U Francuskoj se u nedelju, 30 juna, održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka
Vanredni izbori, koje je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao nakon poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament mogli bi da imaju velike posledice po vodeću ulogu Francuske u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u, piše AP.
Na izborima pravo glasa ima oko 49 miliona ljudi, a oni biraju 577 poslanika.
Prema istraživanju agencije Ipsos u prvom krugu će stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Republikanska stranka osvojiti oko 36 odsto glasova, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Levičarski Novi narodni front bi prema projekciji trebalo da osvoji 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke partije Preporod oko 20 odsto.
Prema francuskom izbornom sistemu 577 poslanika donjeg doma parlamenta bira se u izbornim distriktima, a u drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5 odsto upisanih birača.
Prognoze u korist Nacionalnog okupljanja
Stranka Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 posalnika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta.
Predsednik Nacionalnog olupljanja Žordan Bardela (28) mogao bi da zameni Gabrijela Atala koji je s 35 godina postao najmlađi premijer u istoriji Francuske.
Makronova koalicija bi, sa trenutnih 250 poslanika, mogla da padne na manje od 100.
„Napeta kohabitacija“
U zavisnosti od rezultata izbora, Makron, čiji madat ističe 2027. godine, mogao bi da završi s nestabilnom većinom u parlamentu ili u „napetoj kohabitaciji“ s premijerom iz opozicije.
U tom slučaju, vlada bi mogla da sprovodi politike koje se razlikuju od planova Makrona.
Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno stvorilo tenzije u eventualnoj kohabitaciji.
Bardela je izjavio je da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu i da neće isporučiti rakete dugog dometa i drugo oružje kojima Ukrajina može da gađa mete na ruskoj teritoriji.
Le Pen je ponovila da, ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu, Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu.
S druge strane, pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, Zelene i partiju Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku.
Makron je ranije rekao da priznanje palestinske države mora da dođe „korisnom trenutku“, dok bi je Novi narodni front odmah priznao i prekinuo da podržava premijera Izraela Benjamina Netanjahua.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
