Fot: AP Photo/Vahid Salemi
Iranska Revolucionarna garda najavila je osvetu poodom ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija
Drhtavim glasom je voditelj programa državne televizije potvrdio smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija. Bilo je, po lokalnom vremenu, pet ujutru ove nedelje (1. mart). Detalji nisu izneti, niti su pomenuti vazdušni udari SAD i Izraela na rezidenciju u Teheranu.
Revolucionarna garda, čiji je vođa Mohamed Pakpur takođe ubijen, odmah je najavila osvetu. „Ubrzo ćemo početi najveću vojnu akciju u istoriji iranskih oružanih snaga protiv Izraela i američkih baza u regionu“, objavljeno je u saopštenju.
Slično je najavila i Vlada, koja je saopštila da će Hamneijeva krv „kao nezaustavljivi izvor“ potopiti „američko-cionističku“ nepravdu. Proglašeno je četrdeset dana žalosti i sedam neradnih dana.
Najpre će, kako je objavljeno, upravljanje zemljom predsednik Masud Pezeškijan i prvi čovek pravosuđa Golam-Husein Mohseni-Edženi preuzeti.
U noći na nedelju su nastavljeni udari i kontra-udari. Iran je gađao Izrael i američke saveznike na Bliskom istoku. U Tel Avivu je stradala jedna žena pošto je raketa pogodila stambeni blok. Desetine ljudi su povređene.
Ujedinjeni Emirati su prijavili dve žrtve, Kuvajt i Katar više povređenih. U Bahreinu je raketa pogodila sedište američke Pete flote. Eksplozija je bilo i u Saudijskoj Arabiji.
Iranski zvaničnici pozvali su stanovništvo da napusti Teheran. Do večeri je iranski Crveni polumesec govorio o preko 200 žrtava i blizu hiljadu povređenih.
I pre zvanične potvrde, samo na osnovu tvrdnji Izraela i američkog predsednika Donalda Trampa, na ulicama Teherana se čulo slavlje zbog smrti Alija Hamneija. Ljudi su dovikivali sa prozora i trubili u automobilima.
Drugi su pak masovno išli na ulice da žale 86-godišnjeg vođu koji je od 1989. vodio Islamsku Republiku.
Izraelska televizija Kanal 12 prenosi da je rezidencija ajatolaha u subotu pogođena sa 30 projektila. Više stranih medija prenosi da su u napadu stradali ćerka, zet, snaja i unuk Hamneija. To iz Teherana još nije potvrđeno.
Donald Tramp je upitan da li ima nekog koga bi hteo da vidi na čelu Irana. „Da, mislim da ima. Ima nekoliko dobrih kandidata“, rekao je za CBS. Kaže, tačno zna ko je sad glavni u Teheranu, ali ne sme javno da kaže.
Sin poslednjeg šaha, Reza Pahlavi, je za Vašington post ponovio da ga „mnogi Iranci mole“ da se vrati u zemlju i organizuje tranziciju vlasti na čijem kraju bi bili slobodni izbori.
Tramp je najavio da će se bombardovanje ciljeva nastaviti do povratka mira u region i svet. Američki ministar odbrane Pit Hedžset opisao je udara kao „najsmrtonosnije, najkompleksnije i najpreciznije“ u istoriji.
Izraelska avijacija, koja je još u subotu gađala oko 500 ciljeva, nastavila je napade na lansirne rampe iranskih raketa.
Na zahtev Rusije, u ponedeljak će u Beču zasedati Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Prethodno je, na pregovorima u Ženevi, Iran signalizirao spremnost da se odrekne skladištenja obogaćenog uranijuma, ali ne i da sasvim prestane sa obogaćivanjem.
Berlinski zid trebalo je da zaustavi masovni odlazak stanovnika DDR-a na Zapad. Umesto toga, postao je jedan od najpoznatijih simbola Hladnog rata, a njegova senka i danas se oseća u nemačkoj politici, ekonomiji i društvu
Na teritoriji Crne Gore trenutno su aktivni požari na području Nikšića, Bara, Herceg Novog i Kolašina, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova ove zemlje
Mornari sa nosača aviona USS Abrahama Linkolna pokušali su da skoče u more, piše "Gardijan". Razlog je što je posada već devet meseci u akciji i provela je na brodu rekordnih 250 dana uzastopno bez pristajanja na kopno
Eksplozije su tokom noći odjekivale Novorosijskom, jednom od najvažnijih ruskih luka na Crnom moru. U masovnom ukrajinskom napadu pogođena je pomorska infrastruktura, ali i terminali ključni za izvoz ruskog žita
U trenutku kada je evropska levica u defanzivi, a desne i radikalno desne partije određuju sve veći deo kontinentalne debate o migracijama, bezbednosti i vojnoj potrošnji, španski premijer pokušava da od španskog iskustva napravi dokaz da drugačija politika još ima biračko i društveno uporište. Njegove najupadljivije spoljnopolitičke pozicije – prema Iranu, Gazi, Trampu i NATO-u – imaju društvenu podršku koja je očigledno šira od biračkog tela PSOE-a
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
