Terorističko lice palestinskog Hamasa svet od 7. oktobra gleda na televizijama na svim meridijanima i na društvenim mrežama: likvidacije civila u kibucima na jugu Izraela, lov na učesnike muzičkog festivala, kidnapovanje unezverenih devojaka, starica i staraca, odvođenje dece pred čijim su očima ubijeni roditelji u pravcu Gaze. Izraelska vojska tvrdi da Hamas drži oko 220 talaca koji imaju državljanstvo tridesetak zemalja. Većina su Izraelci.
Veoma brzo se ispostavlja da su masovne otmice bile deo vrlo dobro razrađenog i izvedenog plana militantnog rukovodstva Hamasa, da su taoci vredan ulog u ratnoj igri koja je usledila. Nekadašnja amaterska gerila transformisala se u efikasnu vojnu organizaciju.
Ranjena izraelska nacija se nakon napada Hamasa diže i zahteva od svoje države da počinioce izbriše sa lica zemlje ili, preciznije, da ih sravni sa zemljom. Odmah dolazi do objave rata, počinje besomučno bombardovanje, raketiranje i granatiranje Pojasa Gaze, koje nije stalo do odlaska ovog broja “Vremena” u štampu. Gađa se po nekoliko stotina ciljeva dnevno. Na površini od samo 360 kvadratnih kilometara oko 2, 2 miliona Palestinaca nema gde da se sakrije. Broj žrtava raste iz sata u sat: hiljadu, dve hiljade, četiri hiljade, pet hiljada…
Izrael vrši najbržu i najveću mobilizaciju u svojoj istoriji, vi[e od 300.000 vojnika se pozicionira duž granice sa Gazom. Dovoze se tenkovi, oklopni transporteri, naoružani džipovi. Premijer Benjamin Netanjahu obećava uništenje Hamasa. Ministar odbrane Joav Galant svakih nekoliko dana izjavljuje da kopnena ofanziva na palestinsku teritoriju tek što nije počela. Vojnici su u stanju borbene gotovosti, krv im ključa u žilama, čekaju trenutak odmazde. Svetski mediji svakog dana najavljuju upad izraelske vojske u Gazu.
I ništa.
Počinju spekulacije belosvetskih eksperata vojnih fela zašto izraelska vojna komanda okleva. Jeste, nema zahtevnijeg zadatka za vojsku od rata u urbanoj sredini. I dakako, pretpostavlja se da se borci Hamasa kriju u kompleksu tunela iskopanih duž čitavog Pojasa Gaze. I da, oslobađanje talaca je uz demoliranje Hamasa glavni cilj akcije, ali zna se od samog početka koliko je to teško i neizvesno, teroristi su pokazali da ne prezaju ni od čega, da su spremni na zverska ubistva, taoci su, zapravo, poluotpisani, spasavanje makar malog broja njih smatralo bi se uspehom.
Dok se čeka naređenje za pokret, borbena strast vojnika u silnom iščekivanju počinje da opada, a sa svakim ubijenim palestinskim detetom Izrael gubi delić prvobitne neupitne podrške zapadnih demokratija da učini ono što misli da se učiniti mora. Palestinci na Zapadnoj obali se dižu, stradanje i humanitarna katastrofa koja se obrušila na palestinsku braću razgoreva želju neprijatelja u susedstvu da se obruše na jevrejsku državu.
Bolji je užasan kraj, nego užas bez kraja. Na šta onda Izrael čeka?
I onda, najednom, dobijamo odgovor na ovo pitanje i dolazi do promene marketinške dimenzije ovog rata.
HUMANO LICE TERORISTA
Desetak dana nakon krvožednog upada Hamasa na izraelsku teritoriju palestinski teroristi puštaju na slobodu dve Amerikanke, Džudit Taj i njenu ćerku Natali Šošana Ranan. To je udarna vest u svetskim medijima. Žrtvama otmice ne fali dlaka s glave, kažu da su čuvari prema njima dobro postupali.
Samo nekoliko dana kasnije, ponovo udarna vest: CNN javlja da je Hamas Crvenom krstu predao dve starije Izraelke iz, kažu otmičari na društvenim mrežama, “zdravstvenih i humanitarnih” razloga. Saznaje se da se radi o Jočevade Lifšice (85) i Nurize Kuper (79). Na snimku primopredaje se vidi kako se jedna od žena okreće i rukuje sa maskiranim, naoružanim hamasovcem. To rukovanje je kasnije isečeno sa većine snimaka na zapadnim televizijama.
Njihove porodice su srećne. Porodice ostalih kidnapovanih crpu nadu u srećan ishod povratka svojih voljenih. Žene pripovedaju pred kamerama da su imale dobar tretman, da ih je svakih nekoliko dana pregledao lekar, da su jele istu hranu kao i otmičari, da su im davali lekove koji su im potrebni. Svedoče da su kilometre prelazile kroz podzemne prolaze u kojima su videle i neke druge taoce. Jedna od njih je bila razdvojena od muža koji je i dalje zarobljen. Ali to ne menja ništa u poruci Hamasa: mi ne želimo da ubijamo taoce, a vi vidite šta ćete.
Teroristički krvoloci najednom dobijaju humano lice. Upozoravaju da Izrael bombardovanjem Gaze ugrožava živote talaca koje su oni, shodno trenutnim okolnostima, lepo “ugostili” i koji imaju bolje uslove od većine Palestinaca u Gazi.
AMERIČKA DIPLOMATIJA
Saznaje se da je oslobađanje ove četiri žene rezultat diplomatske inicijative američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da preko saveznika SAD Katara i Egipta ubedi rukovodstvo Hamasa da počne da pušta na slobodu makar najranjivije taoce. Direktnih pregovara, makar javnih, ne može biti, jer je Hamas na listi američkih terorističkih organizacija, a Vašington sa teroristima ne pregovara. CNN izveštava da su, navodno, u toku pregovori da Hamas pusti nekoliko desetina zarobljenih žena i dece. Potvrde za to nije bilo.
Palestinskoj militantnoj organizaciji hitno je potreban predah od neprestanog lova iz vazduha na njene pripadnike, prilikom koga dolazi do masovnih civilnih žrtava. Postepenim oslobađanjem talaca Hamas hoće da kupi vreme.
Američki analitičari objašnjavaju kako administracija predsednika Bajdena vrši pritisak na Netanjahua da odlaže upad izrelske vojske u Gazu dok god postoji šansa da Hamas pušta taoce, među kojima ima i desetak Amerikanaca. Sledeće godine su predsednički izbori u SAD, Bajden bi ispao junak nacije ako bi uspeo da izvuče žive i zdrave sve sunarodnike iz izraelsko-palestinskog pakla.
Iskusni američki general marinaca Džejms Glin, koji je rukovodio operacijama protiv Islamske države, pridružio se kao savetnik izraelskoj vojnoj komandi.
TAOCI KAO ŽETONI
Igra nerava i odnosa sa javnošću se nastavlja. Arapski mediji iz dana u dan prenose pakao Gaze, prikazuju se ljudi kojima je u jednom vazdušnom udaru ubijeno po deset, dvanaest, četrnaest članova porodice, majke i očevi koji ukopavaju svoju decu zavijenu u bele tkanine ili ih nose kroz razrušene ulice. Dozirano te slike puštaju i zapadni mediji.
Na oko 200 otetih Izraelaca, država Izrael praktično kao taoce drži više od dva miliona Palestinaca koji nemaju kuda da odu. Samo što Hamas za to ne haje.
Noćna mora za izraelsku ratnu vladu je mogućnost da Hamas predloži razmenu talaca za Palestince koji se pod optužbama za terorizam, podsticanje na nasilje i vršenje nasilja, za ubistva i pokušaje ubistva nalaze u izraelskim zatvorima. Da rizikuju da kidnapovana deca budu ubijena? Jednom prilikom je iz zatvora pušteno hiljadu Palestinaca za jednog izraelskog vojnika.
Rukovodstvo Hamasa je veoma dobro znalo šta radi kada je naredilo kidnapovanja u Izraelu, sada taoce kao žetone može da ulaže u ratnom pokeru sa Izraelcima. Igri se kraj ne nazire.
