Vlada odlazećeg premijera Holandija je među prvima izdašno pomogla Ukrajinu u vojnoj opremi, iako je upravo ta vlada liberala ujedno drastično smanjila izdatke za odbranu, tako da su i holandski arsenali u jadnom stanju.
NATO je zvanično imenovao odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea za novog generalnog sekretara, piše DW. Taj 57-godišnjak će početkom oktobra naslediti Norvežanina Jensa Stoltenberga.
Nakon raspada vladajuće koalicije u Holandiji prošlog leta zbog spora oko politike prema migrantima, premijer Mark Rute javno je izjavljivao da se potpuno povlači iz politike – ali očigledno to nije ozbiljno mislio. Jer, ne samo da je ostao na čelu vlade do prevremenih izbora ovog proleća na kojima je pobednik bio desničarski populista Gert Vilders, nego je i partnerima u Evropskoj uniji dao do znanja da je zainteresovan da postane generalni sekretar NATO nakon Jensa Stoltenberga kojem mandat ističe početkom oktobra.
Zapravo, to bi bilo potpuno u duhu zapadnog vojnog saveza po kojem mesto vojnog komandanta redovno pripada najvažnijoj zemlji NATO, Sjedinjenim Američkim Državama, a položaj generalnog sekretara nekom Evropljaninu. I to po mogućnosti iz zemlje koja nije preterano velika vojna sila: od 14 generalnih sekretara, samo trojica su bili Britanci – prvi generalni sekretar, političar i general Hastings Ismej do 1957, Piter Karington (1984-1988) i Džordž Robertson (1999-2003).
Jednom je to bio i Nemac – Manfred Verner, od 1988. do svoje smrti u avgustu1994, ali inače su to gotovo redovno bili predstavnici manjih članica Alijanse. Tako bi i Mark Rute u stvari bio već četvrti Holanđanin na tom položaju, nakon Dirk Stikera (1961-1964), Jozefa Lunsa (1971-1984) i Jap de Hop Šefera (2004-2009).
Holandska pomoć Ukrajini
Ali mnogim Evropljanima, a možda pre svega mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, nikako se nije dopadao Ruteov stav prema Ukrajini i Rusiji. Vlada Rutea je, naime, bila među prvima koja je izdašno pomogla Ukrajinu u vojnoj opremi – iako je upravo ta vlada liberala Rutea ujedno drastično smanjila izdatke za odbranu, tako da su i holandski arsenali u jadnom stanju.
Ujedno, trebalo bi podsetiti da Holandija nije zaboravila i ne može da oprosti Rusiji obaranje civilnog aviona Malezija erlajnsa na letu MH-17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur 2014. godine, kada su većina od gotovo 300 žrtava bili Holanđani, a istraga je nedvosmisleno utvrdila da je avion bio oboren ruskom raketom ispaljenom u najmanju ruku s položaja pod kontrolom proruskih snaga na istoku Ukrajine.
Zbog toga izbor Rutea nije bio sasvim po volji ni slovačkom premijeru Robertu Ficu. S druge strane, Rute je mađarskom premijeru Orbanu obećao da će se držati obećanja koje je Stoltenberg dao Budimpešti: Mađarska neće morati da učestvuje u vojnoj i bilo kakvoj drugoj pomoći Ukrajini, ali da pritom ne sprečava vojni savez u tome. Pod tom pretpostavkom je i Orban na društvenim mrežama objavio da je Mađarska „spremna da podrži“ Holanđanina na položaju generalnog sekretara NATO.
Sličan dogovor postignut je i u Bratislavi. „Nakon zaključne diskusije s Markom Ruteom i savetovanja s vladom Slovačke, Slovačka može da zamisli Marka Rutea kao šefa NATO“, izjavio je slovački predsednik Peter Pelegrini.
Vreme za „nove“?
U prilog Ruteu išlo je i više drugih, veoma dobrih argumenata – pre svega onaj iznenađujuće dobar odnos tog holandskog političara s bivšim, a moguće i budućim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je Rutea čak nazvao „prijateljem“.
Drugi argument je sam NATO takav kakav jeste. Ni dosadašnjem generalnom sekretaru Stoltenbergu nije bilo uvek lako da vodi sve 32 članice ka istom cilju. Tu, naime, nije samo problem pomoć Ukrajini i odnos prema Rusiji. Tu je npr. i članica Alijanse Turska sa svojim ambicijama u regionu za šta druge članice gotovo uopšte nemaju sluha. Zato bi i bilo bolje da na čelu NATO opet bude neko sa severa Evrope, a ne političar sa Balkana.
Bez strasti, ali pragmatično
Holandska novinarka i autorka knjige o Ruteu, Šejla Sitalsing, dobro poznaje i slučajeve u kojima se Rute nipošto nije proslavio – kao što je na primer katastrofalni postupak njegove vlade u doba pandemije korone kada je pretio slom kompletnog zdravstvenog sistema te zemlje. I pored toga, ona ocenjuje da je Rute „veoma uspešan upravljač u krizama“.
Donedavnom holandskom premijeru teško je uopšte odrediti nekakav politički stav, ali s takvim „premijerom bez sidra i kompasa, morao se uvek postići kompromis. Tako smo uvek mogli da idemo dalje, ali bez nekakve strasti i uverenja“, piše ona u svojoj knjizi. Kriza i skandala je naravno bilo, ali, dodaje, nisu slučajno su u Holandiji svom premijeru dali nadimak „Teflon Rute“ – jer on je uvek nekako uspevao da sve optužbe „skliznu s njega“.
Mark Rute jeste bio rekorder na čelu vlade Holandije – tu dužnost je obavljao u četiri mandata, od 2010, do ovog proleća. I iako su se u njegovoj vladi menjali koalicioni partneri, uvek je nekako znao da dođe do dogovora. A i građani Holandije su uglavnom bili zadovoljni njegovom vladom i pragmatičnim načinom upravljanja zemljom. Nekakve velike ideje i vizije – kao što su se mogle čuti na primer od francuskog predsednika Emanuela Makrona – redovno su se lomile na Ruteovoj vladi u Hagu koja je pre težila „politici sitnih koraka“. A to su takođe osobine koje će svakako pomoći novom generalnom sekretaru NATO u obavljanju zadataka.
Mnoge ideje iznete u mirovnom planu za Ukrajinu u 28 tačaka odbačene su u prethodnim pregovorima ukrajinskih i evropskih zvaničnika kao ustupci Rusiji. Predsednik SAD Donald Tramp, međutim, ne odustaje
Nakon ubistva Aleša Šutara za koje se tereti mladić romske nacionalnosti, parlament u Sloveniji usvojio je zakon koji mnogi ocenjuju kao diskriminatorski prema Romima
Sudbina rata, ali i budući geopolitički poredak Istočne Evrope, oblikuju se iza zatvorenih vrata u dogovorima Vašingtona i Moskve – bez prisustva Ukrajine i suštinski bez učešća Evropske unije
Navodni vođa ukrajinskih diverzanata koji su uništili gasovod Severni tok biće isporučen iz Italije u Nemačku gde ga čeka suđenje
Izbor nove predsednice Irske dolazi u trenutku kada u mnogim evropskim državama jačaju antiimigrantske i nacionalističke snage, a politički centar se sve više pomera udesno pod izgovorom bezbednosti i “realpolitike”, dok prostor za otvorenu levicu izgleda sve uži. Ona je socijalistkinja, kritikuje NATO i izraelsku politiku, te vezuje socijalnu pravdu u Irskoj sa solidarnošću prema Palestini, što deluje kao retka, ohrabrujuća poruka u evropskom pejzažu koji se ubrzano pomera udesno
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
