Iranska Revolucionarna garda najavila je osvetu poodom ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija
Drhtavim glasom je voditelj programa državne televizije potvrdio smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija. Bilo je, po lokalnom vremenu, pet ujutru ove nedelje (1. mart). Detalji nisu izneti, niti su pomenuti vazdušni udari SAD i Izraela na rezidenciju u Teheranu.
Revolucionarna garda, čiji je vođa Mohamed Pakpur takođe ubijen, odmah je najavila osvetu. „Ubrzo ćemo početi najveću vojnu akciju u istoriji iranskih oružanih snaga protiv Izraela i američkih baza u regionu“, objavljeno je u saopštenju.
Slično je najavila i Vlada, koja je saopštila da će Hamneijeva krv „kao nezaustavljivi izvor“ potopiti „američko-cionističku“ nepravdu. Proglašeno je četrdeset dana žalosti i sedam neradnih dana.
Najpre će, kako je objavljeno, upravljanje zemljom predsednik Masud Pezeškijan i prvi čovek pravosuđa Golam-Husein Mohseni-Edženi preuzeti.
Iran napada svuda okolo
U noći na nedelju su nastavljeni udari i kontra-udari. Iran je gađao Izrael i američke saveznike na Bliskom istoku. U Tel Avivu je stradala jedna žena pošto je raketa pogodila stambeni blok. Desetine ljudi su povređene.
Ujedinjeni Emirati su prijavili dve žrtve, Kuvajt i Katar više povređenih. U Bahreinu je raketa pogodila sedište američke Pete flote. Eksplozija je bilo i u Saudijskoj Arabiji.
Iranski zvaničnici pozvali su stanovništvo da napusti Teheran. Do večeri je iranski Crveni polumesec govorio o preko 200 žrtava i blizu hiljadu povređenih.
Foto: Abbas Zakeri/Mehr News Agency via APSpasioci i građani pretražuju ruševine nakon izraelsko-američkog napada na osnovnu školu za devojčice u Minabu, u Iranu
Slavlje i tuga
I pre zvanične potvrde, samo na osnovu tvrdnji Izraela i američkog predsednika Donalda Trampa, na ulicama Teherana se čulo slavlje zbog smrti Alija Hamneija. Ljudi su dovikivali sa prozora i trubili u automobilima.
Drugi su pak masovno išli na ulice da žale 86-godišnjeg vođu koji je od 1989. vodio Islamsku Republiku.
Izraelska televizija Kanal 12 prenosi da je rezidencija ajatolaha u subotu pogođena sa 30 projektila. Više stranih medija prenosi da su u napadu stradali ćerka, zet, snaja i unuk Hamneija. To iz Teherana još nije potvrđeno.
Donald Tramp je upitan da li ima nekog koga bi hteo da vidi na čelu Irana. „Da, mislim da ima. Ima nekoliko dobrih kandidata“, rekao je za CBS. Kaže, tačno zna ko je sad glavni u Teheranu, ali ne sme javno da kaže.
Sin poslednjeg šaha, Reza Pahlavi, je za Vašington post ponovio da ga „mnogi Iranci mole“ da se vrati u zemlju i organizuje tranziciju vlasti na čijem kraju bi bili slobodni izbori.
Nastavljaju se napadi Izraela i SAD
Tramp je najavio da će se bombardovanje ciljeva nastaviti do povratka mira u region i svet. Američki ministar odbrane Pit Hedžset opisao je udara kao „najsmrtonosnije, najkompleksnije i najpreciznije“ u istoriji.
Izraelska avijacija, koja je još u subotu gađala oko 500 ciljeva, nastavila je napade na lansirne rampe iranskih raketa.
Na zahtev Rusije, u ponedeljak će u Beču zasedati Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Prethodno je, na pregovorima u Ženevi, Iran signalizirao spremnost da se odrekne skladištenja obogaćenog uranijuma, ali ne i da sasvim prestane sa obogaćivanjem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
