Vrhovni sud Tatarstana je 19. jula proglasio novinarku Radija Slobodna Evropa Alsu Kurmaševu krivom za širenje „lažnih vesti o vojsci" i osudio je na šest i po godina zatvora. Oslobođena je 1. avgusta u okviru velike razmene zatvorenika između Rusije i Zapada. U ruskom zatvoru provela je 288 dana. Ovo je njena ispovest
Alsa Kurmaševa je u maju 2023. godine otputovala je u svoj rodni grad Kazanj da poseti bolesnu majku. Nameravala je da se početkom juna vrati kući u Prag, ali su je na aerodromu u glavnom gradu Tatarstana zadržale snage bezbednosti, piše Radio Slobodna Evropa.
Oduzeli su joj i pasoš i telefon, a nekoliko dana kasnije, protiv nje je pokrenut krivični postupak jer nije obavestila vlasti o tome da pored ruskog ima i američko državljanstvo.
Istraga se razvukla se nekoliko meseci, pa ju je tek u oktobru 2023. godine sudija u Kazanju proglasio krivom i kaznio sa 10.000 rubalja, zbog čega se Kurmaševa spremala da se vrati kući svojim dvema ćerkama i suprugu Pavelu Butorin.
Međutim, nedelju dana nakon izricanja presude, novinarka je ponovo privedena u Istražni komitet, gde je obaveštena da je protiv nje pokrenut krivični postupak. Na teret joj je stavljeno da nije ispunila obaveze utvrđene zakonima Rusije za podnošenje dokumenata ovlašćenom organu neophodnom za upis u registar stranih agenata.
Osumnjičena je da je ciljano prikupljala informacije iz oblasti vojnih, vojnotehničkih aktivnosti Rusije, koje, ako ih dobiju strani izvori, mogu da biti iskorišćeni protiv bezbednosti Rusije.
Kurmaševa je tada smeštena u privremeni pritvor, a 23. oktobra 2023. godine okružni sud u Kazanju odobrio je zahtev istrage i poslao je u istražni pritvor.
Širenje „lažnih vesti o vojsci“
U decembru 2023. godine Istražni komitet je pokrenuo još jedan krivični postupak protiv Kurmaševe, ovoga puta zbog širenja „lažnih vesti o vojsci“. Ona je optužena je za distribuciju knjige „Ne ratu: 40 priča Rusa protiv invazije Ukrajine“, koja je ojvaljena u jesen 2022. godine.
U pitanju je zbirka kratkih priča Rusa koji ne žele da njihova ratuje s Ukrajinom.
Pavel Butorin, suprug Alsu Kurmaševe rekao je komentarrišući tu optužnicu da Ustav Rusije svakome garantuje slobodu misli i govora, da je sloboda štampe zagarantovana, a cenzura zabranjena.
Loši uslovi u zatvoru
Pre nego što je pokrenut krivični postupak za „lažne vesti o vojsci“, Kurmaševa je pisala porodici da je u njenoj ćeliji za četiri osobe često smešteno više ljudi i napomenula da se nove zatvorenice ponekad dovode usred noći, iako u ćeliji ima samo četiri kreveta.
Butorin rekao je u jednom intervjuu rekao da se njihove ćerke muče zbog toga što im je majka zatvorena.
„Niko ne želi da odraste kao ćerka političke zatvorenice. Nema ničeg dobrog u tom nazivu. Ovo je veoma teško vreme za našu porodicu. Ali sam zahvalan njihovim drugovima, njihovim nastavnicima. Trenutno su veoma zauzeti školom i hobijima – obe odlično sviraju gitaru. I to, naravno, donekle pomaže da se nose s ovom strašnom situacijom. Više od šest meseci su bez majke. Alsu više od mesec dana nije čula glasove svoje dece“, rekao je Butorin.
Kurmaševa je 1. aprila 2024. godine na sudskom ročištu o produženju istražnog pritvora, prvi put dala izjavu novinarima. Ispričala je tada da su se njena „određena zdravstvena stanja pogoršala“, da se oseća fizički loše i da su uslovi u kojima je smeštena veoma loši, jer nema mogućnosti da brine o svom zdravlju.
Napori da Kurmaševa bude oslobođena
Pavel Butorin uložio je brojne napore da u Sjedinjenim Američkim Državama skrene pažnju na slučaj svoje supruge. On se, zajedno s ćerkama, sastajao sa američkim kongresmenima, senatorima, zvaničnicima i javnim ličnostima.
Američki predsednik Džozef Bajden je krajem aprila pozvao predsednika Rusije Vladimira Putina da oslobodi Kurmaševu, kao i novinara Volstrit džornala Evana Gerškoviča.
„Novinarstvo apsolutno nije zločin“, naglasio je tada Bajden.
Vrhovni sud Tatarstana 19. jula je proglasio Kurmaševu krivom za širenje „lažnih vesti o vojsci“ i osudio je na šest i po godina zatvora. Suđenje je bilo ograničeno na dva sudska ročišta i održano je iza zatvorenih vrata.
Ipak, ona je puštena 1. avgusta u okviru velike razmene između zapadnih zemalja, Rusije i Belorusije, najvećoj takve vrste još od vremena Hladnog rata.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
