Iranska Revolucionarna garda najavila je osvetu poodom ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija
Drhtavim glasom je voditelj programa državne televizije potvrdio smrt vrhovnog vođe Alija Hamneija. Bilo je, po lokalnom vremenu, pet ujutru ove nedelje (1. mart). Detalji nisu izneti, niti su pomenuti vazdušni udari SAD i Izraela na rezidenciju u Teheranu.
Revolucionarna garda, čiji je vođa Mohamed Pakpur takođe ubijen, odmah je najavila osvetu. „Ubrzo ćemo početi najveću vojnu akciju u istoriji iranskih oružanih snaga protiv Izraela i američkih baza u regionu“, objavljeno je u saopštenju.
Slično je najavila i Vlada, koja je saopštila da će Hamneijeva krv „kao nezaustavljivi izvor“ potopiti „američko-cionističku“ nepravdu. Proglašeno je četrdeset dana žalosti i sedam neradnih dana.
Najpre će, kako je objavljeno, upravljanje zemljom predsednik Masud Pezeškijan i prvi čovek pravosuđa Golam-Husein Mohseni-Edženi preuzeti.
Iran napada svuda okolo
U noći na nedelju su nastavljeni udari i kontra-udari. Iran je gađao Izrael i američke saveznike na Bliskom istoku. U Tel Avivu je stradala jedna žena pošto je raketa pogodila stambeni blok. Desetine ljudi su povređene.
Ujedinjeni Emirati su prijavili dve žrtve, Kuvajt i Katar više povređenih. U Bahreinu je raketa pogodila sedište američke Pete flote. Eksplozija je bilo i u Saudijskoj Arabiji.
Iranski zvaničnici pozvali su stanovništvo da napusti Teheran. Do večeri je iranski Crveni polumesec govorio o preko 200 žrtava i blizu hiljadu povređenih.
Foto: Abbas Zakeri/Mehr News Agency via APSpasioci i građani pretražuju ruševine nakon izraelsko-američkog napada na osnovnu školu za devojčice u Minabu, u Iranu
Slavlje i tuga
I pre zvanične potvrde, samo na osnovu tvrdnji Izraela i američkog predsednika Donalda Trampa, na ulicama Teherana se čulo slavlje zbog smrti Alija Hamneija. Ljudi su dovikivali sa prozora i trubili u automobilima.
Drugi su pak masovno išli na ulice da žale 86-godišnjeg vođu koji je od 1989. vodio Islamsku Republiku.
Izraelska televizija Kanal 12 prenosi da je rezidencija ajatolaha u subotu pogođena sa 30 projektila. Više stranih medija prenosi da su u napadu stradali ćerka, zet, snaja i unuk Hamneija. To iz Teherana još nije potvrđeno.
Donald Tramp je upitan da li ima nekog koga bi hteo da vidi na čelu Irana. „Da, mislim da ima. Ima nekoliko dobrih kandidata“, rekao je za CBS. Kaže, tačno zna ko je sad glavni u Teheranu, ali ne sme javno da kaže.
Sin poslednjeg šaha, Reza Pahlavi, je za Vašington post ponovio da ga „mnogi Iranci mole“ da se vrati u zemlju i organizuje tranziciju vlasti na čijem kraju bi bili slobodni izbori.
Nastavljaju se napadi Izraela i SAD
Tramp je najavio da će se bombardovanje ciljeva nastaviti do povratka mira u region i svet. Američki ministar odbrane Pit Hedžset opisao je udara kao „najsmrtonosnije, najkompleksnije i najpreciznije“ u istoriji.
Izraelska avijacija, koja je još u subotu gađala oko 500 ciljeva, nastavila je napade na lansirne rampe iranskih raketa.
Na zahtev Rusije, u ponedeljak će u Beču zasedati Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Prethodno je, na pregovorima u Ženevi, Iran signalizirao spremnost da se odrekne skladištenja obogaćenog uranijuma, ali ne i da sasvim prestane sa obogaćivanjem.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Beloj kući, gde razgovaraju o trgovinskim odnosima, veštačkoj inteligenciji, tehnologiji i bezbednosti. Tramp je rekao da su dve zemlje ostvarile „ogroman napredak“, dok je Si pozvao na iskren dijalog i veću saradnju
Rusija bi u narednim mesecima mogla da pojača hibridne napade protiv država članica NATO-a, uključujući sabotaže i sajber-napade, ocenila je danska vojna obaveštajna služba. Danske vlasti upozoravaju da bi budući napadi mogli da imaju ozbiljnije posledice nego ranij
Nastojanja Barselone prepoznao je i žiri prestižne nagrade Earthshot, koju su 2020. pokrenuli princ Vilijam i čuveni prirodnjak Dejvid Atenboro. Grad je nedavno odabran među tri finalista u kategoriji „obnova okeana”
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
