U Francuskoj se u nedelju, 30 juna, održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka
Vanredni izbori, koje je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao nakon poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament mogli bi da imaju velike posledice po vodeću ulogu Francuske u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u, piše AP.
Na izborima pravo glasa ima oko 49 miliona ljudi, a oni biraju 577 poslanika.
Prema istraživanju agencije Ipsos u prvom krugu će stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Republikanska stranka osvojiti oko 36 odsto glasova, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Levičarski Novi narodni front bi prema projekciji trebalo da osvoji 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke partije Preporod oko 20 odsto.
Prema francuskom izbornom sistemu 577 poslanika donjeg doma parlamenta bira se u izbornim distriktima, a u drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5 odsto upisanih birača.
Prognoze u korist Nacionalnog okupljanja
Stranka Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 posalnika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta.
Predsednik Nacionalnog olupljanja Žordan Bardela (28) mogao bi da zameni Gabrijela Atala koji je s 35 godina postao najmlađi premijer u istoriji Francuske.
Makronova koalicija bi, sa trenutnih 250 poslanika, mogla da padne na manje od 100.
„Napeta kohabitacija“
U zavisnosti od rezultata izbora, Makron, čiji madat ističe 2027. godine, mogao bi da završi s nestabilnom većinom u parlamentu ili u „napetoj kohabitaciji“ s premijerom iz opozicije.
U tom slučaju, vlada bi mogla da sprovodi politike koje se razlikuju od planova Makrona.
Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno stvorilo tenzije u eventualnoj kohabitaciji.
Bardela je izjavio je da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu i da neće isporučiti rakete dugog dometa i drugo oružje kojima Ukrajina može da gađa mete na ruskoj teritoriji.
Le Pen je ponovila da, ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu, Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu.
S druge strane, pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, Zelene i partiju Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku.
Makron je ranije rekao da priznanje palestinske države mora da dođe „korisnom trenutku“, dok bi je Novi narodni front odmah priznao i prekinuo da podržava premijera Izraela Benjamina Netanjahua.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
