog brojnih krivičnih dela, odlučio da postane glavni svedok u procesu protiv izraelskog predsednika vlade u dva korupcijska slučaja. To je podstaklo sve glasnije sumnje da bi protiv Netanjahua uskoro mogla biti podignuta i optužnica.

Izraelski premijer optužbe je nazvao „lovom na veštice“ i optužio političku opoziciju, levicu i medije koji prenose „lažne vesti“ da su se udružili kako bi ga zbacili sa vlasti, jer ne mogu drugačije da ga pobede. Izraelska ministarka pravde Ajelet Šaked izjavila je da, za razliku od ministara, premijer ne mora da podnese ostavku čak i ako bude optužen za korupciju. Slučajnost ili ne, tek početkom jula bivši izraelski premijer Ehud Olmert, koji je bio osuđen za primanje mita i korupciju, pušten je iz zatvora nakon što je mu je odbor koji odlučuje o uslovnom puštanju na slobodu za trećinu smanjio kaznu. Olmert je u zatvoru proveo 16 meseci.