Iz vedra neba

Dva meseca i jedan dan nakon terorističkog napada u kome je stradao donji Menheten, Njujorčani su na sopstvenoj koži iskusili koliko je pogrešna stara mudrost da grom nikada ne udara dvaput u isto mesto. U ponedeljak nešto malo pre pola deset ujutru, putnički avion se sručio na stambenu četvrt u Kvinsu, samo nekoliko kilometara od ruševina Svetskog trgovačkog centra. Niko od ukupno 260 putnika i članova posade na redovnom letu broj 587 za Santo Domingo nije preživeo. Na zemlji se šest ljudi vodi kao nestalo u požaru koji je zahvatio desetak porodičnih kuća, dok je dvadeset osoba primljeno u bolnicu zbog akutnog trovanja dimom.

DAN BORCA: Prirodno, svi su odmah pomislili da je reč o terorističkom napadu, i da je Al Kaida želela da ponovo udari na Njujork, teško bi izabrala pogodniji datum. Dvanaesti novembar je američki Dan veterana – nešto kao naš Dan borca – a pored toga u toku je zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, što po običaju uključuje velik broj visokih gostiju iz celog sveta (u Njujorku se zadesio i naš ministar spoljnih poslova Svilanović). Međutim, već oko podneva je postalo gotovo izvesno da je ovog puta uzrok pada aviona tehnička greška na jednom od motora. Na osnovu izjava više očevidaca, motor se neposredno posle poletanja otkačio sa aviona, nakon čega se nesrećni let 587 završio u Kvinsu. Reč je o avionu erbas 300, više od deset godina starom, iz serije koja se više ne proizvodi.

Motori Dženeral Elektriksa na ovom tipu aviona i inače imaju lošu reputaciju – u poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko slučajeva „spontanog otkačinjanja“, mada bez ljudskih žrtava. Erbas je, doduše, u stanju da leti i sa jednim motorom, ali je onaj koji je otpao oštetio hidraulički sistem bez koga se avionom ne može upravljati.

Crna kutija i uređaj koji snima razgovore u pilotskoj kabini nađeni su u relativno dobrom stanju nedaleko od mesta nesreće, a prvi rezultati istrage ukazuju da tokom kratkog leta nisu zabeležene nikakve nepravilnosti. Istražni organi takođe naglašavaju da na listi putnika nije bilo sumnjivih lica, što će reći nikoga sa arapskim imenom i prezimenom, kao i da je sav prtljag pre leta prošao kroz pojačanu bezbednosnu kontrolu.

Većina poginulih putnika su američki državljani poreklom iz Dominikanske Republike, članovi zajednice koja u Njujorku broji desetak hiljada ljudi. S obzirom na to da je Santo Domingo na samo tri sata leta od Njujorka, mnogi su iskoristili praznik da obiđu rodbinu u staroj domovini. Avion, koji inače redovno saobraća na toj liniji, bio je dupke pun, a koliko je let 587 bio popularan svedoči i činjenica da je opevan u veseloj karipskoj pesmici sa istim naslovom koja je pre nekoliko godina bila hit u Dominikanskoj Republici. Pad aviona je ojadio njujorške Dominikance, koji su se u ponedeljak sjatili u informacioni centar na Menhetnu kako bi čuli vesti o najmilijima. „Bilo je strašno“, svedoči jedan službenik avionske kompanije. „Ljudi su ridali, čupali kosu i udarali pesnicama po zidovima. Morali smo da zovemo obezbeđenje da ih razdvoji u manje grupe.“

SREĆA U NESREĆI: Relativno mali broj žrtava u Kvinsu može se objasniti nizom gotovo neverovatno srećnih okolnosti. Najpre, četvrt na koju je avion pao sastoji se mahom od niskih drvenih kuća, jednospratnica, koje se često nalaze u predgrađima manjih američkih gradova, ali su izuzetak u Njujorku. Da je avion tresnuo u neki od mnogobrojnih solitera, broj poginulih bi bio mnogo veći. Zatim, činjenica da je avion pao gotovo vertikalno, umesto pod oštrim uglom kao oteti avioni od pre dva meseca, uticala je na to da vatra zahvati relativno malu površinu. Iako je avion pao u neposrednoj blizini benzinske pumpe, nekim čudom nije došlo do eksplozije i pumpa je ostala neoštećena. I konačno, opet čudom, najveći deo goriva iz samog aviona iscurio je tokom pada pa se nije zapalio, o čemu svedoči intenzivan miris kerozina koji se oseća u celom Kvinsu. Postoji, doduše, i teorija po kojoj je pilot uspeo da pre udara u zemlju ispusti gorivo iz rezervoara, ali se većina stručnjaka slaže da u onih nekoliko sekundi između otpadanja motora i pada za tako nešto jednostavno nije bilo vremena.

Ipak, sve ove srećne okolnosti teško mogu da uteše žitelje pomenute četrvrti koja se zove Rokavej i koja se nalazi neposredno uz plažu opevanu u istoimenoj pesmi Ramonsa. Rokavej je mahom nastanjen policajcima i vatrogascima, koji su u velikom broju stradali 11. septembra. Čak sedamdeset pet od oko trista vatrogasaca poginulih u napadu na Svetski trgovački centar živelo je u Rokaveju, i lokalni sveštenik praktično neprestano drži opela u poslednja dva meseca – pad aviona prekinuo ga je usred pomena još jednom vatrogascu. „Ovo je kao naknadni udar posle velikog zemljotresa“, izjavio je kongresmen iz Rokaveja Entoni Vajner. „Nije moglo da se desi na gorem mestu.“

Tragedija leta 587 donela je i dodatnu kolateralnu štetu, izazivajući trenutni pad akcija na berzi i nove gubitke avionskim kompanijama. Jedanaesti septembar gurnuo je inače klimavu američku privredu u recesiju, a najviše su oštećene upravo avionske kompanije širom sveta, koje su i pre najnovije tragedije beležile rekordan pad prometa. Posle ovoga proći će podosta vremena pre nego što ljudi ponovo požele da lete.