U Francuskoj se u nedelju, 30 juna, održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka
Vanredni izbori, koje je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao nakon poraza njegove stranke na izborima za Evropski parlament mogli bi da imaju velike posledice po vodeću ulogu Francuske u Evropskoj uniji (EU) i NATO-u, piše AP.
Na izborima pravo glasa ima oko 49 miliona ljudi, a oni biraju 577 poslanika.
Prema istraživanju agencije Ipsos u prvom krugu će stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Republikanska stranka osvojiti oko 36 odsto glasova, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Levičarski Novi narodni front bi prema projekciji trebalo da osvoji 29 odsto, a stranke okupljene oko Makronove centrističke partije Preporod oko 20 odsto.
Prema francuskom izbornom sistemu 577 poslanika donjeg doma parlamenta bira se u izbornim distriktima, a u drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5 odsto upisanih birača.
Prognoze u korist Nacionalnog okupljanja
Stranka Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 posalnika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta.
Predsednik Nacionalnog olupljanja Žordan Bardela (28) mogao bi da zameni Gabrijela Atala koji je s 35 godina postao najmlađi premijer u istoriji Francuske.
Makronova koalicija bi, sa trenutnih 250 poslanika, mogla da padne na manje od 100.
„Napeta kohabitacija“
U zavisnosti od rezultata izbora, Makron, čiji madat ističe 2027. godine, mogao bi da završi s nestabilnom većinom u parlamentu ili u „napetoj kohabitaciji“ s premijerom iz opozicije.
U tom slučaju, vlada bi mogla da sprovodi politike koje se razlikuju od planova Makrona.
Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno stvorilo tenzije u eventualnoj kohabitaciji.
Bardela je izjavio je da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu i da neće isporučiti rakete dugog dometa i drugo oružje kojima Ukrajina može da gađa mete na ruskoj teritoriji.
Le Pen je ponovila da, ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu, Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu.
S druge strane, pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, Zelene i partiju Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku.
Makron je ranije rekao da priznanje palestinske države mora da dođe „korisnom trenutku“, dok bi je Novi narodni front odmah priznao i prekinuo da podržava premijera Izraela Benjamina Netanjahua.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Deveti maj u Rusiji više nije samo dan sećanja na kraj Drugog svetskog rata, već sve više postaje spektakl državne propagande. U senci rata u Ukrajini, Putinov režim koristi obeležavanje pobede nad fašizmom da bi ojačao narativ o kontinuitetu istorijske misije Rusije
Moskva obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu, najznačajniji praznik za Rusiju
Drugog dana konklave izabran je novi poglavar Rimokatoličke crkve. Novi papa je američki kardinal Robert Frensis Prevost i nosiće ime Lav XIV
Novi poglavar Rimokatoličke crkve je Robert Prevost, američki kardinal. Nosiće ime Lav XIV
Vatikan je domaćin konklave na kojoj se bira novi papa,a tokom 7. i 8. maja izlazio je samo crni dim, koji je označavao da papa nije izabran. Italijanski mediji prenose da se raspravljalo o sedam kanidata
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
