Ilon Mask upozorio je da je finansijski slom SAD „gotovo izvestan“ ukoliko veštačka inteligencija i robotika hitno ne transformišu privredu i ne ublaže eksplozivan rast javnog duga
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slomSAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti, prenosi Index.hr.
U dugom intervjuu s podkasterom Dvarkešom Patelom, u kojem je učestvovao i suosnivač i predsednik kompanije Stripe Džon Kolison, Maska su pitali zašto je zagovarao agresivne rezove državne potrošnje dok je vodio Odeljenje za efikasnost vlade (DOGE), ako već veruje da će tehnologija snažno podstaći rast BDP-a i olakšati otplatu duga.
Mask je odgovorio da ga prvenstveno brinu rasipanje i prevare, iako su brojni izveštaji pokazali da su među masovnim rezovima zaposlenih bili i ključni ljudi koje je vlada kasnije morala ponovo da zaposli.
„Bez veštačke inteligencije i robotike, mi smo zapravo potpuno gotovi, jer se javni dug gomila neverovatnom brzinom“, dodao je Mask.
Rekao je da samo kamate na američki dug od 38,5 milijardi dolara iznose oko milijarda dolara godišnje, čime već premašuje budžet američke vojske.
Osvrćući se na svoj rad u DOGE-u, Mask je rekao da je želeo da uspori, kako je naveo, neodrživu fiskalnu putanju SAD-a i kupi vreme dok veštačka inteligencija i robotika ne podstaknu privredni rast.
„To je jedino što može rešiti problem javnog duga. Mi ćemo 1.000 odsto bankrotirati kao država i propasti kao zemlja bez veštačke inteligencije i robota. Ništa drugo neće rešiti problem javnog duga. Samo nam treba dovoljno vremena da izgradimo AI i robote kako ne bismo bankrotirali pre toga“, rekao je Mask.
Foto: AP Photo/Markus SchreiberVeštačka inteligencija osvaja planetu
O deflaciji i povećanom dugu
Upozorio je, međutim, da bi nagli rast proizvodnje robe i usluga, podstaknut tim tehnologijama, verovatno doveo do snažne deflacije.
„To se čini verovatnim jer jednostavno nećete moći da povećavate novčanu masu jednako brzo kao što raste količina proizvedene robe i usluga“, dodao je Mask.
Deflacija bi, u realnim iznosima, dodatno povećala teret duga, dok bi inflacija u početku olakšala situaciju, ali bi kasniji rast prinosa na obveznice ponovo doveo do snažnog rasta troškova kamata.
Sjedinjene Američke Države ipak imaju određene ugrađene prednosti jer dolar i dalje služi kao svetska rezervna valuta, što Ministarstvu finansija omogućuje zaduživanje po nižim kamatnim stopama nego što bi to inače bilo moguće.
Mogućnost da SAD izdaje dug u sopstvenoj valuti, kao i kapacitet američke centralne banke za otkup obveznica, dodatno smanjuju rizik od potpunog bankrota. Uprkos tome, Odbor za odgovorni savezni budžet (Committee for a Responsible Federal Budget) upozorio je prošlog meseca da se SAD nalazi na putanji koja bi mogla izazvati čak šest različitih vrsta fiskalnih kriza.
Iako je, kako navode, nemoguće predvideti kada bi do sloma moglo doći, „neki oblik krize gotovo je neizbežan“ ako se smer fiskalne politike ne promeni, poručili su iz odbora.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
